НЕЋЕ МОЋИ, Да црно остане црно...

...ПОСЕБНО ако се ради о униформи

Фото З. Јовановић

Модна индустрија је елитистичка појава. Откако је света и века мода је увек била једна од манифестација елитизма, као средство да се елита издвоји од остатка народа. У савременом свету, мода је одавно престала да буде само питање укуса, текстила и кроја.

Постала је културни феномен с дубоким идеолошким значењем. Данас, у модерном конзумеристичком друштву, мода не представља само грану културе или привреде - она је постала инструмент друштвеног инжењеринга, симбол културне хегемоније и оруђе глобалистичке елите у преобликовању друштвених вредности и идентитета како би се они уподобили светоназору олигархије.

Мода је средство за одређивање и наметање онога што је "прихватљиво" и "пожељно", онога шта се "ваља" да би се било "урбаним" и делом вишег слоја. Посебно у западном свету, где се интензивно ради на "џендеризацији" друштва, на андрогинизацији која неретко прелази у изопаченост, а све под плаштом "уметности" и "слободе изражавања". Данашња модна елита промовише идеологију која умањује значај породице, полне разлике и националног идентитета. Мушкарци се феминизују, жене се дехуманизују. Скупоцене робне марке не продају само производе већ и симбол статуса.

Оваква врста потрошачког снобизма још један је од начина за стварање дубоких подела у друштву и фаворизовање "културне елите", док се већинско становништво маргинализује и стигматизује као "несофистицирано" или "застарело", односно као "крезуби" и "ћацији". Ово никако не доприноси стварању здравог друштва, већ га само раслојава и уноси дух презира према обичном човеку, што, опет, изазива реакцију код овог дела становништва и води у зачарани круг подела и међусобне нетрпељивости.

Глобално, модна индустрија често делује као идеолошки апарат левичарског либерализма, тако што прикрива политичке поруке у наизглед безазленим естетским формама. Промоција "разноврсности", "инклузије" и сличних парола у моди често се своди на празне гестове, а суштински служи подривању хомогености и органске повезаности народа.

С обзиром на ово, нимало не чуди да се и код нас модна индустрија прикључила (или предводи и креира) актуелном "тренду" побуне коју су и раније многи домаћи мислиоци попут Зорана Ћирјаковића не без разлога називали побуном привилегованих, тј. "нутела револуцијом". Сасвим је нормално да се "студентско-професорски" покрет (иако се никако не ради о већини ни једних, ни других) окити још једним беџом, оним модним. Тако је "Первол фешн вик", како је то модерно рећи, 15. маја почео, по наводима Н1, "на необичан начин - модели су били студенти који су обележили протесте протеклих месеци" и ми ћемо их "сигурно препознати", јер су, јелте "фејмус". Наводе да је "Фешн вик" под називом "Наше сутра" "инспирисан" студентима а заправо би се рекло да је обрнуто, да је смисао ове манифестације да додатно инспирише студенте и њихове следбенике на наставак "отпора" (они су, наводи се, "модели отпора").

Како је за Н1 рекао оснивач ове манифестације Ненад Радојевић, "Фешн вик" "увек сарађује и подржава студенте моде практично од свог настајања и то је уобичајена ствар". Само је раније та подршка била у њиховом студирању и професионалном развоју, а сада у супротном.

Врло је интересантно да је генерални спонзор овог догађаја марка "Первол", производ немачке компаније "Хенкел". Историја ове фирме је за нас помало чудна, али је за једну немачку фирму, рекло би се, најнормалнија. "Хенкел" (не треба га мешати с "Хајнкелом" који је производио чувене бомбардере) настао је 1876. као први немачки брендирани детерџент. Од 1930. компанију је водио Хуго Хенкел, загрижени нациста са чланском картом НСДАП-а број 2.266.961 (није им се он толико касно придружио, него их је просто било много) и као такав био је већник у Диселдорфу, а његова фирма је добила награду "Узорно националсоцијалистичко предузеће" које је делио огранак организације "Снага кроз радост" назван "Лепота рада". На његово место 1938. долази још ватренији нациста из породице, Вернер Липс, под чијим вођством, после Кристалне ноћи у новембру 1938, компанија знатно увећава свој део акција у фирми "Дегеуса" која је, између осталог, производила и гас "циклон Б" којим су убијани логораши, пре свега Јевреји. Компанија "Хенкел" није била гадљива ни на робовски рад ратних заробљеника и других логораша.
Опет као и многе друге успешне немачке компаније, и "Хенкел" је убрзо по окончању рата поново почео да ради, само за друге политичке патроне и у складу с мало другачијим идеолошким усмерењем. Отуд и не чуди што се једна баш оваква велика компанија, која с успехом послује и у Србији, нашла као спонзор једног оваквог догађаја. Јер, како је то и сам Хитлер рекао: "Када ми противник каже 'никада нећу прећи на вашу страну', ја мирно одговорим 'твоје дете нам већ припада. Шта си ти? Ти ћеш умрети. Твоји потомци, међутим, стоје у новом строју. Ускоро, они неће знати ни за шта друго од ове нове заједнице'." (Цитат из говора из новембра 1933. како га је у књизи "Успон и пад Трећег рајха" пренео Вилијам Ширер.) "Наша деца" нису нова, мозак им је опран "Перволом".

Препоручујемо

Колумне

0 2

НЕЋЕ МОЋИ: Свињска полутка

18. 05. 2025. у 09:15

Колумне

0 5

НЕЋЕ МОЋИ: Земље усправних људи

11. 05. 2025. у 13:33

Колумне

0 1

НЕЋЕ МОЋИ: НЕО-ДСС и питање лустрације

04. 05. 2025. у 19:02

Колумне

0 4

НЕЋЕ МОЋИ: Кад вегетаријанац суди о бифтеку

27. 04. 2025. у 09:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације