НЕЋЕ МОЋИ: Пророк Хјуи Лонг

Хјуи Пирс Лонг био је гувернер Луизијане, а потом и сенатор из те државе. Надимак му је био "Кингфиш" (велика зверка у слободном преводу). Не без разлога.

Фото З. Јовановић

Лонг је рођен у сиромашној породици на северу Луизијане 1893. захваљујући чему је врло добро знао све муке обичног човека, а упркос чему је, својим радом и талентима, успео да се уздигне до највиших ешалона власти и супротстави се најмоћнијим људима Америке тога времена, укључујући и председника Френклина Рузвелта, чији је био љути ривал, иако су били у истој странци, и којем је био највећа препрека за реизбор у тренутку када је убијен.

Због животних околности, Лонг није успео да заврши правни факултет, али је успео да се упише у Адвокатску комору Луизијане, и као адвокат брани интересе својих најсиромашнијих суграђана и бори се против корпоративних гиганата који су израбљивали обичне људе, попут "Стандард оила". Управо после говора на процесу против те нафтне компаније, председник америчког Врховног суда Вилијам Хауард Тафт, који је пре ове позиције био председник САД, рекао је да је Лонг "најбриљантнији адвокат који је икада наступао пред америчким Врховним судом".

Схвативши да би као гувернер боље штитио и унапређивао интересе сиромашних, Лонг се 1928. кандидовао за ову функцију и победио. Одмах по доласку на власт, повећао је социјалне програме, организовао велике јавне радове и пројекте као што су модеран систем ауто-путева и изградња највише зграде у престоници једне од америчких држава. Радио је и на повећању цене памука, сировине коју су махом производили бројни сиромашни пољопривредници. Због овакве политике која није ишла наруку најбогатијим слојевима, 1929. је покушан његов импичмент под оптужбама за злоупотребу положаја, неуставне методе и ауторитарност (да ли вас све ово подсећа на нешто?). Импичмент је пропао у Сенату Луизијане, а климакс протеста елите кулминирао је побуном наоружаних милиција које је организовао, између осталог, и "Стандард оил", због увођења пореза за произвођаче нафте од пет центи по барелу. Побуна, у којој је дошло и до оружаног обрачуна, решена је извођењем Националне гарде, проглашењем ванредног стања и забраном окупљања.

Лонг, иначе оштар критичар "Њу дила" који је у борби против Велике економске кризе увео Рузвелт, у марту 1933. је објавио свој план за редистрибуцију богатства, који је предвиђао ограничавање укупног богатства на 100 милиона долара, годишњег прихода на милион долара и наследство на пет милиона. Овако сакупљен новац требало је да иде у фонд који би обезбеђивао да свако домаћинство добије 5.000 долара и минимални годишњи приход у висини трећине просечног прихода једног домаћинства. Такође, Лонг је предлагао увођење бесплатног високог образовања и професионалне обуке, помоћ за ветеране, помоћ фармерима, већу федералну економску регулацију, нову серију јавних радова, минималну пензију од 30 долара месечно, месец дана одмора за раднике и радну недељу од тридесет сати, као и бесплатно здравство. Ово је у фебруару 1934. преточио у програм реформи и покрет назван "Поделимо своје богатство".

Лонг, који је због огромне популарности у време свог убиства (на сахрану је дошло 200.000 људи) био највећа сметња Рузвелту за реизбор у Белу кућу, оптуживан је за све и свашта и вероватно је први политичар погрдно називан "популистом", а његови противници тврдили су и да је "фашиста". Услед тога, он је, а не британски премијер Винстон Черчил, којем се најчешће приписује парафраза те реченице, рекао да ће "ако у будућности у Америци буде фашизма, он бити огрнут плаштом антифашизма". То његово, слободно можемо рећи, пророчанство данас се остварује. Кулминација овога је, свакако, убиство конзервативног десничарског активисте Чарлија Кирка које је, из очигледно фашистичких мотива, извршио човек који заступа номинално антифашистичке идеје.

Исти овакав фашизам, или прецизније тоталитаризам, и код нас заступају људи који се махом декларишу као антифашисти. Подсетио бих вас само да је Мариника Тепић из свог описа на тадашњем "Твитеру", а данашњем "Иксу", обрисала одредницу "антифа" пошто је Доналд Трамп најавио, у време масовних нереда изазваних смрћу Џорџа Флојда, да ће овај покрет означити као "терористичку организацију". У томе, нажалост, није успео, а да јесте, можда би данашњица била макар мало другачија.
Плаштом некаквог "антифашизма" огрћу се и они који инспиришу и распламсавају насиље што ових дана погађа градове Србије - од "антифашисте" у црној кошуљи Ненада Чанка, његовог сина Милана и бивше жене Марије Васић, ухапшене под оптужбом за планирање насиља на скупу у Београду 12. марта, Брајана Брковића, Мирана Погачара и, наравно, Динка Грухоњића и његове екипе. Не заборавимо да себе "антифашистима" називају и лидери Покрета слободних грађана у чијим је просторијама и кована завера за нереде 12. марта, и Зелено-левог фронта којима не сметају прави фашисти у Хрватској, Босни или Украјини. Као "антифашисти" се декларишу и многи међу онима који заговарају убиство председника Србије Александра Вучића и других државних и партијских функционера, "јахање", "пржење", "динстање", смрт полицији, остракизацију чак и њихових породица и деце, као и друге методе застрашивања и прогона политичких неистомишљеника.

Ови "антифашисти" прво су у борби за своје циљеве увели политичку коректност која у пракси представља цензуру, затим су се против оних који ово нису прихватили борили "канселовањем", а сада су оне које нису успели да "канселују" почели да убијају. Питање је само јесу ли и они спремни да умру за своје "идеје"? 

Препоручујемо

Колумне

0 8

НЕЋЕ МОЋИ, Улога Зелених у обојеној револуцији

07. 09. 2025. у 09:32

Колумне

0 1

НЕЋЕ МОЋИ: Учинимо Стијака богатијим

15. 06. 2025. у 11:05

Колумне

1 4

НЕЋЕ МОЋИ: За идеале гину будале

30. 03. 2025. у 10:00

Колумне

0 7

НЕЋЕ МОЋИ: Времена се мењају

23. 02. 2025. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације