Политика

АВИОНИ У ВАЗДУХУ, ПАДОБРАНЦИ СПРЕМНИ ЗА СКОК: Народ пристиже на Росуље (ФОТО/ВИДЕО)

26. 06. 2022. у 10:31

НА аеродрому “Росуље” код Крушевца,где почиње аеромитинг. Авиони и хеликоптери су у ваздуху, падобранци се спремају за скок,а народ у колонама пристиже на локацију новог комплекса, који је лоциран на око 5,5 километара поред града.Цесна, пајпети,ласте,хелкоптери и припадници 63.падобранске бригаде учествују у програму,који ће се завршити и изложбом летелица.

АВИОНИ У ВАЗДУХУ, ПАДОБРАНЦИ СПРЕМНИ ЗА СКОК: Народ пристиже на Росуље (ФОТО/ВИДЕО)

- Ово је велико богатство за Крушевац и Србију-каже за “Новости” Аца Ђорђевић, председник Аеро-клуба “Михајло Живић”.

Дугочекивани пројекат изградње новог аеродрома,који ће функционисати у оквиру ЈП Аеродроми Србије реализован је у целини добијањем дозволе Директората цивилног вазухопловства.

POGLEDAJ GALERIJU

Аеродром „Росуље“ заузима површину од 40,39ха, на надморској висини 235м, што значи да ће полетно слетна стаз бити на 60м већој висини од самог града. Да је ово изузетно погодна локација говоре и чињенице да је на овом простору у току године само 4-5 дана под маглом, а да повољност руже ветрова износи 97%. Овакви услови омогућавају далеко већу безбедност и сигурност одвијања ваздушног саобраћаја.

- Аеродром је перфектан,на одличној је позицији,најмање магле има током 365 дана од свих аеродрома у Србији,Ово је велико богатство за Крушевац,Србију,наравно и за наш клуб,очекујем да ћемо овде да радимо и да наставимо да се развијамо-напомиње за “Новости” Аца Ђорђевић,искусни пилот и председник Клуба “Михајло Живић”, који ће,поред ЈП Аеродроми Србије,бити домаћин на новом комплексу.

Дужина 820 метара и ширине 23 метра,регистрован кодном ознаком “Б вазухоплови са распоном крила до 24 метра,односно авиони спортске и генералне авијацији.Укупна инвестиција у Росуље износи око 500 милиона динара:ЈП Аеродроми инвестирали су 342 милиона динара у изградњу полетно-слетне стазе,система за наводњавање,рулне стазе,платформе и хангара. Град је у локацију уложио 100 милиона динара у сређивање терена и око 40 милиона у експропријацију земљишта.