СА РУСИМА БРОЈИМО ЖРТВЕ У ЈАСЕНОВЦУ: Оснивање заједничког института Београда и Москве за очување историјског сећања
ИНСТИТУТ за очување историјског сећања, заједнички пројекат Србије и Русије заживеће до краја године, а седиште ће му бити у Београду, при Руском дому или Амбасади Федерације. На овај начин, српска престоница и Москва желе да се супротставе ревизији историје 20. века, умањивању злочина нациста и фашиста и покушајима да се, кроз "процес помирења", избришу чињенице о томе ко су били злочинци, а ко жртве.

Ивица Дачић и Вјачеслав Володин / Фото Дума
О формирању Института разговарано је у Москви, приликом недавне посете председника парламента Ивице Дачића Русији и разговора са првим човеком државне Думе Вјачеславом Володином.
- Циљ оснивања института је борба против релативизације историје, односно искривљавања истине о антифашистичкој борби у Другом светском рату - истакао је Дачић.
Према плану, ова институција ће имати одређене теме којима ће се бавити, а међу њима ће, како сазнају "Новости", свакако бити и логор Јасеновац и друга страдалишта на територији НДХ, где су убијана и деца. Можда је ово шанса да се коначно утврди тачан број и једном заувек стави тачка на спекулације о бројкама убијених у Јасеновцу, с обзиром на све чешће покушаје умањивања злочина.
Суштина је да се оформе тимови, раде истраживања и затим она објављују на више језика како би истина доспела у све крајеве света.
Историчар Милан Кољанин каже за "Новости" да је битно да се раде дугорочни међународни пројекти на којима ће радити тимови људи и да се обезбеде финансијска средства.
- Увек треба имати на уму да је историја наука у којој се проналазе нови извори, она се надограђује, али то никако не треба мешати са ревизијом која је злоупотреба историје. Поред оснивања новог института треба запошљавати младе историчаре и тако се борити са покушајима ревизије чињеница - истакао је Кољанин.
Укључивањем Русије у оснивање института добија се шири маневарски простор за деловање и начин да се истина чује што даље.
Иначе, покушаји ревизије видљиви су на сваком кораку. На прослави стогодишњице победе у Првом светском рату у Паризу, председник Србије Александар Вучић био је смештен у даљим редовима, док је тик иза лидера Русије Владимира Путина седео бивши председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи (сада у затвору Специјалног суда у Хагу због оптужби за ратне злочине). Париз је касније овај потез објашњавао грешком у протоколу. Првом човеку Француске Емануелу Макрону су писали француски ветерани критикујући га и указујући на огромне жртве које је Србија имала у Првом светском рату.
Пољска је тако, без обзира на напад Немачке у Другом светском рату, позвала званичнике Берлина на обележавање 80 година од почетка сукоба, а међу званицама није било Русије, а ни Србије. Можда је у покушајима ревизије историје најдаље отишла Хрватска, на чијој су се територији десили бројни злочини, што Загреб често негира или умањује.
ДОЛАЗЕ У НОВЕМБРУ
ОДБОР за спољне послове Скупштине Србије позвао је посланике из Русије да дођу у Београд пославши званично писмо у Москву. Очекује се да им српски парламент буде домаћин у новембру, после завршетка парламентарних избора у Русији на јесен и доделе мандата. Комисија за сарадњу Скупштине Србије и Думе формирана је 2015. године.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (1)