НЕЋЕ МОЋИ: Снежана и Елведин
КАКО се Снежана Чонградин сврстала у ред најрадикалнијих исламских екстремиста.
Фото З. Јовановић
Свако ко иоле пажљивије прати рад колумнисткиње листа "Данас" Снежане Чонградин могао је да увиди да она у својим текстовима не уме да пише ни о чему другом осим о српским злочинима. Чега год да се дотакне, главна тема је како су зли Срби поклали све које су дохватили. Заправо, Снежана Чонградин не уме да пише ни о томе, а да удаљеност од истине буде мања од удаљености најближе друге звезде Сунцу (4,24 светлосне године). Уистину, Снежана Чонградин не уме да пише. Просто и једноставно.
Кренимо од овог последњег и од њеног најновијег текста насловљеног са "Кокарда не може да грли никога и никада". Пишући 14. новембра о штрајку глађу Дијане Хрка, Миломира Јаћимовића и сина му, Чонградинова наводи: "Сво троје штрајкују глађу и трајно урушавају своје здравље тражећи правду, у борби за праведније друштво." Није овде проблем што она не зна да је њен матични "Данас" дан раније, 13. новембра, објавио да је син Јаћимовић прекинуо штрајк глађу. За то се може прогледати кроз прсте. Прави проблем је што неко ко живи од писања и пише за лист који се сматра толико елитним и интелектуалним да нема потребе за ангажовањем лектора пише "сво". Реч "сво" у стандардном српском језику не постоји. Облик "све" се користи у средњем роду заменице "сав". Исправно је, дакле, "све троје", или "све време". Знање на нивоу основне школе које је близу бркања слова "ћ" и "ђ".
Није толики проблем ни што је Чонградинова уверена да је "политичка гарнитура за коју је већинска Србија гласала" одговорна за сваку смрт током ратова деведесетих. Има она право да верује да су Србија и Срби (да, она све који су гласали за Милошевића или Шешеља окривљује за њихова "недела" и самим тим за "геноцид" и то јесте "већинска Србија) искључиви кривци за трагедију која нас је све задесила. Има право да оно Туђманово "да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану" тумачи као позив на мир и љубав. Има право и да верује да је Насер Орић судији Слободану Илићу у селу Залазје на Петровдан 1992. године ископао очи и заклао га у самоодбрани.
Озбиљан проблем је што она, као новинарка која би требало да се држи чињеница, не сме да износи лажи попут "стотина хиљада људи" које су Срби "побили". У ратовима деведесетих према подацима који се сматрају најпоузданијим убијено је укупно 130.746 људи међу којима је око 30 посто Срба. Дакле, уз све дужно поштовање према жртвама - и војним, и цивилним - број оних које су Срби "побили" је мањи од 100.000 и поставља се питање ко је крив за српске жртве - да ли су Срби сами себе убијали, или су то чиниле "политичке гарнитуре" које су већински бирали Хрвати, Бошњаци и Албанци.
Проблематична је и њена тврдња да је "већинска Србија увек гласала за ратне злочинце и хушкаче од када као самостална држава постоји. Од почетка деведесетих и распада старе Југославије". Овде конфузија Чонградинове достиже свој зенит. Она не зна да је Србија пуну међународно признату независност добила 1878. године, него мисли да се то догодило "почетком деведесетих", што је, и ако занемаримо сву српску историју пре 1945. (што је, изгледа, за Чонградинову година нулта), потпуно погрешно, јер је Србија независна држава (поново) постала по отцепљењу Црне Горе из Државне заједнице 2006. Да ли се овим Мило Ђукановић издваја из групе "ратних злочинаца и хушкача", или се у њу стављају Милан и Александар Обреновић, па и Петар Први и Александар Карађорђевић? Није ми јасно.
Најпроблематичнија, односно најопаснија теза Чонградинове у овом тексту је, ипак, она дубоко аутошовинистичка и ауторасистичка - да је кокарда, као српски симбол, апсолутно недостојна било каквог поштовања. Она тврди да "то (српску злочиначку природу) већина грађанки и грађана Србије ни већина студенткиња и студената не признаје, ниподаштава или се таквом и судским утемељеним и потврђеним чињеницама подсмева", па "носе кокарде на својим главама и плачу док се грле са Бошњацима, студенткињама и студентима из Новог Пазара. Као да кокарда може у било ком случају да грли хиџаб". Значи, вечити рат између Срба и муслимана, осим ако се Срби не одрекну српства. "Та кокарда коју носиш на челу је негирање свега људског, та кокарда је симбол убијања Бошњака и муслимана. Одувек је то била."
Лудило. Кокарда се као војни и национални симбол појављује средином 19. века. Значи да је симбол под којим су се Срби борили за своју слободу и независност "одувек" симбол убијања из чега произлази да је свака српска борба за слободу била, заправо, геноцидни чин. Иако су под исламским знамењима (од којих је хиџаб свакако једно) почињени грозни злочини над хришћанима, нико при здравој памети не би рекао да су то "одувек" симболи убијања.
Чонградинова, од које би се очекивало да ће је радовати овакво "помирење" Срба и Бошњака, овим мишљењем и осудом загрљаја ако један од учесника носи кокарду сврстава се уз исламистичког екстремисту Елведина Пезића, ретку јавну личност која је овај чин осудила. С тим што нисам сигуран да би се чак и Пезић усудио да јавно каже оно што је Чонградинова написала - "баци кокарду, згази је".
ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ ОРБАНА: Ситуација је опасна, Европа је на прагу рата
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је данас да је ситуација опасна и да је Европа на прагу рата.
15. 11. 2025. у 18:52
ЗЕЛЕНСКИ АЛАРМИРАО ЕВРОПУ: Русија ће покренути велику агресију на континент, позната и година
УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски тврди да Русија планира да покрене велику агресију на европском континенту 2029. или 2030. године, наводећи да на то указује повећана руска производња оружја.
13. 11. 2025. у 10:54
Полиција улетела на свадбу, ХАПСИ МЛАДУ - а тек објашњење! Ово је ЛУДНИЦА (ВИДЕО)
ЧАК и на најлепшим свадбама понекад се десе непредвиђене ситуације, ситне грешке или чак већи инциденти.
14. 11. 2025. у 16:23
Коментари (0)