КО КОНТРОЛИШЕ ИСТОРИЈУ? Како је Орвел предвидео и резолуцију о Сребреници, и родно осетљиви језик?

НА ДАНАШЊИ дан, 30. април 1945, у свом скромном берлинском дому, не могавши више да поднесе ужасе стаљинистичке репресије, себи је живот одузео чувени аустријски сликар - овако би у блиској будућности могло гласити сећање на самоубиство фирера Трећег рајха на неком од западних медија, на пример на Радију Слободна Европа, јер је то пут којим последњих година иде западњачки историјски ревизионизам.

Фото З. Јовановић

Заправо, могло би се рећи без много претеривања да је пут тог ревизионизма и рехабилитације нацистичких злочинаца на Западу зарад супротстављању куге с истока. Тако су, док су њихови саборци који су пали у руке црвене армије трунули у Сибиру, високи нацистички званичници постављани на висока места у западним институцијама.

О томе је већ доста писано, па ћемо сада само подсетити на Рајнарда Гелена, шефа обавештајне службе Вермахта на Источном фронту, а потом једног од оснивача данашње немачке обавештајне службе БНД, или на Адолфа Хојзингера, који је 1944. био шеф кабинета главнокомандујућег немачких оружаних снага - што је тада био Адолф Хитлер, а од 1961. до 1964. командант војног комитета НАТО.

А можемо подсетити и на Степана Бандеру, украјинског колаборационисту и ратног злочинца за којег се Радио Слободна Европа и данас пита "да ли је био херој, или непријатељ народа", а који је после рата, према неким изворима, радио за овај пропагандни сервис америчког Конгреса, а извесно је био сарадник британских и америчких обавештајних служби.

Док се РСЕ пита како да окарактерише Бандеру (нагињући очито ка овој првој дефиницији), не пита се колико је то Срба побијено у Јасеновцу, па нам у тексту у којем објашњава (оправдава) резолуцију о "геноциду у Сребреници" наводи да је у ономе што озбиљни истраживачи Холокауста називају "Аушвицем Балкана" према званичним подацима страдало скоро 48.000 Срба, 16.000 рома и више од 13.000 јевреја.

Према којим "званичним подацима"? Ради се о поименичном списку жртава који износи хрватска јавна установа Спомен-подручје Јасеновац у којем су наведени биографски подаци сваке жртве до чијег имена је ова институција дошла. Дакле, да не постоји тежња ка историјском ревизионизму, РСЕ би морао да напише "најмање", а не "скоро" 48.000 Срба. Јер ако гледате само оно што желите да видите, а не ширу слику, онда и за Хитлера можете написати да је био аустријски сликар и занемарити оно остало.

Тако је размишљао и Фрањо Туђман, који је међу првима почео да форсира број од 30-40 хиљада српских жртава "радног логора" у Јасеновцу. Тако долазимо до онога што у овим околностима јесте значајније од тога колико бивши послодавац Бандере процењује да је жртава јасеновачког логора смрти, а то је резолуција о "геноциду у Сребреници".

Радио Слободна Европа не доводи у питање број од 8.732, иако је доказано да је макар једна од тих "жртава геноцида", отац директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића, Суљо Суљагић (поновићу опет) погинуо у нападу на српско село Вољевицу код Братунца 24. децембра 1992. као Орићев борац. РСЕ испред броја 8.732 пише оно "најмање", значи могло би бити и више, иако се тај број не помиње ни у једној пресуди Хашког трибунала, на које се иначе позивају, него само на камену у Поточарима.

Резолуција о Сребреници би, тврде њени спонзори и присталице, требало да допринесе помирењу у региону и "путу у европску породицу", а никако не би требало да жигоше српски народ као "геноцидан". Зашто су се, онда, и пропагандни сервис америчког Конгреса и држава Хрватска осетили угроженим када су "проруске" и "просрпске" странке у Црној Гори предложиле усвајање и резолуције о Јасеновцу у свом парламенту?

Са разлогом лидер "просрпске" ДНП у црној Гори Милан Кнежевић изражава неверицу због хрватске увређености:

- Нећу да верујем да се Хрватска као коспонзор резолуције о Сребреници противи резолуцији о геноциду у Јасеновцу. Eм нису упоредиве, ем ми није јасно зашто се званична Хрватска препознаје у усташтву и геноцидној Павелићевој творевини НДХ."

Кнежевић је употребио и речник који се користи за оправдавање резолуције о Сребреници, истичући да би ова о Јасеновцу била добра за регионално помирење, афирмацију добросуседских односа, европске интеграције, суочавање с прошлошћу, и истакао да се у њој хрватски народ не помиње као геноцидан будући да је "било Хрвата који нису припадали усташком покрету".

И опет долазимо до лајтмотива западњачког светоназора у којем "није све исто". Није иста резолуција о Јасеновцу и она о Сребреници и оне имају сасвим супротан ефекат - док једна "мири", друга "завађа". Неравноправне су и жртве. А сада видимо да су неравноправни чак и бирачи, јер док се једни бришу са бирачког списка због промене адресе, другима се признаје право да бирају и буду бирани јер су кандидати прозападне опозиције. То је све у циљу промене менталитета овог народа и његовог уподобљавања "европским вредностима" да би се једног дана придружио тој достојанственој "европској породици", па у том контексту треба посматрати и чињеницу да од сутра, 20. маја, на снагу ступа и чувени Закон о родној равноправности којим се, између осталог, спроводи силовање српског језика из политичких мотива.

Све се ради по методама које је још средином прошлог века јасно написао Џорџ Орвел - "ко контролише прошлост, контролише будућност, ко контролише садашњост, контролише прошлост", "најбољи начин да уништите један народ је да поричете и уништите његово схватање сопствене историје", а упозоравао је и на новоговор: "Зар не видите да је цео смисао новоговора да ограничи мисао? На крају ће деликт мишљења буквално постати немогућ, јер неће бити речи којима би он могао бити изражен." Услов за стварање новоговора је уништење и обесмишљавање тренутног језика. То је тај пут у дистопију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације