НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ О АИДИ ЋОРОВИЋ: Зло испод маске борца за помирење

АИДА Ћоровић уопште није морала да чека оволико дуго да узме камен, циглу, нож, било шта и да њиме гађа Александра Вучића. Још пре девет година могла је то слободно да уради у Поточарима, заједно са руљом која је покушала да линчује лидера Србије, изјавио је члан Председништва СНС-а Небојша Стефановић чије саопштење преносимо у целости.

Фото Танјуг

Вероватно је и била у подивљалој маси, јер јој је ту баш било место. Да на гробљу, где се ћути, жали и исказује поштовање мртвима, почне да урла и да гађа каменом, са намером да убије.

Кога да убије? Човека који је дошао у миру, да положи цвет и да се поклони жртвама Сребренице. Да убије Србина због тога што је дошао на помен бошњачким жртвама.

Девет година Аида Ћоровић жали што је Вучић отишао жив из Поточара. Он је, каже – „опскуран, страшан и зао човек“ и то је за њу довољно за смртну пресуду, која је требало да буде извршена још 2015. у Поточарима – ритуално, колективно и то на гробљу. Али преживео је њен непријатељ, ево га и данас води Србију зато што тако хоће огромна већина њених грађана.

Аида Ћоровић не може да живи са тим. Тражи од Србије покајање, суочавање, извињење и никада не помене да су првог који је искрено и са цветом у руци дошао у Поточаре покушали да убију.

Аида Ћоровић је у свом последњем интервјуу потврдила и више то не може да сакрива, да није никакав борац за људска права, ни борац против рата и мржње, а цео живот се тако лажно представљала. Она је само обичан острашћени мрзитељ, од оних чији је камен у нечију главу – гест помирења. Њена опседнутост Александром Вучићем је експлодирала и за оне који то раније нису могли да виде, ево им прилике.

Она брани резолуцију о Сребреници која се спрема у Уједињеним нацијама, каже да то није против Србије и српског народа, да није ништа страшно. А на истом месту проклиње сваког у Србији ако истакне државну заставу да је – „геноцидан“!?

Одакле јој право да вређа и да прети грађанима ако воле заставу своје земље? Одакле јој смелост да их назива „геноциднима“ ако завијоре заставу Србије? Одакле њој помисао да ставља знак једнакости између Србије и геноцида и да се сутра жали на сва уста да јој неко крши права док врши кривично дело против угледа Србије?

Аида Ћоровић је бесрамно увредила све грађане Србије, државу Србију, њене државне симболе, њен правни поредак. Али то за њу није ништа ново. Једино добро што је урадила је то што је искрено, људски признала да је циљ резолуције у УН да се Србија и Срби означе као геноцидни и да због тога треба да испаштају док год постоје.

За њу је земља у којој живи и у којој је рођена – болесна и треба да оздрави. Многи су у прошлости мислили исто о неким туђим народима и државама и обично су покушавали да их униште, као „болесне“. Историја их памти на својим најцрњим странама. Али мало је оних који, као Аида Ћоровић, за „болесну“ сматра своју земљу, земљу у којој је рођена, одрасла, стекла право да слободно каже оно што мисли. Хоће ли у неком следећем интервјуу, док је опет буду представљали као хуманитарку, рећи да Србију треба уништити зато што је „болесна“?

Или ће се, можда, само задржати на Александру Вучићу, на уништењу њега као – „злог, страшног“ човека? Као човека за којег каже да је „чинио зло људима у окружењу, људима других нација“, а сада „чини зло“ свом народу.

Тај „зао“ човек, госпођо Ћоровић, није само дошао на гробље у Поточарима да се поклони жртвама и једва извукао живу главу од линча. Тај „зао“ човек је где год је стигао позивао и тражио мир и заједнички напредак свих на Балкану. То је једино што је увек тражио, упорно и храбро, јер добро зна да без мира и добрих односа међу свим нацијама и државама у нашем пострадалом региону, неће бити будућности ни за кога од нас. Тај „зао“ човек је покренуо градњу ауто-пута између Београда и Сарајева, као жилу куцавицу за бољу сарадњу и бољи живот народа Србије и БиХ. Тај „зао“ човек је покренуо обнову и завршетак свих мостова између Србије и БиХ. На његово тражење Србија је послала Сарајеву на хиљаде вакцина против короне, када у БиХ није било ниједне, чак ни за здравствене раднике. Првих 5.000 вакцина је лично донео у Сарајево. Србија коју води тај „зао“ човек је променила лице вашег родног краја, изградила путеве, најсавременије школе у земљи, довела нова радна места, обновила болницу и гради најмодернији Клинички центар. Ваши земљаци, шампиони у атлетици, с поносом носе заставу Србије кад побеђују на такмичењима широм света, а њихова земља им се одужила изградњом атлетског стадиона и најбољим условима за стварање нових шампиона.

Ко овде тражи зло међу људима? Александар Вучић који је урадио за мир и бољи заједнички живот Срба и Бошњака и Србије и БиХ неупоредиво више него сви његови претходници заједно? Или се зло, у ствари, крије испод маске борца за помирење?“

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације