БРНАБИЋ: Надам се да ће ЕУ допрети до Куртија, јер Срби на тзв. Косову немају ни минимум права

ПРЕМИЈЕРКА Србије Ана Брнабић изразила је данас наду да ће Европска унија и међународна заједница успети некако да допру до Аљбина Куртија, јер Срби на Косову и Метохији не уживају ни "минимум минимума" људских права.

Фото: Принтскрин/Косово онлајн

Брнабић је, коментаришући Куртијеву изјаву на Бледском стратешком форуму да се мења расположење код пет држава ЕУ које не признају тзв. Косово, рекла да Курти говори оно за шта верује да Албанци на тзв. Косову желе да чују, а могуће и оно у шта он сам верује, али што је далеко од реалности.

 - Када каже да је тзв. Косово успешна прича, указала бих само један податак, а то је да 23 године од завршетка оружаног сукоба, по подацима УНХЦР-а, територија Косова и Метохије остаје регион са најмање повратника од свих постконфликтих подручја у свету. Замислите све ратове на свету и да имате територију КиМ на којој се само 1,89 одсто људи вратило након рата. А он каже то је успешна прича", објаснила је Брнабић у изјави новинарима.

Навела је и да на Куртијеве речи да је "(тзв.) Косово светионик демократије и владавине права", може да пружи два примера која показују како изгледа када сте Србин или неалбанац на тзв. Косову које води Курти.

 - Само од почетка ове године шесторо припадника српског народа је упуцано, а да није и даље подигнута истрага, нико није у затвору, притвору. Не постоји правда уколико пуцате на Србе на тзв. Косову. Други пример је да имате Албанца који је припадник КБС-а, који је упуцао једанаестогодишњег дечака и 21-огодишњег младића на Божић. Он је на слободи. На другој страни, један од Срба који је још увек у притвору, ухапшен је под оптужбом илегалне градње. Он је у истражном притвору већ скоро две године - нагласила је премијерка Србије.

Брнабић је истакла да тако изгледа светионик владавине права и демократије.

 - Он у то верује, ја против тога не могу ништа, али мислим да треба да се држимо конктрених података, примера да би видели како Срби на КиМ живе. Чак је током јула и изасланик Немачке за Балкан, земље која је један од најважнијих пропоненбата независности (тзв.) Косова, Мануел Сарацин рекао да нешто мора да се промени јер Срби на КиМ ужасно пате. Управо је тај термин користио. Курти то не жели да чује. Надам се да ће ипак некако успети макар ЕУ и међународна заједница да допре до Куртија, зато што Срби на КиМ немају ни минимум минимума људских права - подвукла је она.

Упитана за права Албанаца на југу Србије Брнабић је рекла да Албанци на југу централне Србије имају валдавину права, људска права.

 - Немогуће је да неко пуца на Албанца у Прешеву и Бујановцу и да не одговара за то. Немогуће је да у последње две године имате 400 нападе на Албанце а да ниједна особа не одговара за то. У Србији је то немогуће. С друге стране, ако погледате тзв. Косово о којој прича Курти то не само да је могуће, већ је свакодневница. Једино на територији КиМ можете да доживите да вас ухапсе, приведу и да не знате због чега, нико не зна где сте, да правни заступник не зна где сте. То је једино могуће на територији КиМ - нагласила је Брнабић.

На питање о евроскептицизму на Балкану, о чему је говорила на панелу, Брнабић је објаснила да је први разлог за то што процес траје толико дуго и не назире му се крај, а други у томе што се стално мењају критеријуми.

 - Ми смо испунили све што је потребно да се отвори Кластер 3 - економија и конкурентност, у два последња извештаја о напретку Европска комисија даје препоруку свим државама чланицама да дају сагласност да се отвори тај кластер, што је нама изузетно важно, а - ништа се не дешава. У међувремену је почео рат у Украјини. Када смо испунили све критеријуме није постојао рат на европском континнету - указала је она.

Брнабић је рекла да се у међувремену мењају захтеви, па се тако сада чује да је један од захтева усклађивање спољне и безбедносне политике, што нема везе са Кластером 3, а уз то, примећуј, било би ретроактивно и супротно оквиру преговарачког процеса, јер држава треба да се усклади са спољном и безбедносном политиком у тренутку када постане члан ЕУ.

 - Стално се мењају циљеви, померају стативе гола на који шутирате. То је нешто што фрустрира људе. С друге стране најбоље место за Србију је пуноправно чланство у ЕУ - додала је она.

Упитана да прокоментарише изјаву председника Савета ЕУ Шарла Мишела о проширењу ЕУ 2030. године, рекла је да је раније Западном Балкану речено да стратегија проширења предвиђа пријем 2025. године.

 - Не желим да звучим као песимиста, нити да уносим додатни евроскептицизам, јер мислим да су европске интеграције важне за нашу земљу и грађане, и да морамо да нађемо начин да то буде раније. Морамо да радимо са ЕУ да имамо конкретније помаке. Тај процес, осим статуса кандидата за БИХ, никако у последње две године да добије на значају - указала је она.

Брнабић је подсетила да око 65 одсто инвестиција у Србију долази из земаља ЕУ, да се 70 одсто извоза одвија према ЕУ.

 - Наши приоритети морају да осзтану ЕУ и Западни Балкан - подвукла је она.

(Косово онлајн)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације