"НОВА СТВАРНОСТ ОНОГА ШТА ЈЕ ГЕНОЦИД": Светски стручњак о усвајању резолуције о Сребреници - Занемарено убијање и патња српских цивила

ГЕНЕРАЛНА скупштина УН усвојила је данас срамну резолуцију о Сребреници, а ова прича привукла је пажњу многих светских стручњака. Један од њих је и Сет Џејкобсон који се детаљније позабавио самим термином "геноцида" те указао на то како није баш сигуран да је он у данашњем случају примењен на адекватан начин, већ да ће више допринети распламсавању подела, мржње и бола.

Фото: РТС

Сет Џејкобсон, национално признати консултант за односе са јавношћу и предавач на престижним светским универзитетима, је у својој анализи за Џуиш Џурнал нагласио како термин геноцида од сада има другачије значење, тачније користи се да опише било коју врсту догађаја укључујући угрожене културе, етничке сукобе, расну неравнотежу, грађански рат, побуну и верске сукобе. 

- Некада једини дескриптор ограниченог броја ужасних догађаја у историји, реч „геноцид” је постала термин који се преферира за сукобе широм света. Израз, који је у сенци ужаса холокауста и Стаљинове глади у Украјини сковао јеврејски правни научник Рафаел Лемкин, сада је кооптиран да опише било који број догађаја укључујући угрожене културе, етничке сукобе, расну неравнотежу, грађански рат, побуне и верски сукоби. 

Нигде ово није јасније него усред сукоба Хамас-Израел, који је изазвао огромну дебату широм света о томе шта заиста представља геноцид – не увек грађански дискурс који је још више болни због повезивања самог термина са Холокауст. Сада, Уједињене нације продиру даље у овај аргумент док њихова Генерална скупштина расправља о још једном трагичном масовном убиству усред оружаног сукоба који поново поставља питање како да проценимо шта је заправо геноцидни догађај - навео је Џејкобсон у својој анализи.

Подсетимо, Генерална скупштина Уједињених нација данас је усвојила резолуцију о Међународном дану сећања на жртве Сребренице којим се масакр над Бошњацима у Сребреници званично признаје као геноцид.

Ова резолуција је покренула сложену и нијансирану дебату о разборитој употреби термина. Србија се противи резолуцији, истичући потребу за нацртом који избегава термин „геноцид“ и подједнако одаје почаст историјским злочинима који су убили хиљаде невиних Срба и Хрвата током тог насилног грађанског рата, напомиње аутор.

- Масакр у Сребреници је неспорно био разоран догађај у којем су се догодили стравични ратни злочини; Српски лидери то не поричу. Напротив, њени лидери, укључујући актуелног председника Александра Вучића, одали су почаст жртвама и препознали ово мрачно поглавље историје. Али резолуција УН поставља озбиљна питања о томе да ли сви ратни злочини представљају геноцид. Он такође поставља питања инклузивности јер је састављен у тајности и не помиње истовремене патње хиљада српских и хрватских цивила који су такође убијени. Србија је додатно поставила легитимна питања да ли се догађаји у Сребреници постављајуна ниво геноцида и да ли је резолуција Уједињених нација политички трик или разуман покушај да се еклатантан чин насиља означи као геноцид - истиче Џејкобсон.

Аутор текста наводи и то да су скептицизам у вези са применом „геноцида“ на грађански рат у Босни изразили су познати проучаваоци холокауста, укључујући и великог Јехуду Бауера, који, више него вероватно ико на овој земљи, зна значење термина „геноцид“ и очајава због последица прекомерне употребе.

- Како је Ефраим Зуроф, главни ловац на нацисте Центра Симон Визентал, прошлог месеца написао у Јерусалем Посту, „предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација о званичном признању масакра у Сребреници геноцидом је добронамеран потез који мучи потенцијалне замке које би могле да погоршају тензије, а не да подстакну помирење.” Израелски историчар Гидеон Грајф, који је био председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у региону Сребренице од 1992. до 1995. године, описао је то као „ружну, одвратну политичку иницијативу“ - појашњава Џејкобсон.

Његов став је и да с обзиром на опасност од разводњавања термина „геноцид“, импулса који је имплицитан у овој резолуцији, Израел није био присталица афирмативног гласања у Уједињеним нацијама.

- Од кључне је важности да међународна заједница заузме опрезан и информисан приступ признавању геноцида. Ово није ново, јер су Сједињене Државе и друге земље изразиле забринутост око тога шта би требало окарактерисати као геноцид када се расправља о многим грозним догађајима о којима се расправљало пред УН и другим међународним организацијама.  

Лемкин, адвокат рођен у Лавову, сада Украјина, који је побегао у Сједињене Државе 1941. и изгубио велики део своје породице у холокаусту, одговоран је за реч „геноцид“. Он је створио термин за злочин толико огроман да раније није постојао назив за њега. Он је то дефинисао као „уништење нације или етничке групе“. Геноцид је, написао је он, „уперен против националне групе као ентитета, а радње које су укључене су усмерене против појединаца, не у њиховом индивидуалном својству, већ као припадника националне групе“. Другим речима, геноцид је када је национална или етничка група људи убијена не због својих поступака, већ због њиховог идентитета. Реч је развио комбиновањем старогрчке речи генос (раса, племе) и латинске циде (убијање) - наводи се у тексту.

Усвајање Генералне скупштине УН о признавању масакра у Сребреници геноцидом је подвукло потребу за промишљеним, информисаним и ригорозним приступом признавању геноцида.

Дакле, када се гледа на актуелну резолуцију која је данас стављена пред Генералну скупштину УН, фундаментално је питање да ли се она заиста уклапа у ту дефиницију, упитао је Џејкобсон.

- Одговор је сложен и захтева нијансе. Такође захтева препознавање опасних импликација шире и неселективне употребе термина, као и важност придржавања критеријума који одражавају порекло и историју термина.

Холокауст је био посебна историјска трагедија коју је друштво признало као покушај да се уништи или елиминише етничка група. Погрешна примена термина ризикује да банализује његов значај, омета напоре за спречавање будућих геноцида и потенцијално омета процесе помирења и излечења. Ако се стотине масовних убистава која су се догодила од Холокауста буду процењене као геноцид, биће смањена специфична намера употребе израза за најстрашнији од таквих масовних злочина, а тиме и сам термин „геноцид“ - наводи аутор.

За крај своје анализе, Џејкобсон је поручио да док се међународна заједница бави овим изазовним питањем, од суштинске је важности да подржимо интегритет термина, историјску позадину и тражимо да постоји дубље разумевање ових трагедија и начина на који их прихватамо.

- Без те расправе може бити само веће поделе, мржње и бола. Морамо као заједница народа признати огроман значај онога штА је заправо геноцид и како га треба тумачити - поручио је Џејкобсон.

(jewishjournal)

БОНУС ВИДЕО

Препоручујемо

Политика

0 3

ХТЕЛИ СУ ДА НАМ СЛОМЕ КИЧМУ, АЛИ СУ СЕ ПРЕРАЧУНАЛИ: Пропао покушај жигосања српског народа

23. 05. 2024. у 21:40

Политика

5 105

НЕМА ПРОСТЕ ВЕЋИНЕ: Пукла брука у Њујорку за предлагаче Резолуције о Сребреници

23. 05. 2024. у 21:03

Политика

0 81

ЈАВНО ПРЕТЕ СРБИЈИ: Албански медији славе срамну резолуцију о Сребреници (ФОТО)

23. 05. 2024. у 20:18

Регион

0 15

СРАМНА ИСТОРИЈА НЕМАЧКЕ: Месић открио како су вршили притисак на Исланд да призна Хрватску

23. 05. 2024. у 19:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације