Колумне

ДЕМОКРАТИЈА ПОКИДАНА КАО ЦЕЛОФАН: Слике са Капитол хила откриле дубину пукотина у Америци

Дубравка САВИЋ

09. 01. 2021. у 09:44

Јуриш присталица одлазећег председника САД Доналда Трампа на Конгрес у моменту док он устоличава његовог наследника, Џозефа Бајдена, открио је више од повређене сујете лидера

ДЕМОКРАТИЈА ПОКИДАНА КАО ЦЕЛОФАН: Слике са Капитол хила откриле дубину пукотина у Америци

МЕТАК који је одузео живот ветеранки америчког ратног ваздухопловства Ешли Бебит док је веровала да ће, јуришом на Конгрес, са истомишљеницима, вратити "вољу народа" на вашингтонском Капитол хилу, одјекнуо је снагом метеора широм Америке, али и ван њених граница.

Планета је, док се њен православни део, на Бадње вече, молио за мир и слогу, у неверици и ужасу, гледала слике насиља из епицентра демократије коју вашингтонски естаблишмент поносно шири, милом, а каткад и силом, диљем још "неосвешћеног" света.

Светионик демократије који је, овог пута, са вашингтонског Капитол хила слао сасвим другачији сигнал, открио је дубину сопствених пукотина. Свечани тренутак који је, више од два века, дуже него што сећања живих сежу, мирним преносом власти између два лидера државе, уливао Американцима осећај вере у стабилност демократије, сада је нацији огољено открио да је на ивици грађанског рата.

Јуриш присталица одлазећег председника САД Доналда Трампа на Конгрес у моменту док он устоличава његовог наследника, Џозефа Бајдена, открио је више од повређене сујете лидера који жели да упадом следбеника на Капитол хил осигура останак у Белој кући.

Пет, у "инвазији" на Конгрес, угашених живота грађана, уверених да су им изборне махинације, упркос супротним тврдњама судова, украле њихову бирачку вољу, догађај је без преседана у америчкој историји.

Вашингтонски естаблишмент, светски лидери, на крају и сам Трамп, осудили су насилни упад у "народни дом". Али, тешко да ће то бити довољно да поправи "пакет" демократије, чији светлуцави целофан, све више пробија вашингтонска беспоштедна грабеж за влашћу, контролом која не бира средства и, парадоксално, жеђ за диктатом општег поретка ствари.