ПРЕД СВЕТОМ ЧВРСТИ ДОКАЗИ О ИСТРЕБЉЕЊУ СРБА СА КиМ: "Новости" истражују - прва година суђењима лидерима тзв. ОВК открила патње нашег народа

СРБИ су са места за сведоке у Специјализованом суду у Хагу углавном говорили јавно, наводеће патње кроз које су прошли у логорима тзв. Ослободилачке војске Косова. Они који су преживели сећали су се како су киднаповани и мучени. Део њих дошао је да говори о члановима породица које су терористи ОВК убили, а њихова тела добили су много година касније, или се ни данас не зна где почивају. Албанци који су сведочили без мера заштите углавном су у судници губили памћење, нису се сећали рата, говорили су да тзв. ОВК није имала команду ни организацију. То су, такорећи, по њима, били паори који су дању орали њиве, а ноћу узимали оружје да се бране. Припадници међународних организација и поред покушаја да у некој мери оправдају тзв. ОВК, искрено су говорили да се Тачијева герила питала за све и да су Срби практично били глинени голубови.

Фото Сајт Специјалног суда/АП

Овако се, укратко, може сумирати прва година суђења (почело 3. априла 2023.)

У оптужници се наводи да су били део удружене злочиначке организације од марта

Тужиоци базирају испитивање на томе да је тзв. ОВК имала своју команду,
организацију и хијерархију. До сада су се чуле приче 48 сведока, а биће их још око
150. У судници се често указивало на застрашивање сведока, а Весељију, Тачију и
Сељимију су уведене посебне мере у затвору, јер су преко посетилаца који су им
долазили у Хаг покушавали да утичу на сведоке да промене исказе које су давали
раније. Тако је у судници о књизи коју је написао о рату и структури тзв. ОВК говорио
Хајруш Куртај, некадашњи командат бригаде "Агим Бајрами", али је пред својим
некадашњим командантима говорио како је све погрешно писао, да то није било
тако, да није имао команду, ни телефон да некоме јави шта се дешава, те да се несећа да је Тачи уопште долазио да обиђе бригаду коју је водио. А, све супротно је
раније говорио у исказу.

Фото приватна архива

Адвокат Зоран Живановић који је учествовао у суђењима Трибунала у Хагу, а сада се

налази на списку адвоката пријављених и за Специјализовани суд, истакао је за
"Новости"да "генерално гледано процес за оптужбу иде у добром правцу".- Тужилаштво тврди да је у време после повлачења наших војних снага ОВК ведрила
и облачила на Косову и Метохији и чинила све да што више Срба који су остали оду
из јужне српске покрајине. Такође, по мени је и на основу сведочења у ових годину
дана доказано да је било масовних убистава Срба и прогона и пре тога. Сви који су
се налазили на челу ОВК су део злочиначког плана да што више Срба напусти
Косово и морају бити одговорни за злочине. Такође, и на основу тога што их не
пуштају да се бране са слободе може се закључити да ће бити кажњени на дуги низ
година и да се оптужбе не могу ублажити. По мојој процени, то су казне од 30 година
па до доживотних, не можете бити одговорни за убиства сто људи и добити неколико
година затвора - навео је Живановић.

Он додаје да је заштита сведока релативна, јер у неком тренутку одбрана добија
имена оних који ће говорити.

- Мислим да тај њихов покушај да застраше сведоке може евентуално да утиче на
албанске жртве, јер се у оптужници помињу и Албанци који су страдали, јер су били
против ОВК. Сматрам да ће бити још оптужница и да ово није крај.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв.
ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем
Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци. Живановић сматра да ће се и они
у неком периоду наћи у оптужницама и да ће им се судити у одвојеним поступцима
пред другим судовима.

Можда и најпотресније сведочење било је Драгице Божанић из села Оптеруша, којој
су отети и убијени малолетни син Немања (16) и супруг Младен (49) у јулу 1998. код
Ораховца. Тела је добила тек 2006. године када су пронађени њихови остаци у
масовној пећини Волујак, међу осталим Србима.

Божанићева (64) је сведочила да су припадници паравојске у ноћи између 17. и 18.
јула 1998. пуцали на кућу њене породице и напали друге Србе у селу Оптеруша и да
су се ујутро сви предали.

- Тражили су нешто по кући, не знам шта, а нама су наредили да седнемо у
двориште. Мој син је био повређен, изгребан по лицу од цигле док су бацали гранате
на кућу. Потом су жене одвојили од мушкараца које су притворили у подруму једне
куће. Чула сам како мужа туку и испитују о старијем сину који је био у војсци тада као
редован војник и када су нас напали није био у селу - рекла је Божанићева.
Испричала је и да се, од када су јој нестали син и супруг, у потпуности променила, а
снагу да се бори за истину, даје јој унука.

- Када су ми одвели сина, пола срца су ми однели, умрећу са тим, а последњи мој
дах ће бити за мог сина и супруга. Идем на крај света само због истине, не причам
ништа што је лоше, што није, испричала сам оно што ми је најтеже, што ме највише
болело - навела је Божанићева.

Док тече процес против злогласне четворке која тврди да није крива и даље остаје

ЗАПИСИ ИЗ СВЕДОЧЕЊА

Фото: Принтскрин

ДЕЈАН ЈЕФТИЋ, ЗАРОБЉЕНИК У БУДАКОВУ

ТУКЛИ НАС ПУШКАМА И ЛАНЦИМА

НИСМО добили ништа осим батина! Имао сам 19 година када сам отет заједно са

Foto: Printskrin

САНДРА МИЧЕЛ, ЧЛАН МИСИЈЕ ОЕБС

ОВК СЕ ПИТАЛА ЗА СВЕ

ПОСЛЕ уласка међународне мисије на Косово и Метохију јуна 1999. било је доста
осветољубивости, убијених Срба, погинулих Рома. Много локалног становништва је
почело да одлази. На почетку је био само хаос. Албанци су се враћали кућама из
избеглишта у Албанији, видели запаљене куће, били су љути и онда су то искалили
на неком. Почели смо да примећујемо разне обрасце и трендове. Мушкарци обучени
у црну одећу са знаком ОВК обављали су функције полиције, делили имовину или
станове. Било је извештаја да ОВК киднапују људе, хапсе, воде их на информативне
извештаје. Читав низ активности је био у питању - од паљења кућа до претњи
Србима и Ромима да напусте покрајину. Са свих крајева покрајине су долазиле
овакве информације. Када год бих припадницима тзв. ОВК говорила о случајевима
напада, они би одговарали исто - то нису припадници ОВК, они се само тако
представљају, то су бандити који носе униформе ОВК. То је говорио и Тачи. Тражили
смо да истраже кривична дела, али никада нисмо добили одговор. Људи из ОВК су
преузели све - комуналне службе, болнице, полицију, а градоначелници су поносно
говорили - нас је поставио Тачи.

Foto: Printskrin

ПРЕДРАГ ДЕДИЋ, ОТАЦ УБИЈЕНОГ БОБАНА

И ДАНАС НЕ ЗНАМ ГДЕ ЈЕ ТЕЛО

МОј син је отет јула 1999. у Ораховцу. Имао је 37 година. Сазнао сам да је одведен у
затвор тзв. ОВК у згради бившег ватрогасног дома и отишао сам да покушам да га
ослободим. Затворили су и мене. Касније су ме ослободили, а Бобаново тело
тражим и данас. Албанци су терали Србе да им продају станове. Морао сам да
продам стан који су прво опљачкали. Преко једног посредника Шиптара сам продао.
Рекао ми је - данас ми га продај за 8.000 марака, а ако нећеш, сутра ће вредети
5.000 марака. Дао сам га за осам.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације