ЦЕО ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА У НИШУ: Речи које одјекују Србијом

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић одржао је јуче у хали Чаир у Нишу на свечаности поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе величанствен говор који преносимо у целости.

Фото: Танјуг/Радуле Перишић

"Тешко је говорити после патријарха и председника Републике Српске. Много тога бих вам испричао и што не смем да вам испричам. Боље за вас, боље за нас, боље за нашу земљу да и многе ствари које знам прећутим јер своју земљу морамо да чувамо и морамо да мислимо не само на оно што је данас, већ и на оно што долази у будућности. Поносан сам на празник који данас светкујемо. Заједнички смо ту одлуку донели, Република Српска и ми, председник Додик и ми. Донели смо ту одлуку јер ми Срби смо увек умели да се разједињујемо, да себи погрде измишљамо или да лако туђе увреде или погрде прихватамо.

И није случајно оно о чему вам је говорио председник Републике Српске овде, када ми неко каже да је "босански Србин". Замислите постоји "хрватски Србин", "црногорски Србин". Ако је то већ тако, а ја не мислим да је могуће да тако нешто постоји, а што онда никада није постојао српски Хрват, српски Бошњак, српски Словенац, српски Црногорац? Никада то нисте многли да чујете ни од кога ни на једном месту. Само сте могли да чујете да постоје неки други Срби. И не од јуче, не од данас, не од ових који данас не дозвољавају Србима да буду у власти зато што нису довољно уверљиви у заклињању да ће се борити против мрског Београда и још омраженије Москве, нису уверљиви у томе да и даље не воле Косово и Метохију, да и даље не сматрају Косово и Метохију делом Републике Србије. Па пошто нису уверљиви онда нема ни потребе да буду у Влади, макар их било више од 30 процената. Јер шта ће Срби у Влади, нису они неки који нешто знају, они само могу да буду реметилачки фактор.

Тако вам је свуда. Па кажу "не, не, ми волимо Србе, али оне који не воле Београд, оне који не воле Србију". И кад говоримо о таквим Србима па то су нам радили још од Павелића и пре Павелића. Имали сте ви доктора Бесаровића подпредседника Усташке владе и министра здравља који је у Павелићу Бога видео и то је био тобожњи представник српског народа. Данас би да нам измишљају такве представнике свуда по региону. Само је важна једна ствар, да тај Србин не буде Србин, да тај Србин се јасно одриче Београда и свог српства и да вам говори да је прави Београд онај који мрзи Србију и који мрзи српску ујединујућу политику, већ да будемо расцепкани на хиљаду места, да немамо исти језик, да немамо иста имена и презимена и да немамо исту заставу. Можемо да живимо у много земаља, али имамо једну једину националну заставу, црвено-плаво-белу тробојку, имамо своје српско име и презиме, имамо свој род којег се не стидимо. И ја позивам све грађане Србије који нису Срби да буду поносни припадници и бошњачког и мађарског и хрватског и ромског, словачког, румунског и којег год хоћете народа, али немојте нама, немојте нашем народу ни западно од Дрине, ни у Црној Гори, нити било где друго, ни овде у Србији да одузимате право да се зовемо Србима, поносним Србима на себе, своју прошлост, своју садашњост и своју будућност. И ништа више од тога не тражимо.

А ви Срби и грађани Србије немојте да очекујете правду. Задуго је за нас Србе неће бити. И кад им поставите питање како је могуће да 23, 24 посто Албанаца има сва прва у Северној Македонији, а ви Срби не смете ни да питате да имате слична права иако вас је процентуално много више у Црној Гори. Ћутите Срби, то је политика прошлости, гледајте у будућност, кога брига ком роду припадате. Када их питате да се не мешам у било шта што се збива у Босни и Херцеговини, а шта је то што Додик и Република Српска могу да ураде а да не кажете криви су Додик и Република Српска, осим да не кажу да Република Српска више не постоји. Кажите ми ту реченицу коју они могу да изговоре а да не буду једни кривци. Нема те реченице, увек ће само они бити кривци. И шта год да се догоди. Кад нас оптужују да правимо Велику Србију, а лажу, ћуте сви као заливени, годину и по дана од како је почео рат у Украјини објавили су хиљаде текстова, хиљаде прилога направили о томе како ће Срби да нападају по региону, како ће да праве Велику Србију, Српски свет, како ће да зарате са свима. Па са ким смо заратили? На Косови и Метохији, ни са ким. И за све то не постоји једно извини. За нас је никад извини. На Косову и Метохији нама ниједног рањеног Албанца, али зато има седморо рањених Срба, од тога двоје деце. И ко је крив. Или обе стране или Срби. Мислите да ће то да се промени ускоро? Неће.

Као што ми у Србији макар били у свему успешнији, макар најбрже напредовали увек ћемо да будемо реметилачки фактор из још једног разлога многима у свету. Да вам објасним зашто, то је оно што данас славимо, а они не разумеју са колико поноса, части и љубави ми ту реч славимо. Значење тог појма славимо, а то је слобода. Макар били једино острво у Европи слободе, оне слободе која значи да сами доносимо своје одлуке, да сами чувамо своје небо, да сами бранимо своју земљу, да сами штитимо свој народ, ми ћемо тиме да се поносимо. Неће туђин никада одлучивати у Србији, то је прошло време. Прошло је време када сте имали послушнике на власти који су испуњавали ваше налоге. Ми данас испуњавамо налоге свог народа, наших грађана. Испуњавамо налоге оних који желе да виде своју децу у будућности овде у Нишу или било којем делу наше Србије.

И данас није важно ко је одакле. И када ме питате одакле сам, не знам шта бих вам рекао. Отац ми је прекодрински Србин мајка ми је староседелац из Војводине са севера Србије, а ја сам помало из Ниша, и из Питота, и из Лесковца, Крагујевца, Чачка, и из Ваљева, из Митровице, Кикинде, Зрењанина и Суботице, и Бањалуке и Требиња и Пљеваља и Берана и Херцег Новог. Од свуда сам где има српског рода.

И да кажем велико хвала нашем народу који данас проноси српску тробојку, где је није лако носити, на Косову и Метохији, нашим људима који трпе терор Аљбина Куртија и његових помахача. Нашем народу у Црној Гори где није много лакше носити српску тробојку. Нашем народу у Републици Српској, где је данас лако и с поносом носе захваљујући онима који су штитили и чували, створили а затим штитили и чували и бранили Републику Српску. А ми овде у Србији, добро је да имамо различита мишљења по многим питањима, добро је да се у много чему не разумемо, али оно у чему морамо увек да будемо једни уз друге то је да чувамо своју земљу, да бранимо отаџбину. Срамота ме је било када сам јуче видео неке да су били на страни Куртија, а против своје земље. Срамота ме је било да видим да таквих има у Србији, али сам истовремено знао да је 99 одсто народа, да су наши људи на страни своје земље, да знају у како тешком тренутку живимо, да знају да желимо да сачувамо мир, али да неће дати да наш народ буде прогоњен и протеран са вековних огњишта.

И када нам кажу "одреците се Косова и Метохије", када нам кажу "одреците се ваших права", а то нам суштински кажу сваки дан, а ми им кажемо - а како да се одрекнемо свог имена и презимена, а како да се одрекнемо своје деце, своје будућности, како да се одрекнемо свога рода. Нећемо и нема те цене коју нећемо да платимо да своју слободу, своје име и презиме, и своју тробојку сачувамо. Чувати српску заставу у сваком рату била је највећа част и највећи понос. Могли су да нам заузму положаје, могли су да нам узму територију читаве земље, све су могли, али да отму црвено-плаво-велу тробојку нису могли никада. Она је наша дика, наша тробојна застава је наш понос, иза ње стојимо, уз њу се радујемо.

А ја сам срећан, дозволићете ми што први пут то говорим пред вама, иако знам да смо свим срцем, сви ми били уз Југославију. Своје срце смо дали за ту земљу. Волели смо је. И била је она чувена песма "Игра рокенрол цела Југославија", а ја сам срећан што данас сви заједно певамо "Весели се српски роде", што знамо "Лазарицу", што славимо јунаке са Кошара. Хвала вам на томе што волите Србију, хвала вам на томе што волите и љубите нашу српску тробојку и хвала вам што никада никоме више нећемо дозволити да сломи српски дух и српско јединство. Доста смо ми Срби давали свима другима, доста смо испаштали због тога време је да се ми повезујемо и није важно у колико држава и нису границе те које могу да нам одузму ни језик, ни заставу, ни писмо, ни припадност истом роду. Нека живи српски народ, нека живе грађани Србије, нека живи наша тробојна застава.

Живела Србија, живела Српска!"

Препоручујемо

Политика

90 116

НЕМА ТЕ ЦЕНЕ ДА СЕ ОДРЕКНЕМО СВОГ ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА Шта је Вучић поручио на обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе

16. 09. 2023. у 09:50

Политика

38 136

ЈАСНА ПОРУКА ПОДГОРИЦИ: Кажу да воле Србе, али оне који не воле Београд и Србију

15. 09. 2023. у 22:47

Политика

6 141

ВУЧИЋ О МАЛТРЕТИРАЊУ СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ: То су нам радили и код Павелића

15. 09. 2023. у 19:37

Политика

16 142

"НАША ТРОБОЈКА ЈЕ НАШ ПОНОС" Вучић: У сваком рату највећа част и понос била чувати српску заставу (ВИДЕО)

15. 09. 2023. у 19:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације