НЕЋЕ МОЋИ, Тамо где се спаљују књиге...

КУДА нас води спаљивање Библије?

Фото З. Јовановић

Постоје разне врсте пророка. Неки су, попут старозаветних, Богом надахнути и говоре у име вишњег закона, позивајући људе на покајање, правду и истину. Други, попут песника и филозофа, не пророкују у религијском смислу, већ читају знаке времена, друштвене токове и културне симптоме - и из тога изводе упозорења. Такав је био немачки песник Хајнрих Хајне који је у драми о шпанској Реконкисти "Алмансор" из 1821. године написао сада чувено упозорење: "Тамо где се спаљују књиге, на крају ће се спаљивати и људи." Он није чуо глас с неба, али је слушао глас историје, и знао да када се угаси поштовање према речи, брзо следи и негација човека. Он је упозоравао да спаљивање књига није крај, него почетак једног много опаснијег процеса - процеса деградације човека, уништавања слободе и оправдавања насиља.

Хајнеово упозорење је добило трагичну потврду мало више од стотину година касније, 1933. када су нацисти, убрзо по доласку на власт, почели са спаљивањем књига "неподобних аутора", да би десетак година касније са књига прешли на људе у логорима. Данас, у 21. веку, неки млади људи у Србији - вероватно без дубљег разумевања историје - као да корачају истим путем и мисле да је баш дивно и прогресивно, па чак и слободарски спаљивати Библију, свету књигу хришћана, која представља не само верски текст, већ и један од најдубљих темеља европске цивилизације.

Тај видео није био у контексту уметничког перформанса, ни академске критике, ни чак личног сведочанства. Био је празан, баналан, готово самозадовољно надмен - као да се у њему не налази света књига, већ обичан отпад. Али Библија није смеће. Она није ни само књига - већ симбол. И то не само кроз искључиво религијску призму, јер кроз њу је говорио не само Бог, већ и историја, култура, уметност, музика, језик, књижевност, закон, и дух народа који вековима трага за смислом, надом и спасењем.

У Србији, Библија није страни артефакт - она је део идентитета, из које су учени први писмени Срби, коју су први калиграфи преписивали у манастирима, из које је Свети Сава црпио морална и правна начела на којима је градио српску цркву и државу. А, да, овом младићу је и Свети Сава највећи непријатељ којем не жели ни име да изговори, па му у једном другом видеу показује средњи прст испред храма посвећеног њему. А може се и разумети зашто је Свети Сава највећи непријатељ некоме ко спаљује књиге, па макар то била и Библија. Он никада није палио књиге - напротив, доносио их је, преписивао, преводио, уређивао, и ширио као семе духовног препорода. Кроз његово Законоправило утемељена је идеја да правда и вера морају почивати на љубави и разумевању, а не на сили и освети. Његов живот је био сведочанство да се до мира не долази провокацијом, него дијалогом.

Спаљивањем Библије, тај младић није "ударио" само на вернике, већ и на целокупну културну баштину. У времену у којем је свака реч потенцијално "увредљива", изабрао је најгрубљу могућу поруку - поруку презира према ономе што је за стотине милиона људи (не само Србе) свето.

Често се извршиоци оваквих чинова скривају иза некакве "слободе изражавања". Али управо ту почиње погрешна логика. Слобода говора није апсолутна категорија. Да не посежемо сада за некаквом аргументацијом коју би ови људи могли да одбаце као затуцану, посегнимо за оним што је њима најсветије, за њиховим "светим писмом". Европска конвенција о људским правима, као и пракса Европског суда за људска права, недвосмислено кажу: слобода изражавања не обухвата и говор мржње. На пример, у случају Ото Премингер институт против Аустрије из 1994. године, Суд је подржао одлуку аустријских власти да забране приказивање филма којим се вређају хришћански симболи, сматрајући да је "заштита верских осећања легитиман циљ у демократском друштву". У још једном случају, Вингроу против Уједињеног Краљевства из 1996, филм који приказује сексуалну фантазију о светој Терезији Авилској и Исусу, није добио дозволу за приказивање и Суд је ту одлуку подржао, истакавши да државе имају право да штите верске вредности од грубог вређања. Порука је јасна: слобода није право да вређаш другог, већ обавеза да своје мишљење изражаваш на начин којим се други не понижава и не угрожава.

Ни домаће законодавство није немо пред оваквим појавама. Члан 317. Кривичног законика Србије предвиђа санкције за "изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости". То обухвата и дела којима се на груб и провокативан начин вређају осећања верника. Спаљивање Библије, нарочито уз јавно објављивање, свакако представља чин који може бити схваћен као позив на нетрпељивост, као манифестација презира према религији која је део идентитета већине грађана. Да ли је потребно да се нешто "веће" деси, да бисмо схватили да овакве ствари нису безопасне? Да ли ћемо се сетити важности толеранције тек када нестане?

Овде није реч о томе "шта је наша вера, а шта туђа". Било је недавних случајева у Европи када су антиисламски активисти у Шведској и Данској јавно спаљивали Куран. Иако ове две државе немају закон против светогрђа (Данска га је укинула 2017), ова дела су кажњива и не спадају под "слободу изражавања". У Данској је у току процедура за поновно увођење оваквог закона, а законе против бласфемије има још седам држава чланица Европске уније, међу којима су не само оне "затуцане" попут Грчке или Пољске, него и Аустрија, Немачка и Холандија.

Слобода није када можеш да радиш шта год хоћеш. Слобода је када знаш шта не смеш да радиш, чак и када ти је дозвољено. Као што Јевгениј Водолазкин у роману "Лавр" наводи, приписујући цитат Филону Александријском: "Праведан човек није онај који не вређа, него онај који је могао, али није хтео да увреди." А паљење књига је први корак ка паљењу људи. Хајне нас је упозорио, историја нас је научила, а сада је време да се подсетимо. 

Препоручујемо

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ, Да црно остане црно...

25. 05. 2025. у 07:15

Колумне

0 2

НЕЋЕ МОЋИ: Свињска полутка

18. 05. 2025. у 09:15

Колумне

0 6

НЕЋЕ МОЋИ: Земље усправних људи

11. 05. 2025. у 13:33

Колумне

0 1

НЕЋЕ МОЋИ: НЕО-ДСС и питање лустрације

04. 05. 2025. у 19:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације