НЕЋЕ МОЋИ: Лажни пророк, права секта и јасан циљ

Амерички пандан француског дворског филозофа Бернар-Анрија Левија, амерички дворски политиколог Френсис Фукујама, прославио се књигом "Крај историје и последњи човек" из 1992. године, светим писмом западноцентричног тријумфализма.

Фото З. Јовановић

Совјетски Савез се распао, Русија је била на коленима, либерална демократија изгледала је непобедиво, а Вашингтон је деловао као једини господар планете. Готово је - све велике идеолошке битке су завршене, остаје нам само да уживамо у тржишту, демократији и глобализацији, била је суштина његове поруке. Ово је, са сваким правом, могао да помисли неки просечни житељ Минесоте или гледалац Си-Ен-Ена, али не и неко ко претендује да буде пророк и уважени интелектуалац.

Фукујама је био убеђен да ће Москва и Пекинг полако, али сигурно, клизити ка западном моделу. Данас знамо да је Русија постала бастион традиционализма, док је Кина показала да може да постане индустријски и технолошки гигант без трунке политичке либерализације. Још већа заблуда била је Фукујамина процена да религија и национални идентитет губе снагу. Ово је демантовано не само у исламском, или православном свету, него и у самој Америци и, у доброј мери, Европској унији. Фукујама је веровао да је западни модел једини природан избор за све. Уместо "имитације Запада", добили смо "алтернативну модернизацију". За многе народе, западне вредности нису симбол слободе, већ нова врста доминације. И то је аутор "Краја историје" једноставно игнорисао. Не треба заборавити ни да је Фукујама послужио као интелектуално оправдање онима који су демократију ширили, односно наметали бомбама и тенковима.

Док је Фукујама писао о стабилности либералне демократије, унутар Запада су се гомилали проблеми. Финансијска криза 2008. разоткрила је крхкост економског система, неједнакост је постала друштвена болест, поверење у институције се срозало, а рат у Украјини - крхкост политичког система који због идеолошке заслепљености гази основне интересе сопствених народа. Либерална демократија је данас угрожена не само у "нецивилизованом" Трећем свету него и у сопственој колевки. Пропао је и сан о дуготрајној једнополарности под америчким вођством.

Такође, Фукујама је у интернету видео ново средство ширења слободе. Данас је очигледно да је интернет постао и највећи инструмент контроле, пропаганде, дезинформација и ширења мржње. Друштвене мреже су, уместо да уједине човечанство у један демократски форум, поделиле друштва на балоне и мехуре у којима свако има своју "истину". Док је Фукујама предвиђао глобални агору, добили смо глобални хаос.

Заиста, мало је људи који су се толико обрукали погрешним промишљањима и предвиђањима, као што је Фукујама, а ипак га и данас многи узимају за озбиљно. На пример Н1, који и даље сања његов недосањани сан. "Храброст студената у Србији обавезује међународне актере да реагују", каже он у интервјуу за ову луксембуршку телевизију. Овај пут се не усуђује да прогнозира исход, али мисли да је "студентски покрет земљи донео добру и важну промену". Коју тачно? Предубоку поларизацију? "Задовољство да пружим сваку подршку људима у Србији који желе да унапреде демократију", каже он вероватно мислећи на модел Ирака, Авганистана, Либије, Сирије"

Повод за оживљавање Фукујаме у српском медијском простору је петиција коју је, како извештава луксембуршки медиј, "потписало неколико стотина професора и других запослених на универзитетима широм света". Та петиција којом се подржавају "студенти у Србији" и тражи "притисак на власти" започета је на Фукујамином Универзитету Станфорд.
Занимљиво је да се Фукујама последњи пут Србијом бавио пре пет година, када је требало бранити "слободарски" Институт за филозофију и друштвену теорију од напада државе која се била усудила да на чело Управног одбора овог језгра аутошовинизма, неформалног фан клуба Радомира Константиновића, постави човека другачијег кова - професора Зорана Аврамовића. Притисак је тада уродио плодом, и уместо Аврамовића дошао је човек који је сива еминенција међу "деконтаминаторима" Србије, Иван Вејвода. Екстензивно је о овоме и о улози ИФДТ-а у нашем друштву својевремено писао Зоран Ћирјаковић, па нећу дужити о томе, него вам препоручити да прочитате ту серију текстова у "Печату".

Интересантно је и да је овај интервју са Фукујамом водила извесна Јована Ђуровић, једна од 600 новинара Гласа Америке који су остали без посла када је Доналд Трамп одлучио да стави тачку на овај пропагандни сервис у марту ове године. Ухлебљење је нашла у медијима "Јунајтед групе", где наставља са радом у истоветном маниру постављајући политички тешко обојена питања са квалификацијама и епитетима који везе немају с неутралношћу. Она чак пише у одбрану екстремиста које Трамп жели да прогласи за терористичку организацију у "Радару" под насловом "Прво су дошли по Антифу", представљајући их као жртве некакве репресије попут нацистичке (наслов је парафраза песме "Прво су дошли" немачког пастора Мартина Нимелера о страдањима у време Трећег рајха). Ако ћемо право и ако не правимо разлику између политичког активизма и тероризма, прво су дошли по Кју-клукс-клан који већ деценијама има статус "субверзивне терористичке организације" иако америчко законодавство не познаје могућност постојања домаћих терористичких група.

Фукујама, међутим, није ћутао када су прво дошли по Србију 1999. Напротив, и за то је давао интелектуално оправдање. Никада није био благонаклон према Србији и никада јој није мислио добро. Он је лажни пророк праве секте чији су огранак у Србији и мали студентски богови, а циљ је преокретање тока историје. 

Препоручујемо

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ: Пророк Хјуи Лонг

14. 09. 2025. у 12:44

Колумне

0 12

НЕЋЕ МОЋИ, Улога Зелених у обојеној револуцији

07. 09. 2025. у 09:32

Колумне

0 11

НЕЋЕ МОЋИ: Епидемија

06. 07. 2025. у 15:33

Колумне

0 1

НЕЋЕ МОЋИ: Учинимо Стијака богатијим

15. 06. 2025. у 11:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације