ГЛАСАЈУ 20 ГОДИНА, А САДА ИХ ЖИГОШУ: Грађани БиХ који поседују и наше држављанство овде имају сва бирачка права

У ПОКУШАЈУ да до­кажу наводну из­борну крађу, опо­зиција упире прстом у грађане из Босне и Хер­цеговине који су гласали на изборима у Србији. Да би цела прича попримила обрисе трилера, те бира­че уплели су у београдске изборе, а које су видели као једину прилику да "начну" власт напредња­ка и Александра Вучића.

Фото З. Јовановић

Главни услов да би не­ко могао на гласа на из­борима у Србији - како истичу прописи, да бира и да буде биран - јесте држављанство наше зе­мље. За држављане БиХ нема никакве законске препреке да имају и срп­ско држављанство, чиме аутоматски стичу пра­во да "заокружују" своје фаворите на изборима у Србији.

Тадашња Савезна Репу­блика Југославија, а чија је Србија правни наслед­ник, још 2003. године потписала је уговор са БиХ о двојном држављан­ству, који је потом и ра­тификован усвајањем за­кона у скупштини. И БиХ је истовремено спровела све потребне процедуре да би почела примена уговора.

- БиХ има закључене билатералне споразуме о двојном држављн­ству са три држа­ве - Републиком Србијом, Репу­бликом Хрват­ском и Кра­љ е в и н о м Шведском. На пример, у Угово­ру између БиХ и СРЈ (сада Срби­је), државе уговорнице су сагласне да државља­нин једне државе уговорнице може стећи и држављанство друге државе уговорнице, а да стицање другог држа­вљанства неће бити усло­вљено престанком рани­јег држављанства - каже, за "Новости", Игор Лети­ца, бањалучки адвокат.

Наш народ у РС посебно заинтересован за ситуацију у Србији, Фото О. М.

Када је реч о Србији, политика око стицања држављанства прилично је либерална, не траже се никакви посебни захтеви, осим изражавање воље да се постане наш држа­вљанин.

Бојан Клачар, извршни директор ЦеСИД, каже да таквом флексибилном политиком Србија жели да буде атрактивна, пре свега, за младе људе из региона, а уједно и на тај начи решава горући де­мографски проблем.

Сви који су се из било којих разлога одлучили да постану држављани наше земље, а која им не тра­жи да се одрекну прет­ходног, 17. децембра могли су да изађу на биралишта. Међу њима су и грађани БиХ са српским држављанством. Они су имали две опције - да гласају на неком од 19 би­рачких места у БиХ, за шта се пријавило 11.500 држављана Србије који бораве у тој држави. А друга опција, коју су многи изабрали, била је да дођу до бирали­шта у нашој земљи.

Ко се определио да бирачко право оствари, на пример, у амбасади Србије у Сарајеву или генералном конзулату у Мостару, добијао је са­мо један листић, јер је могао да гласа само на републичким изборима. Исто правило важило је и за све наше људе из ди­јаспоре који су у недељу "заокруживали" у још 34 земље широм света.

- За све наше људи у дијаспори важи правило да гласају само на нацио­налим изборима, дакле за парламент и председника Србије. Они немају осно­ва да гласају на локалним избора, с обзиром на то да се гласа по месту стал­ног пребивалишта. Да­кле, они који су стално у иностранству не могу да у тамошњим амбасадама гласају за власт у, реци­мо, Београду или Врању - појашњава Клачар.

Према његовим речима, тачка на спекулације о ма­совном доласку бирача из других држава у Србију баш на дан избора, а како би гласали и за локалну власт, могла би да се стави тзв. пасивизирањем адре­са. Међутим, то је веома компликована операција која би захтевала велику међународну сарадњу. Конкретно, за кога се утвр­ди да у дужем периоду ни­је на адреси на којој је при­јављен, не би имао право ни да гласа на локалним изборима.

Фото Танјуг

Нешић: Био сам у Новом Саду

ПРАВИ цунами оптужби за наводну изборну крађу уследио је након што је председ­ник ДНС и министар безбедности БиХ Ненад Нешић објавио на друштвеној мрежи да је гласао и на "градским изборима" у Србији.

- Пошто се моје име помиње у кон­тексту београдских локалних избора, на тим изборима нисам гласао. Гласао сам на бирачком месту 180 у Новом Саду, где имам пребивалиште.

Непрове­рене информације о мени, као и лажи о кра­ђи избора служе само да опозициони прваци у Србији побегну од одговорности - поручио је Нешић, наводећи да хаос, насиље и дестабилизација неће довести на власт никога ко нема народну вољу - за­кључио је Нешић.

Уставна обавеза

У НАЈВИШЕМ правном акту Србије прописана је обавеза да се штите права наших држављана широм света. Тако се у члану 13 највишег правног акта, а под називом "За­штита наших држављана у ино­странству, наводи:

- Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству. Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матич­ном државом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације