НЕЋЕ МОЋИ, Има ли истина већину?

КОМЕ од користи може бити да се у јавном простору гуше гласови и идеје, чак и када су потпуно маргинализовани и изоловани, који су спорни са гледишта успостављеног главног тока? Ономе ко се бори за истину, или ономе ко жели да наметне своју "истину" као догму?

Фото З. Јовановић

Научник мора да буде сам, ако је у праву - изјавио је 2011, примајући Нобелову награду за хемију, израелски научник Дан Шехтман, признат са тридесет година закашњења и после тридесет година исмевања и прогона. Он је једног јутра, у априлу 1982. у лабораторији у Балтимору на екрану електронског микроскопа приметио кристалну структуру каква "не би смела" да постоји - уређена, али без понављајућег обрасца, што је симетрија забрањена према свим дотадашњим сазнањима у кристалографији.

Када је резултате показао колегама, бива исмејан. Чувени нобеловац Линус Полинг му је добацио: "Не постоје квазикристали, постоје само квазинаучници". Од тог дана, Шехтман постаје научни изопштеник - избачен је из свог истраживачког тима, часописи му враћају радове са коментарима да "противрече аксиомима". У научним кулоарима шапуће се да је или луд, или неспособан. Али он наставља. Мери, фотографише, поново израђује узорке.

Док други седе у сигурној луци старих парадигми, он упорно тражи објашњење за нешто што "бити не може".

Нажалост, историја светске науке је препуна оваквих примера одбацивања и прогона научника који су били у праву. Од Галилеа и Коперника, преко Игнаца Семелвајса, мађарског лекара који је у првој половини 19. века убеђивао људе да треба да перу руке, до Берија Маршала, Аустралијанца којем су се ругали када је почетком осамдесетих година прошлог века почео да тврди да стомачне чиреве узрокују бактерије, а не стрес и зачињена храна (за шта је, такође 2005. добио Нобелову награду) или Кинескиње Ту Јоујоу коју су називали "врачаром" јер је лек за маларију ("артемизинин") још почетком седамдесетих година прошлог века нашла у традиционалној кинеској медицини (Нобелова награда 2015).

И онда вам се појави велики борац за слободу, укључујући и слободу мишљења, који се противи мишљењу ако је оно изван главног тока, професор социологије Алексеј Кишјухас, који за исто тако наводно слободарски портал "Цензоловка", пише да је укрштање мишљења које се сматра јеретичким са оним које је "општеприхваћено" ствар "лажне равнотеже".

Тврди, на пример, да ако 97 посто научника верује да су климатске промене плод људске активности, онда оних преосталих три посто нема шта у вези са тим да се пита, односно да им треба дати баш толико - три посто - простора да своје идеје изнесу. То је велики напредак, мора се признати, у односу на време Галилеа, Коперника и инквизиције, али је дух исти.

"Другим речима, нема стварне 'две стране' о овом питању. Или, уколико има и желимо да будемо статистички, интелектуално и медијски поштени, у ТВ студио морамо довести 97 једних и троје других да 'дебатују'. И што је апсурдно, баш као и идеја или обмана о - две стране", пише он у рубрици која се, ироније ли, зове "Етика". "Нешто слично се дешава у нашој Републици када (ретки преостали) медији желе дебату о студентским протестима. Па једну страну чине студенти/професори у блокади, а другу студенти/професори који 'желе да уче' (популарно: Ћацији)", додаје он, онако етички, истичући да су с једне стране "небројени" професори и студенти који подржавају блокаде, а са друге стране наводи три професора и једног студента. Исправније би било рећи, међутим, да су ови први "непребројани", јер, подсетио бих вас, сваки пут када је постојала "опасност" да се преброје - они су то спречавали, укључујући и хакерским нападима. Поента и јесте да остану непребројани како би деловало као да су "небројени".

Кишјухас упозорава да не може бити равноправне дебате између "по једног астронома и астролога, историчара и теоретичара завере, епидемиолога и антиваксера... Или једне студенткиње у блокади и - једног 'ћација'", јер "лаж о 'две стране' није само лоше новинарство, већ и политичко оружје које разводњава критику, релативизује неправду и ствара осећај да се ништа не може променити". Већ се овде види један не објективан, него идеолошки тешко обојен приступ проблему. Слично Полингу и његовом блаћењу Шехтмана као "квазинаучника", и Кишјухас другу страну омаловажава поспрдним називима - астроном и "астролог", историчар и "теоретичар завере", епидемиолог и "антиваксер" и - студенткиња у блокади и "ћаци". Колико је "рупа" било у причи "угледних епидемиолога" о вакцинама за ковид 19 се већ открива, а бојим се да ће се пуна истина тек сазнавати у годинама које су пред нама, али зар истини, ако је она чврста, може сметати другачије мишљење?

Ако је ово истина, онда ни Кишјухас, ни "Цензоловка" не би смели да се буне због, на пример, "недовољне заступљености" њихових политичких фаворита на Јавном сервису, јер онда их треба позивати у складу са процентом гласова који су добили на изборима, па не може бити равноправне дебате између некога ко има 112 мандата (СНС коалиција) и некога ко има 12 мандата (ССП). Или, на пример, по логици 97-3, да ли заговорника права хомосексуалаца треба у дебати да буде између два и пет посто? И тако даље. Јасно вам је да је ова логика, како да кажем, чиста "будалаштина", да цитирам Кишјухаса. Заправо, чак ни то, него позив на једноумље, јер се овом методом може елиминисати свако мишљење које некоме није по вољи. Једини лажни дијалог је онај који Кишјухас заговара - између истомишљеника. Уосталом, и сам Кишјухас каже: "Неке идеје су једноставно погрешне".

Ја разумем да неки поклоник марксистичког дијалектичког материјализма не може да разуме да није обавезно да квалитет произилази из квантитета, нити да је истина питање већинског мишљења. Баш као што ни она Кјеркегорова да је "истина је увек била у мањини, а истински човек увек био онај који је ишао сам", не мора бити апсолутно тачна. Код нобеловаца је то јасније. И оних попут Шехтмана и Јоујоу, и код ових наших, студентских нобеловаца.

Препоручујемо

Колумне

0 8

НЕЋЕ МОЋИ: Стокхолмски синдром

03. 08. 2025. у 20:33

Колумне

0 2

НЕЋЕ МОЋИ: Антисемитизам и антисрбизам

20. 07. 2025. у 09:15

Колумне

0 13

НЕЋЕ МОЋИ: За славу Украјине спремни у Сребреници

13. 07. 2025. у 14:27

Колумне

0 11

НЕЋЕ МОЋИ: Епидемија

06. 07. 2025. у 15:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације