Политика

ЦИЉ ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА ДРЖАВНИХ ОРГАНА: Министарка Маја Поповић о условаима „ПроГласа“ за одржавање нових избора

Татјана Марковић

21. 02. 2024. у 18:01

МИНИСТАРКА правде Маја Поповић огласила се поводовом објаве "ПроГласа" - листе минималних услова за нове изборе у Србији.

Њено саопштење преносимо у целости:

Како би се установила права природа захтева и услова „Прогласа“ за одржавање нових избора неопходно је осврнути се на правну природу сваког од њих како би свим грађанима Републике Србије било јасно да су они искључиво усмерени на делегитимизацију већ спроведеног изборног процеса, иако за такве захтеве и услове не постоји упориште у позитивном законодавству Републике Србије. Циљ ових захтева и услова је искључиво дестабилизација државних органа и покушај да се кроз селективно тумачење правних норми баци сенка на изборни процес и да се исти делегитимизује, иако је цео изборни процес спроведен и окончан у складу са Уставом и законима Републике Србије. Сходно изнетом осврнула бих се на сваки од захтева и услова:

1. Ревизија постојећег и састављање тачног бирачког списка;

Примедбе на рачун тачности Јединственог бирачког списка одраз су незнања о томе на који начин се Јединствени бирачки списак води и ажурира. За вођење Јединственог бирачког списка јесте одговорно Министарство државне управе и локалне самоуправе, али га оно не води непосредно, јер је то фактички немогуће, већ се тиме баве општинске и градске управе, које су надлежне за ажурирање бирачког списка за своје територије.

Чињеница која се мора имати у виду, а у политичким наступима се очигледно занемарује, јесте то да се Јединствени бирачки списак заснива на подацима о грађанима који су садржани у званичним документима која издају други државни органи, пре свега МУП, када су у питању подаци о држављанству и пријавама пребивалишта, и општинске и градске матичне службе, када су у питању чињенице рођења, смрти или закључења брака. Стога, свако ко има примедбу у погледу тачности неког податка у бирачком списку може и треба да се обрати органу надлежном за утврђивање оне чињенице чија се тачност оспорава, а не a priori критиковати Јединствени бирачки списак и истовремено износити тврдње да је евентуална нетачност последица било какве злоупотребе од стране органа који бирачки списак води, односно ажурира.

Указујем и на то да сваки грађанин има право да, у складу са чланом 12. Закона о Јединственом бирачком списку, поднесе захтев за промену у бирачком списку ако је неки грађанин уписан у бирачки списак, а нема бирачко право или нема бирачко право на територији општине односно града у којој је уписан у бирачки списак. О том захтеву одлучује општински односно градски орган управе, а током избора, по закључењу Јединственог бирачког списка, о захтеву одлучује Министарство државне управе и локалне самоуправе. О захтеву се мора донети одлука у року од 24 часа од пријема захтева. Против решења општинског односно градског органа управе по захтеву, грађанин има право на жалбу Министарству државне управе и локалне самоуправе, о којој се одлучује у року од 48 часова, а против решења Министарства државне управе и локалне самоуправе по жалби грађанин има право на тужбу Управном суду, о којој се такође одлучује у року од 48 часова.

Ако је о захтеву одлучивало Министарство државне управе и локалне самоуправе, грађанин против тог решења такође има право на тужбу Управном суду, о којој се одлучује у року од 48 часова.

Посебно наглашавам да, у складу с чланом 21. Закона о Јединственом бирачком списку, од проглашења изборне листе, право на увид и на подношење захтева за промену у бирачком списку има и подносилац изборне листе или лице које он овласти, по истом поступку по коме то право имају и грађани. Уз захтеве се прилажу овлашћење и потребни докази.

Представници опозиције ниједно од наведених права нису искористили у протеклом изборном процесу, иако су на то имали право, али су нашли за сходно да, када им је то постало политички потребно, изнесу оптужбе у вези са тачношћу Јединственог бирачког списка.

2. Одржавање свих преосталих избора у исто време;

Одржавање избора на републичком, покрајинском и локалном нивоу уређено је Уставом, законима, односно покрајинским одлукама. Ови општи правни акти јасно дефинишу како услове тако и рокове за расписивање, односно одржавање и редовних и превремених избора, којих су органи надлежни за њихово расписивање дужни да се придржавају.

Датум расписивања избора зависи од тога када истиче мандат лицима која се бирају (посланици или одборници), као и од чињенице да ли нека јединица локалне самоуправе нормално функционише. На пример, ако скупштина неке општине не одржава седнице одређени временски период, Влада је дужна да је распусти и да уведе привремени орган, а председник Народне скупштине да распише изборе. Да ли захтев Прогласа треба разумети у смислу да када се распусти скупштина једне општине, треба одржавати локалне изборе у свим општинама?

С обзиром на то да овај захтев „Прогласа“ није адекватно елабориран, остаје нејасно шта се њиме жели тачно постићи, односно евентуално спречити. Због тога и овом приликом износим јасан став Владе Републике Србије да остаје привржена владавини искључиво права и поштовању прописима дефинисаних процедура када је у питању излазак на биралишта ради утврђивања изборне воље наших грађана.

3. Овера потписа за подршку кандидатури само код нотара и суду;

Решење према којем потписе бирача да подржавају изборну листу могу да оверавају и општински и градски органи управе враћено је изменама претходног Закона о избору народних посланика средином 2020. године, а на захтев опозиционих политичких субјеката који је изнет пред наставак парламентарних и локалних избора одржаних 21. јуна те године, након окончања ванредног стања. Да овакво решење остане на снази, односно да буде садржано и у новом Закону о избору народних посланика из фебруара 2022. године, договорено је у оквиру међустраначког дијалога вођеног у Народној скупштини и садржано је у члану 14. Споразума о унапређењу услова за одржавање избора, који је, у оквиру овог дијалога, потписан 29. октобра 2021. године.

Стога се испуњење овог захтева „Прогласа“ може сматрати прихватљивим, али под условом да се са њим сагласе сви, а пре свега опозициони политички субјекти, те се може спровести кроз измену Закона о избору народних посланика.

4. У називу листе не сме бити име онога ко није кандидат;

Овако формулисан захтев показује, пре свега, непознавање сврхе института „носиоца листе“. Наиме, могућност да назив изборне листе кандидата за народне посланике, посланике или одборнике садржи име и презиме неког лица као носиоца листе има за сврху да се код бирача створи прецизнија представа о томе за какву политику се залаже подносилац те изборне листе, односно за какву политику бирачи гласају ако заокруже редни број испред назива те изборне листе.

Тај институт добија посебно на значају у друштвима какво је наше, у којима често долази до „цепања“ политичких странака, што бираче може да доведе у недоумицу по питању политике за коју ће се залагати новоосноване странке. Карактеристичан лидер, дакле, има за сврху да код бирача учврсти уверење о томе за коју политику се гласа, а не само за које кандидате. У том смислу вреди указати и на то да ниједан изборни закон донет након поновног увођења вишестраначја у Републици Србији 1990. године није прописивао обавезу да носилац листе буде и кандидат на тој изборној листи, при чему су сви ти изборни закони прописивали да се на гласачком листићу, осим назива изборне листе, обавезно наводи и име и презиме првог кандидата на тој изборној листи, из чега је сасвим јасно да се носилац листе никако не треба поистовећивати са кандидатом на тој изборној листи. У складу с тим је било правно дозвољено да на изборима за народне посланике одржаним 2007, 2008. и 2012. године тадашњи председник Републике, Борис Тадић, буде носилац изборних листа.

Поставља се логично питање како је наведено право Бориса Тадића тада било неспорно и у складу са Уставом и законом, да би сада то исто право, овога пута Александра Вучића, постало толико спорно да утиче на легалност и легитимност целог изборног процеса.

5. Медијски плурализам;

У складу са одредбама Правилника о начину извршавања обавеза јавних медијских сервиса током изборне кампање, обезбеђена је заступљеност свих политичких субјеката чије су изборне листе проглашене од стране изборних комисија у програмима информативног карактера који се емитују на јавним медијским сервисима. Као примери, могу се навести вести и дневници, информативне емисије („Око“ и „Око магазин“, „Јутарњи програм“, „Београдска хроника“, „Ово је Србијa“, „Шта радите, бре?“ и др), дебатне емисије попут емисије „Реч на реч“, термини за представљање проглашених изборних листа у једнаком трајању са све проглашене изборне листе. Такође, извештавање о програмима различитих изборних листа заступљено је и у електронским медијима који користе националну фреквенцију, као и у електронским медијима који програм емитују путем кабловских дистрибутивних система.

6. Правна и политичка одговорност за изборни инжењеринг;

Позивам све који имају доказе да је током протеклог изборног процеса дошло до кршења закона о томе обавесте надлежне државне органе и поднесу кривичне пријаве надлежном јавном тужилаштву. Ако се у одговарајућем поступку докаже да је систематски и организовано вршен упис великог броја бирача који је од утицаја на изборни резултат, као и да су сви ти бирачи гласали за изборне листе владајућих странака, надлежни органи ће санкционисати такво понашање у складу са законом. Истичем да је, поводом тврдњи појединих опозиционих политичара о слању позива за гласање тзв. „фантомским бирачима“ на адресе на којима ти бирачи никада нису живели, Републичка изборна комисија јавно објавила податке добијене од МУП-а и Министарства државне управе и локалне самоуправе да се позиви које су ти политичари доставили Републичкој изборној комисији не односе ни на какве „фантомске бираче“, већ на бираче који су на тим адресама пријављени пре више година, па и деценија. На жалост, иако је Републичка изборна комисија утврдила и јавно објавила податке који несумњиво побијају тврдње дела опозиције, наставља се са изношењем неистинитих тврдњи и тиме свесно урушава поверење грађана у рад државних органа и интегритет целог изборног процеса.