БИВШИ САВЕТНИК НЕТАНИЈАХУА И НОВИНАР ИЗ ЊУЈОРКА: Резолуција о Сребреници је грешка епских размера, КиМ је отето од Србије
У АУТОРСКОМ тексту за Џерузалем пост, новинар из Њујорка и некадашњи саветник Бењамина Нетанијахуа Мајкл Фројнд изјавио је да изгласавање резолуције у Сребреници у Генералној скупштини УН „балканска грешка епских размера“ која носи ризик да отвори Пандорину кутију сличних резолуција у свету.
Текст преносимо у целости:
- С обзиром на ратове који бесне на Блиском истоку и у Украјини, није изненађујуће да би тињале тензије на Балкану углавном остале непримећене. Међутим, непажња према региону који је у прошлости избио у широк сукоб носи и своју опасност, а то би ускоро могло бити стављено на пробу.
У тренутку писања овог текста, Генерална скупштина УН-а требало је да гласа ове недеље о нацрту резолуције чији су коспонзори САД, Немачка и други, а којом би се формално признао масакр више од 8.000 муслимана у Сребреници у БиХ у јулу 1995. као чин геноцида. Предложени текст би такође одредио 11. јул као годишњи Међународни дан размишљања и сећања на убиства.
Иако су ратни злочини почињени у Сребреници по свему судећи ужасни, они не представљају геноцид, како је истакао познати ловац на нацисте Ефраим Зуроф из Центра Симон Визентал.
Штавише, ова резолуција никако не би могла доћи у горем тренутку за Балкан. Они који стоје иза ове иницијативе можда имају најбоље намере, али беспотребно антагонизирају Србију и ризикују да дестабилизују цели регион.
Осим тога, усвајање резолуције у садашњем облику могло би се показати изузетно штетним за Израел и друге западне земље.
Балкан је већ на ивици, углавном захваљујући провокативним настојањима „Косова“ да добије међународно признање као независна држава. Ткз. Косово, покрајина Србије и колевка њене цивилизације, незаконито је и једнострано прогласило независност у фебруару 2008. године, што власти у Београду одбијају да признају.
То није спречило ткз. Косово да води међународну кампању за учвршћивање своје позиције. Пре само неколико недеља, Парламентарна скупштина Савета Европе гласала је за препоруку да Косово буде позвано да постане чланица, што је разбеснело Србе, који такве гестове виде као покушај аутсајдера да им наметну решење без њиховог пристанка.
Грешка епских размера
У овом контексту, одлука Бајденове администрације да сада крене напред са резолуцијом УН-а о догађајима који су се десили у босанском рату прије скоро 30 година је у најмању руку чудна. То би представљало балканску грешку епских размера. Током рата у Босни, од 1992. до 1995. године, дела окрутности и бруталности чиниле су све стране: и Срби, и босански Муслимани, и Хрвати.
Иако је Сребреница најпознатија, тешко да је то једини примјер човјекове способности за нечовјечност. Након избијања рата, УН су основале Међународни кривични суд за бившу Југославију, који је касније осудио званичнике Срба за њихове акције у Сребреници.
Касније је такође прогласило шест високих хрватских званичника кривим за ратне злочине и закључило да је хрватска влада водила злочиначку политику етничког чишћења.
Стога, издвајајући оно што се догодило у Сребреници, игноришући друге страхоте босанског сукоба, УН имплицитно сугеришу да су само Срби били починиоци, а сви остали жртве.
Ово не само да је историјски погрешно, већ ефективно забељује многе злочине које су починиле власти босанских Муслимана и Хрватске.
Тешко да је то победнички рецепт за изградњу већег разумевања у региону.
Током година, било је важних корака ка помирењу. 2015. године, на примјер, председник Србије Александар Вучић посетио је село Поточаре у Босни, где се налази спомен обележје Сребреница, да ода почаст жртвама. Он је најавио и да ће Србија донирати пет милиона долара за развојне програме општине Сребреница.
Конкретне мере као што су ове, а не резолуције УН донијете у некој далекој комори, једини су начин да се заиста дође до искреног историјског обрачуна. Уместо да жури да гласа о једностраној резолуцији, Генерална скупштина је требало да тежи формулисању свеобухватнијег текста заснованог на консензусу свих укључених страна.
Свака резолуција која настоји да обележи злочине рата у Босни 1990-их захтева пажљиво разматрање сложености сукоба. Ако се то не учини, могло би да изазове избијање непријатељстава која нису ни у чијем интересу.
Уочи предстојећег гласања, Милорад Додик, председник Републике Српске, упозорио је да “Босна и Херцеговина можда неће преживети” усвајање резолуције УН.
Као одговор, америчка амбасада у Сарајеву је саопштила да сваки покушај разбијања Босне „нећр бити толерисан“. Ово само служи да подвуче колико су високи улози.
Штавише, очигледно је да ће усвајање резолуције којом се Сребреница означава геноцидом представљати преседан и отворити пут непријатељима Израела за сличне дипломатске нападе на јеврејску државу без обзира на чињенице.
А шта спречава да резолуције такође циљају на америчко бомбардовање Хирошиме и Нагасакија или сравњивање Дрездена од стране савезника током Другог светског рата?
Дакле, Сребреничка резолуција отвара Пандорину кутију која није у интересу Израела, нити интересу Запада.
У сваком случају, варварства из прошлости треба да буду обиљежена како се не би заборавила. Али ништа мање важно је то учинити на начин који одражава прошлост, а не искривљује је, и који поставља позорницу за бољу, а не горчију будућност – наводи се у тексту.
Препоручујемо
НИСТЕ КРИВИ ЗА СРЕБРЕНИЦУ: Подршка из Румуније - Послаћемо отворена писма у УН
17. 05. 2024. у 14:12
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)