ОТКРИЋЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА "ВОЛУЈАК"
СПОРАЗУМ о мирном решењу сукоба на Косову и Метохији који је потписан 13. октобра 1998. године између Слободана Милошевића, председника тадашње СРЈ, као и Ричарда Холбрука, специјалног америчког изасланика, довео је до одлагања ексхумација посмртних остатака жртава злочина извршеног јула 1998. године.
Фото: Архива
Према том споразуму, требало је да се са Косова и Метохије повуку све додатне снаге Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова Републике Србије које су ангажоване у борби против припадника ОВК. Повлачење снага СРЈ довело је до поновног заузимања положаја припадника ОВК. Самим тим није било сигурно да се изађе на терен и изврши ексхумација жртава сахрањених у масовним гробницама широм Косова и Метохије. Уследило је НАТО бомбардовање СРЈ и жесток сукоб са албанским паравојним формацијама на терену. Након потписивања Војно – техничког споразума у Куманову и усвајања Резолуције 1244 у Савету безбедности Организације Уједињених нација, после више од осам деценија живота унутар југословенске државе, територија Косова и Метохије је defacto изузета из састава Републике Србије и СРЈ. Тиме су масовне гробнице на Косову и Метохији остале ван домашаја власти СРЈ и могућност да органи СРЈ предводе ексхумације и обдукције жртава.
Почетком октобра 1998. године, недалеко од рудника боксита „Волујак“, пронађенa су четири посмртна остатка. У близини су пронађени ровови и бункер које су користили припадници ОВК. Није се знао идентитет жртава, па су ти посмртни остаци пребачени у приштинску мртвачницу. По доласку КФОР-а на Косово и Метохију, закопани су на приштинском гробљу Драгодан, а касније су поново ексхумирани, идентификовани ДНК анализом и предати породицама. У питању су посмртни остаци за 2 припадника ромске националности, једног припадника ашкалијске и једног припадника српске националности. Ова локација је позната као „Волујак 1“.
МЕЂУТИМ, значајнија је гробница која је позната под називом „Волујак 2“, јер се радило о великом броју жртава, али и о већим последицама које је произвео злочин. Она је пронађена у атару селу Волујак код Клине. У тој јами су пронађени и идентификовани ДНК анализом посмртни остаци за 26 лица српске националности и 3 лица албанске. Злогласна гробница „Волујак“ представља оличење монструозног страдања српског становништва на Косову и Метохији од албанских паравојних формација.
Албански медији на Косову и Метохији нису поклонили много пажње информацији која је 18. априла 2005. године обзнањена – проналазак масовне гробнице српских цивила у пећини Волујак. Углавном жртава из ораховачког краја које су јула 1998. године припадници ОВК отели, мучили, убили и бацили у јаму. У Унмиковим документима ова јама носи ознаку ФКТ20. Посмртни остаци жртава су ексхумирани и пренети у међународни патолошки центар за обдукцију код Ораховца, а ДНК анализе урађене су у Тузли. Неки посмртни остаци жртава су раније ексхумирани из масовне гробнице и сахрањени на градском гробљу у Пећи.
На локацији где су пронађени посмртни остаци настрадалих, налазе се јаме и пећине некадашњег рудника Волујак. Посмртни остаци су пронађени на самом уласку у пећину која се налази под великим каменим масивом. Пећина је дубока између 20 и 30 метара, а дугачка око километар. О самој локацији постоји веродостојан запис Министарства унутрашњих послова Републике Србије: „Пећина је ... дужине око 700 метара са улазним отвором око 20 метара, која се каскадно спушта ка крају и конусно сужава са местимичним проширењима. Дном пећине тече поток који је направио пет природних бунара, пречника око 5 метара, из којих се вода прелива из једног у други и немогуће их је прећи без додатне опреме ... Улазни део пећине прекривен је већим слојем растресите земље који се ту нашао неприродно и вероватно са циљем да се прикрију тела, јер је остала структура пећине, сем тог улазног дела, каменита. У самој пећини пронађене су две олупине од моторних возила, више аутомобилских гума и другог отпада, као и већа количина костију животињског порекла“. Како би се сакрио злочин, припадници ОВК су преко посмртних остатака жртава бацали смеће, старе аутомобиле, кости угинуле стоке, шут и друге отпатке.
СУДСКО-медицинском експертизом је утврђено да је смрт код свих жртава била насилна односно да су убијени пројектилима испаљених из ватреног оружја, а један број и због дејства механичких предмета. А сама јама налазила се у близини села Драгобиље, где је био Главни штаб ОВК. Представници Мисије ОЕБС на Косову и Метохији, али и разне дипломатске мисије често су одлазили у Драгобиље ради разних преговора са припадницима ОВК.
Отмица и убиство мештана села Ретимља и Оптеруше представља један од најтежих злочина припадника ОВК извршених на Косову и Метохији. Пронађена злогласна масовна гробница у Волујку је попут оних које је усташки покрет масовно производио у Другом светском рату током постојања Независне државе Хрватске, а у којима се изгубио траг многим припадницима српског, јеврејског и ромског народа. Из волујачке гробнице ексхумирани су посмртни остаци жртава, а форензика је утврдила да су жртве убијене из ватреног или механичког оружја односно да је смрт била насилна. Захваљујући стицају срећних околности, данас имамо и бројне сведоке несрећних јулских догађаја. Преостаје нам да видимо да ли ће за Специјализована судска већа у Хагу бити довољни сведоци, посмртни остаци пронађени у каљузи и глибу Волујка, форензички и други докази како би породице жртава добиле правду, сатисфакцију и обештећење на која чекају више од две деценије. Сатисфакција породица жртава и правда биће остварени онда када дође до примереног кажњавања извршилаца, али и врха ОВК. Нема задовољења без расветљавања отимања, убиства и расељавања српског становништва општине Ораховац и околних села.n
Препоручујемо
БРНАБИЋ: "Блокадери годину дана руше државу под изговором да руше власт!" (ВИДЕО)
11. 01. 2026. у 22:20
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)