СКРАЋЕЊЕ МАНДАТА СУПРОТНО УСТАВУ: Ауторски текст - Владан Петров

ПРЕДСТАВНИЦИ опозиције окупљени око коалиције "Србија против насиља" на Колегијум Народне скупштине дошли су са три захтева. Два су одмах прихваћена, а трећи није. Тај трећи захтев односио се на одржавање избора за скупштину Града Београда и свих осталих редовних локалних избора 2. јуна, у истом дану који је по Закону последњи могући дан за одржавање избора за Скупштину Београда. Део опозиције сматрао је да је то могуће постићи једноставном правном интервенцијом - изменом Закона о локалним изборима. Законска одредба у којој стоји да се одлука о расписивању локалних избора доноси најраније 120 дана пре истека мандата одборника била би измењена тако да та одлука може бити донета најраније 150 дана пре истека мандата одборника.

СКРАЋЕЊЕ МАНДАТА СУПРОТНО УСТАВУ: Ауторски текст - Владан Петров

Фото:

Правно елегантним решењима која почивају на најширем политичком консензусу увек треба тежити. Ипак, предложена законодавна интервенција, чак и да су представници власти на њу пристали, била би уставноправно неприхватљива. Ево и зашто. Устав изричито прописује да се одборници у скупштинама јединице локалне самоуправе бирају на период од четири године. Њихов мандат може трајати краће. Устав каже да Влада може, под условима предвиђеним законом, распустити Скупштину. Према Закону, Скупштина јединице локалне самоуправе може се распустити ако: 1) скупштина не заседа дуже од три месеца; 2) не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од дана конституисања скупштине јединице локалне самоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке; 3) не донесе статут или буџет у року утврђеном законом. Законски основ под 2) послужио је да се одрже превремени избори у више јединица локалне самоуправе прошлог децембра. Ови избори јесу расписани у складу са Уставом и законом. Да ли је било политички (не)целисходно расписивати изборе у одређеним локалним самоуправама пола године пре редовних локалних избора није питање којим се може оспорити правна ваљаност њиховог расписивања. У нашој каткад изопаченој свести о демократији пренебрегава се да власт може одредити који је моменат за њу најбољи да се иде на изборе. Политичка мањина има право да се чује или да буде консултована ради постизања неког ширег консензуса, али не може да условљава, диктира, намеће. Мањина може да се чује, већина да одлучује.

Елем, законски основ под 2), чак и да су се власт и опозиција договорили, није примењив у актуелној ситуацији. Прво, на реду су редовни локални избори, а распуштање скупштине води ванредним изборима. Друго, ова влада нема овлашћење да распусти скупштину јединице локалне самоуправе, јер јој је престао мандат и, у основи, може да врши само текуће послове (тзв. техничка влада). Треће, чак и кад би могла да распусти локалне скупштине било би касно да се, у складу са законом, спроведу избори 2. јуна. Стога се, кад је реч о расписивању локалних избора, уставноправно, уопште не може упоређивати ситуација од јесенас са овом у којој се сада налазимо. Као што је ваљда макар коначно јасно да београдски избори јесу нови избори расписани у складу са Законом, а не поновљени избори (јер, што изгледа мало ко зна, институт понављања избора као такав више и не постоји у нашем изборном законодавству од 2022, али то није тема).

Пошто, дакле, распуштање скупштина јединица локалних самоуправа није правно могуће у овом тренутку, не постоји други правни начин у складу с Уставом да се преостали локални избори одрже 2. јуна. Измена изборног закона коју је предложио део опозиције не само да "задире у право одборника да му мандат траје четири године" (Бранко Павловић "Ми - глас из народа"), него доводи до скраћења одборничког мандата као јавне функције без икаквог уставног основа, а противно изричитој уставној норми. Да ли је то скраћење "ситница", да ли би то значило да је неком мандат трајао краће месец дана а неком месец и по, уставноправно је потпуно ирелевантно. Да ли би то био "недемократски преседан" или "историјска грешка", како рече председница Народне скупштине? Задржао бих се на оцени да би то било неуставно. Народна скупштина која би донела такве измене изборног закона није изнад Устава, па све и да су оне донете на основу тешко замисливог консензуса власти и опозиције. А мала Србија, у време кад многи велики то не чине, мора водити рачуна о владавини права подједнако колико и о демократији.

Укратко и о идеји о тзв. lex specialis-у. Принцип да посебни закон (lex specialis) укида општи (lex generalis) је древни правни принцип који се и данас примењује у односу између два закона који уређују исту област. У односу између закона и Устава он, међутим, не важи, јер ниједан закон, ма колико специјалне садржине или форме, назива и сл. није и не може бити изнад Устава. Зато и ту идеју да би некаквим lex specialis-ом, који би био изван и мимо правног поретка и којим би се могло коначно изаћи из зачараног "изборног круга", било њиховим спајањем било одлагањем преосталих избора, треба што пре напустити.

Свакако, било би лепо да представници власти и опозиције, ипак, поново седну за исти сто и заједно раде на суштинском испуњавању препорука ODIHR-a, које представљају конкретизацију европских стандарда у изборној материји, а не да се прегањају око питања које је управо противно тим стандардима - мењати изборни закон у делу који се тиче расписивања предстојећих избора. Озбиљан рад на препорукама ODIHR-a мора бити процес, залог за будућност Србије као правне демократске државе. То није дневна политика и превазилази интерес било које политичке опције. Измене изборног законодавства у том смислу су нужност, али пре те, надајмо се, озбиљне законодавне активности, Народна скупштина има један приоритетнији задатак: да изабере своју владу како би ова техничка и фактички престала да постоји. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

КИРЈОС ЈЕ ПРОВОКАТОР: Француска тенисерка без длаке на језику