ПОСТЕЉИНА
ГДЕ престаје заштита мањине од дискриминације, а почиње дискриминација већине - питају већ два месеца критичари припремљеног пакета "људскоправашких" закона, брзопотезно написаних под кровом министарства Гордане Чомић и брже-боље послатих најпре у Владу, а потом и у Скупштину.
Новости
Повода за ово, у суштини правно и теоретско питање је прегршт предложених прописа који треба да уреде осетљива питања заштите од дискриминације, родне равноправности, па и истополних заједница.
Постељина се бира спрам кревета, па је требало да и писци ових прописа воде рачуна о низу околности - другим законима, правној пракси, обичајима и јавном мњењу, па и о - Уставу.
Правници добро знају да норма која крши друге норме или је непримењива, ништа добро неће донети.
А оваквих одредаба у новим прописима не недостаје. Њима се уводи родна равноправност у језик, а реч свештеника затвара у храмове - једина места где могу да износе своја учења, а да не ризикују пријаву због дискриминације. На истом трагу је и ограничавање располагања имовином или апсолутно изражавање трансродног идентитета кроз одећу и обућу.
Овако деликатна питања, свакоме је јасно, могу да се регулишу само поступно, у дуготрајним процесима, уз сву потребну едукацију и јавну расправу. А свега тога је у фази писања ових закона било премало или нимало. Уместо тога, предлагач је понудио само голу бриселску агенду чија је окосница нова "родна идеологија". Која је, видимо и то, постала прворазредни приоритет државе.
Поштовање људских права не сме бити предмет спора, али исто би требало да важи и за размену аргумената и шири друштвени разговор. Предуслов за добре, трајне и примењиве законе јесте да дијалог постоји још негде, осим у називу министарства које их наручује.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)