НИ ПО БАБУ НИ ПО СТРИЧЕВИМА: Вучић јесте победио у Њујорку

НИ ЧЕТВРТИ дан након седнице Генералне скупштине УН у Њујорку, на којој је мањином гласова усвојена срамна резолуција, којом се Србима приписује лажни геноцид у Сребреници, не престају критике појединих опозиционих странака и медија на адресу председника Србије Александра Вучића. Замерају му не само усвајање резолуције већ и српску заставу којом се заогрнуо на овој историјској седници.

Foto: Printskrin

Једни то чине због предстојећих избора у Београду, други зато што одрађују новац добијен од западних агентура, трећи из пуке зависти. Нама тако својствене.

Најдаље у критикама је отишао Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде, који је затражио да Вучић поднесе оставку зато што је НАТО ергела изгласала то што је изгласала.

Већ годинама не може да прође један дан а да се не огласи неки паметњаковић који тражи Вучићеву одговорност или оставку али одавно нисам чуо тање образложење. И глупље. Само неко ко нема појма о међународним односима или није у најбољим односима за здравим разумом, могао је да очекује да резолуција неће бити усвојена. Да Америка, Енглеска, Француска, Немачка и друге највеће светске силе, које држе подјармљеном половину планете, неће изгурати свој геноцидни наум да Србима пришију етикету геноцидности.

Срамна резолуција којом потомци и следбеници Оскара Поћорека, Адолфа Хитлера и нациста, Анте Павелића и муслиманских усташа, који су у два светска рата, у злочину геноцида, клањем целих породица и села ножем, бацањем целих породица и села у јаме, спаљивањем читавих породица и села у кућама, клањем целих села у црквама, масакрирањем целих села ударцима маља, крампа и секире, убили више од милион српских цивила, покушавају да српски народ, жртву свог варварства, прикажу као злочинца јесте усвојена али је резултат гласања у Њујорку велики пораз великих и велика победа мале Србије и њеног председника.

Понављам, нико нормалан није очекивао да резолуција неће проћи. Милом или силом. С тим што су сви који се иоле разумију у међународне односе и глобални утицај предлагача очекивали да ће она бити усвојена са најмање 110 гласова.

Аутори ове свињарије, од горе поменутих нациста и усташа, преко Американаца који су у злочинима геноцида убили пет милиона Индијанаца, више од милион Вијетнамаца и муслимана, или Турака, који су у злочину геноцида убили милион и по Јермена и ко зна колико милиона балканских и азијских народа, преко Шпанаца који су истребили Инке и Астеке, до разне планетарне бораније која је увек спремна да на миг Вашингтона, Брисела или Лондона подвије реп и пузећи саучествује у њиховим злочинима, су себи за циљ поставили да од 193 државе чланице УН за резолуцију мора да гласа најмање њих 97, односно више од половине.

Да су сумњали да се то неће догодити, не би је ни стављали на гласање.

Вучић је себи дао задатак да их буде мање од 97. И око те бројке се уствари водила читава битка. Све остало је било продаја магле. Реално, била је то борба Давида против Голијата. Победио је Давид.

Свестан тежине али и историјског значаја битке коју бије, наоружан родољубивим заносом, којим је поново ујединио Србију, невероватном упорношћу и дипломатским умећем, председник Србије је, наравно уз помоћ српских пријатеља и НАТО непријатеља, успео да за мање од два месеца најмање двадесетак земаља које су биле виђене као сигурни гласачи за резолуцију, убеди да гласају против, да не гласају или да у време гласања напусте салу.

За резолуцију су гласале само 84 земље. Та бројка, уз изузетну медијску и дипломатску кампању коју су Вучић и Србија водили да би светској јавности објаснили позадину ове фашистичке свињарије, резултирала је тиме да је од резолуције остао само безвредни нацистичко-усташки памфлет. Ништа истинитији и вреднији од оних које су о Србима писали Јозеф Гебелс или оно усташко пашче Миле Будак.

И због тога гласање у Њујорку неће, као што рече председник Србије, остати записано само у аналима дипломатије већ, што је много важније, остаће у свести и памћењу милијарди људи широм света који воле слободу и који не пристају да им разни Шолцеви и слични политички побачаји стављају јарам на врат.

Знам да се многи неће сложити, али с обзиром на злочиначки мотив због којег је предложена, на чињеницу да су је иницирали и  образлагали Немци, који су у последњих 110 година скривили смрт 110 милиона људи а 10 милиона деце и жена хладнокрвно угушили у гасним коморама,  с обзиром на чињеницу да се том резолуцијом ни једном речју не помињу српске жртве и не осуђују покољи више од 3.000 Срба у сребреничком крају у овом рату, а посебно с обзиром на чињеницу да смо народ над којим су (управо од Немаца, Хрвата и муслимана) извршени највећи злочини геноцида у историји Европе, ми као народ треба да будемо поносни што је та лажна резолуција о лажном геноциду усвојена.

А што се тиче српске тробојке на леђима председника Србије, ствари стоје овако: слуге понизно за врат стављају туђи јарам, слободни људи поносно заставу своје отаџбине.

(Србија Данас/Душан Марић)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације