ЛОШ ДОМАЋИН СЕ ЖАЛИ КОМШИЈАМА: Ауторски текст Владана Петрова, професора Правног факултета у Београду

Пише: Владан Петров, професор Правног факултета у Београду

07. 03. 2024. у 22:28

НАКОН објављивања ко­начног извештаја о пар­ламентарним изборима Канцеларије за демократију и људска права (ODIHR) полити­чари су рекли своје.

ЛОШ ДОМАЋИН СЕ ЖАЛИ КОМШИЈАМА: Ауторски текст Владана Петрова, професора Правног факултета у Београду

Фото П. Милошевић

Представ­ници власти су задовољни изве­штајем, јер он, према њиховом тумачењу, отклања сваку сумњу у озбиљне неправилности на парламентарним (сходно томе, и на градским, односно локал­ним) изборима. Они су одмах исказали спремност да почну са радом на спровођењу препору­ка из извештаја (први састанак Радне групе за унапређење из­борних услова са представни­цима ODIHR је био 4. марта). И представници опозиције су задовољни.

Извештај је, по њи­ма, само другим речима, казао исто оно што и резолуција ЕП од 8. фебруара: избори у Србији нису били слободни и поште­ни. Тврде да је изборна крађа доказана само што власт или обичан непристрасни чита­лац "не уме да прочита" шта пише у извештају.

Наводно задовољство вр­ло детаљном анализом је­дини је заједнички именитељ власти и опозиције. У свему осталом, провалија је, чини се, већа него икада. Да је ODIHR објавио под називом извештаја бели папир, опет бисмо имали овако поларизоване оцене двеју страна. Уосталом, оштра пола­ризација и јесте одлика нашег политичког друштва (то се упра­во у овом извештају и констату­је). У таквој атмосфери највеће могуће политичке поларизације уместо још давно Уставом Ср­бије из 1990. прокламованог политичког плурализма, очекују се најпре "историјски" и "рефе­рендумски" избори у Београду, потом и избори у градским оп­штинама у Београду и у осталим местима у Србији у којима они нису одржани у децембру. Чисто правно, између парламентарних и локалних избора постоје значајне разлике, али не бих овог пута о правном аспекту. Суштин­ски, онај ко тврди да не постоји веза између локалних, централ­них (републичких), наднацио­налних (за Европски парламент) и избора широм света (читај: америчких председничких) који се одржавају у овој години или је, да будем професорски фин, врло неискрен или, да будем са­свим искрен, нема појма о поли­тици.

А права политика јесте само она организована рационална делатност која се руководи визијом бољег друштва и света уоп­ште. Без добре организације и чврсте дисциплине немогуће је спроводити политику. Уосталом, зато многи политички покрети, који се зачас стварају, зачас и нестају. Без чврсте структуре, без јасно дефинисане одговор­ности и рационалних процена, да се мало потпомогнем Вебе­ром, њихов легитимитет, који се заснива искључиво на добијеним гласовима и личним карактери­стикама лидера, руши се као "кула од карата".

Јер, апсолут­ни легитимитет је јединство око визије, а не прост рачун и друге механичке радње које улазе у тај рачун. То важи и за коалиције, нарочито оне које, речима Сло­бодана Јовановића, "саблажња­вају бираче", јер такве не маре за политичке преференце бирача, него само за сопствени себични циљ - долазак на власт.

У модерно доба, политичка идеологија није основ окупља­ња. Ипак, није основ окупљања ни пука "воља за моћи". Просто изражена, она значи да се неко­лико политичара, који не би никад сели за исти сто, окупљају да би дошли на власт и да би тек по­сле размишљали како ће "разде­лити" њено вршење и све остало што уз то иде. Политички пар­тикуларизми, без организације, без рационалног оправдања, без визије и конкретних механизама за њено остваривање, не могу се доласком на власт напрасно пре­творити у политичко јединство.

С друге стране, политички плу­рализам је демократска текови­на и она подразумева постојање различитих политичких група које имају свој политички садр­жај и свој политички идентитет. Политички партикуларизам је отров за сваку демократију, за друштво, државу и грађане. То је једна ђаволска ствар која ла­ко мења своје агрегатно стање и може да заведе оне лакоми­слене. Његове слуге неретко се увијају у демократске "обланде", користе квазиинтелектуалне по­штапалице и исказују бригу за људска права као апстрактне категорије, уместо да се упознају са свакодневним бригама људи (јер људима је некад важно и да се поклони пажња њиховој бри­зи, а не да се она увек одмах и реши), жале се на све, пренема­жу се, траже па се дуре кад тра­жено добију, и опет траже па кад виде да се тражено приближило, они би да одлажу до неког бољег тренутка кад наступе само за њих одговарајући услови... Они "обијају прагове" својих ближих и даљих, претпостављено јачих "комшија", заборављајући да добар домаћин своје проблеме у кући и изван куће решава договором. Лош се жали "комшија­ма", пуним разумевања и емпа­тије, који и сами не знају шта ће са својом муком у далеко већој и материјално богатијој кући.

Свака власт тежи да се одр­жи што дуже. То није ништа спорно, да не кажем да је то делимично и легитимно (овде у значењу: оправда­но). Иначе, није тачно да се легитимитет не може мерити и да је сваки ле­гитимитет исте каквоће и исте снаге. Све се мо­же мерити давно уста­новљеним, а потиснутим морално-политичким ме­рилима, али и врло разви­јеним међународно-правним параметрима. Тако и слободни и поштени избори (препоручу­јем књигу професора Милана Јовановића "Слободни и поште­ни избори"), али и владавина права (извор: Контролна листа владавине права Венецијанске комисије).

Да се вратим, међутим, на претходну мисао. Власт парти­куларизме увек користи за сопствене потребе и труди се да их контролише. Партикуларизми се временом шире и нарастају и у редовима власти. Опет тај Макс Вебер, који ме ових дана често походи, саветује: "Поли­тика је мукотрпан и дуготрајан напор да се пробуше даске од тврдог дрвета.

Овај напор у исто време захтева и страст и способ­ност процене".

Дође тренутак кад је потреб­но неке партикуларизме испра­тити на врата сопствене куће, а примити оне који су показали спремност да "мукотрпним и дуготрајним напором пробуше даске од тврдог дрвета". Зарад ширег, а чвршћег јединства у различитостима. Зарад маргинализације отровног партику­ларизма и устоличења демо­кратског плурализма. Зарад потврђивања аутентичности визије. Јер, "савршено је тачно, што и читаво искуство потврђује, да никада не бисмо могли досегнути могуће да претходно нисмо покушали да досегнемо немогуће".

                                                                                                                             (М. Вебер)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО СУ ЕКСПЛОДИРАЛИ ПЕЈЏЕРИ КОД ГОТОВО 3.000 ЉУДИ? Постоје две теорије, а једна је посебно застрашујућа

КАКО СУ ЕКСПЛОДИРАЛИ ПЕЈЏЕРИ КОД ГОТОВО 3.000 ЉУДИ? Постоје две теорије, а једна је посебно застрашујућа

ОКО 2.800 људи, међу којима и велики број припадника либанског оружаног покрета Хезболах, који подржава Иран, као и лекари, повређени су у уторак након што су им експлодирали пејџери којима су комуницирали.

17. 09. 2024. у 21:06

ОШТРО УПОЗОРЕЊЕ МОСКВЕ БАЈДЕНУ, ШОЛЦУ И МАКРОНУ: Моћније оружје од вашег је спремно

ОШТРО УПОЗОРЕЊЕ МОСКВЕ БАЈДЕНУ, ШОЛЦУ И МАКРОНУ: Моћније оружје од вашег је спремно

ПРЕДСЕДНИК САД Џозеф Бајден, немачки канцелар Олаф Шолц и председник Француске Емануел Макрон могу испровоцирати сукоб који може довести до неповратних последица, рекао је данас председник Думе Русије Вјачеслав Володин на пленарној седници.

17. 09. 2024. у 17:35

НАГЕ СЛИКЕ: Због ових радова је Меланија Трамп подигла глас (ФОТО)

НАГЕ СЛИКЕ: Због ових радова је Меланија Трамп подигла глас (ФОТО)

МЕЛАНИЈА Трамп (54), бивша прва дама Америке, осврнула се на своје голишаве фотографије настале током њене манекенске каријере. Лепа Словенка изнела је став о контроверзним сликама у својој објави на друштвеним мрежама, везаној за њене предстојеће мемоаре под називом "Меланија".

19. 09. 2024. у 18:20

Коментари (0)

СУСРЕТ ЗВЕЗДА У БЕРЛИНУ: Ана Ивановић и Роџер Федерер пред егзибициони турнир (ВИДЕО)