"ЗАР МОГУ ИКАДА СРБИ ЗАБОРАВИТИ?" Овако су Немци писали о броју жртава усташког терора
ЈАВНОСТ у Србији је последњих месеци суочена с мноштвом информација из новинских и других текстова, као и из телевизијских емисија посвећених злогласном концентрационом логору Јасеновац, с нагласком на покушај утврђивања броја његових жртава и оштро супротстављена тумачења завађених учесника ове захуктале дискусије, пише историчарка др Мира Радојевић у новом броју "Печата".

Фото: Википедија
Ако је реч о броју жртава, историјски извори показују да се о њима говорило већ крајем лета 1941. године.
Заплашена размерама страдања српског становништва на простору Независне Државе Хрватске и бестијалном суровошћу усташког режима, Српска православна црква је у августу те године упутила меморандум генералу Данкелману, главном заповеднику немачких окупационих трупа у Србији, с молбом да српски народ заштити од потпуног уништења.
Наводећи имена побијених, места страдања и главне виновнике, истакла је да је, по њеним сазнањима, на различите начине уморено око 180 хиљада људи.
Број убијених помињали су потом и многи одговорни чиниоци, међу којима историчари најчешће издвајају немачке официре и званичнике. Имајући у виду прецизност њихових информација, наглашавају да је Харолд Турнер у септембру 1941. године извештавао о 200 хиљада убијених. Хајнрих Химлер је у фебруару 1942. помињао ликвидацију око 300 хиљада људи, а Глезе фон Хорстенау да се број убијених Срба кретао од две до 700 хиљада, с тим што би сам "желео", како је писало у извештају немачког посланства, "да број од 300.000 сматра тачном".
Усташка влада му је говорила да је током устанка и његовог гушења "изгубило живот 250.000 Хрвата и 200.000 Срба". По његовом мишљењу, број Хрвата био је "сувише висок", а број Срба "сувише мали". Познавајући околности, закључивао је: "Стварно тачно установљење вероватно се уопште никада неће моћи погодити."
У његовим документима из новембра 1942. године налази се и податак да је на заповест Макса Лубурића, "оснивача и првог шефа концентрационих логора у Хрватској", у Старој Градишки убијено 80.000 људи, у Јасеновцу 120.000 и још 20.000 у другим логорима. Забринути због стратешке безбедности подручја, угрожавања комуникација и пораста отпора, Немци су у доцнијим извештајима с незадовољством запажали све масовније српске жртве. Тако је Александар Лер у септембру 1943. писао о 400 хиљада убијених, а Ернест Фик у марту 1944. године да се број жртава креће између 600 и 700 хиљада.
По мишљењу Хермана Нојбахера, изнетом нешто касније, усташе су усмртиле око 750 хиљада људи. У већини ових докумената наглашава се да су власти НДХ превасходно биле усмерене на истребљење српског становништва.
С подацима немачког порекла донекле се слажу британски извештаји. Џорџ Вилијам Рендел, британски посланик при емигрантској влади Краљевине Југославије у Лондону, питао је у новембру 1942. године њеног службеника Владимира Милановића: "Зар могу икад Срби заборавити 600 хиљада побијених од Хрвата, и ако Павелићевих."
Препоручујемо

ТИТО КРИО ИСТИНУ: Како су документи о геноциду у НДХ уништавани у Брозово време?
23. 10. 2021. у 19:00

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (6)