НЕЋЕ МОЋИ: Парада мишљења

У "Радару" има разних мишљења. Проблем је што им је мишљење превише апстрактно да би се уклопило у реалност и чињенице

Фото З. Јовановић

Свако има мишљење, што би оно рекли, па и Весна Малишић, главна и одговорна уредница луксембуршког недељника "Радар". Штавише, њој је толико стало да неспутано другим људима показује своје мишљење (а оно, према мом мишљењу, и није баш неко) да је у свом недељнику направила рубрику "Мишљења". Немојте погрешно да ме схватите. Није проблематично имати мишљење него то када је неко мишљење засновано на мишљењу, а не на чињеницама, што је чест случај с бившом политичком комесарком окупираног НИН-а и њеним сарадницима.

Тако је, на пример, њен главни уредник у НИН-у, а сада уредник "Економије" у "Радару", Милан Ћулибрк својевремено био мишљења да је Вучићева најава да ће просечна плата до краја те 2019. године износити 500 евра - неостварива. Толико је био сигуран у своје мишљење, да је рекао да ће, ако се то деси, поднети оставку на место главног уредника. Остао је главни уредник све док нису колективно напустили НИН не због тога што се Вучићева прогноза није остварила него јер се његово обећање није одржало. Макар не неопозиво.

Почнимо од првог мишљења њеног најновијег мишљења објављеног под насловом "Употреба мишљења". Пардон, наслов је "Употреба војне параде". Каже она да "после трауматичних ратова на простору бивше Југославије, мало коме је било до тенкова на улицама, чак и у форми парадног војног спектакла" и да их "зато није било готово 30 година пре него што се Александар Вучић попео на политички трон". На основу чега (осим свог и мишљења најближег окружења) је она дошла до закључка да мало ко воли војне параде? Пошто о томе, ваљда, причамо. Или се имплицира да ће се са гажења народа хамерима промовисаног на Н1 прећи на гажење народа тенковима, па су авангардно почели то да промовишу у "Радару"?

Чињеница је да тих готово 30 година није било војних парада, али разлог је, можда, нешто друго, а не да народ не воли да види сјај своје војске. Можда до Вучићевог "пењања на политички трон" тог сјаја није било. Да се не враћамо сад на опште место с топљењем (или сечењем) тенкова. У време пре Вучићевог доласка на власт, новинари, истина је, нису вођени да извештавају са војних парада и сличних приказа оружане моћи, него, на пример, на уништавање противваздухопловних система "Стрела 2М" које су, по налогу САД, масовно уништаване (10.000 ракета и 400 лансера) између 2001. и 2010. као "неперспективног средства". И сам сам 2004. присуствовао једном чину овог спектакла у Никинцима када је, уз надзор америчког амбасадора Вилијама Монтгомерија, у једном дану уништено око 7.000 ракета. А оне, иако времешне, показале су се као врло ефикасне за уништавање крстарећих ракета за време НАТО агресије и приказане су и на јучерашњој паради уз модерније француске "мистрале". Још занимљивије, Немачка је сачувала "стреле 2М" из арсенала Источне Немачке и послала их 2022. Украјини. Није их уништавала пред очима америчког амбасадора.

Друго мишљење је да Вучић "воли да се угледа на моћну Кину, Русију, Индију или Француску (а на кога би друго) и да се мери рецимо са Хрватском" из чега произлази да само ове државе организују војне параде. Уз то што не видим шта је проблем са овим државама, посебно с Француском, на иронично питање "а на кога би друго" може да се да неироничан одговор - на свих 27 држава чланица Европске уније плус Велику Британију које су само током последњих годину дана имале неку војну параду или значајнији приказ војних средстава. Да кренемо азбучним редом - Аустрија 26. октобра 2024, Белгија 21. јула, Бугарска 6. маја, Шпанија 12. октобра 2024.

Весна Малишић је и мишљења да се тиме што је на јучерашњој паради учествовало 10.000 припадника Војске Србије што је, како каже "много више него у једној Француској, Кини или Америци" - у Француској је било око 7.000, у Кини више од 10.000 и у САД 6.600, што и није "много мање" - "суштински брука Војске Србије пред светом". Не знам у чему се састоји та брука, али то је Малишићкино мишљење.

Ипак, најупечатљивије од свих ових мишљења је оно да овом парадом показује да "Србија треба да се брани од сопствених грађана, јер други непријатељи, за ову власт, нису на видику". Ако занемаримо поистовећивање власти са Србијом које ме од Малишићеве мало изненађује, шокантно је то да главна и одговорна уредница једног политичког недељника, па макар он био и луксембуршки, не види никакве претње по Србију без обзира на власт (историја нас је научила да, на пример, побуне албанских терориста могу да се десе и са Ђинђићем на месту премијера). Шта је потребно, кратковидост или разрокост, да се не види формирање чудноватих савеза у региону, претње Републици Српској, на Косову и Метохији." Уосталом, шта ћемо ако Руси избију на Дунав, како да се бранимо од те "хорде с истока"? Цела Европа у фрци, само ми немамо непријатеље на видику? Да ли се, следствено недостатку непријатеља на видику, треба вратити топљењу, уместо модернизовању тенкова?

А има и других мишљења у "Радару". Оних квазидуховитих попут мишљења Ненада Милисављевића који би радо гледао како "војска из хаубице испаљује Драгана Ј. Вучићевића у правцу Бугарске". Зашто Вучићевића је јасно свакоме ко ишта зна о отворености за другачија мишљења у блокадерским круговима, али зашто у правцу Бугарске? Вучићевића би из те перспективе више смисла имало испаљивати у правцу Мађарске код другог непријатеља слободе и толеранције Виктора Орбана. Да ли се ради о неком елитизму јер Мађарска делује много финије од Бугарске? Ако већ мора ка Бугарској, шта фали програмском директору Слободану Георгиеву? Он се и овако сам испаљује на дневној бази. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације