АНАЛИЗА "НОВОСТИ": НАПРЕДЊАЦИ СА СВМ НА СТАБИЛНИХ 135 ГЛАСОВА

АПСОЛУТНА победа листе коју је предводио председник Србије Александар Вучић, улазак листе Бранимира Несторовића у републички парламент с подршком од 4,8 одсто бирача и скоро упола мањи проценат освојених гласова социјалиста у односу за изборе пре годину дана - ово је најупечатљивија слика након јучерашњих ванредних парламентарних избора у Србији.

Фото: Новости

Након кампање, која је прошла у готово референдумској атмосфери "за" или "против" Вучића, уследили су избори после који је коалиција око напредњака успела да додатно учврсти своју позицију у парламенту. Према последњим информацијама, они ће у новом сазиву имати 129 посланика, девет више него у досадашњем. Овај резулат омогућава им да формирају владу без уласка у била какве додатне коалиције, јер имају неопходних најмање 126 гласова у парламенту.

У таквој ситуацији напредњаци су били и након избора 2020. године, али су тада одлучили да склопе савез са социјалистима и мањинама. Председник Вучић је и током ове кампање наговештавао да, без обзира на резултате на изборима, намерава да настави сарадњу са Савезом војвођанских Мађара, које је назвао "јединим стабилним коалиционим партнером". У случају да СВМ са својих шест мандата поново буде део владајуће већине, влада чију ће окосницу чинити СНС имаће више него стабилних 135 гласова у парламенту.

Социјалисти у постизборни преговарачки период улазе знатно окрњени, јер ће у будућем сазиву скупштине имати 18 посланика, а досад их је било 31. Међутим, ако напредњаци одлуче да наставе сарадњу са партијом Ивице Дачића, владајућа коалиција би имала чак 153 гласа на свом "тасу".

Највеће изненађење минулих избора, нешто попут Белог који је својевремено "почистио" много озибиљније партије - листа око Бранимира Несторовића - засад планира да задржи неутралну позицију. Они у парламент улазе са освојених 13 мандата, али кажу да не намеравају да склапају савезе ни са странкама власти, ни са опозиционим блоком, наводећи да би тиме изневерили вољу бирача. Њихов "капитал" заправо и није подршка у Скупштини Србије, него су својеврсни тас на београдском нивоу. Зато ће њихов курс у републичком парламенту увелико зависити од тога шта ће се даље дешавати око београдске власти.

Највећи ривали владајућег савеза, листа "Србија против насиља", у новом парламенту Србије имаће 63 посланика, што ће сигурно допринети да атмосфера у законодавном дому буде додатно усијана. У овом тренутку, још се не зна поуздано да ли ће представници Двери и Заветника остати "станари" у здању на Тргу Николе Пашића, јер се врте око цензуса од три одсто. Међутим, већ је очигледно да уједињење ове две странке деснице није довело до жељеног резултата, с обзиром на то да су удружени у "Национално окупљање" освојили мање гласова него што су појединачно имали 2022. Заветници су на претходном гласању добили 3,71 одсто гласова, а Двери 3,8. Обе странке досад су имале по 10 мандата.

Коалиција НАДА, коју чини Нови ДСС и ПОКС, успела је да се одржи на више-мање истом резултату као прошле године. Тада је тај савез има 5,37 одсто гласова и 15 мандата, а сада има 4,8 одсто и 13 мандата.

Руска странка биће новајлија у Скупштини Србије, који ће имати једног посланика, колико је добила и мањинска листа Шаипа Камберија, док ће СДА Санџака имати два представника. Иначе, на претходним парламентарним изборима, цензус је прошло 12 листа од 19 колико их је учествовало, а своје представнике је имало и пет мањинских листа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације