РАФАЛИ У СРБЕ КАО ПРЕПОРУКА ЗА НАТО: Такозвано Косово добило статус придруженог члана у парламентарној скупштини Алијансе

ЗА саботажу дијалога са Београдом, неиспуњавање потписаних споразума и свакодневни терор над српским народом Приштина је награђена још једним степеником више у међународним организацијама.

Фото Принтскрин

Овога пута, парламент тзв. Косова унапредио је статус у Парламентарној скупштини НАТО из посматрачког - у статус придруженог члана. Одлука је донета јуче, на пролећном заседању у Софији, без консензуса, против је једино гласала Мађарска, док је 14 чланица ПС било уздржано. Придружени члан постала је и Малта.

Осим посланика земаља које нису признале једнострано проглашену независност лажне државе - Шпанија, Румунија, Словачка и Грчка, руку "за" нису подигле ни делегације које признају тзв. Косово - Француска и Италија. Наши представници, који су дан раније писмом затражили да се статус тзв. Косова у ПС НАТО не мења, захвалили су свим земљама које су показале разумевање за аргументе Србије и одолеле притисцима.

- Посебну захвалност изражавамо делегацији Мађарске, која је изричито гласала против ове одлуке - наводи се у саопштењу српске делегације. - Нашим представницима није било омогућено да се јаве за реч пре гласања, нити након потврђивања. Напомињемо да нисмо били консултовани током процеса доношења ове одлуке. Резултати гласања показују да није било консензуса и сви смо сведочили веома опасном преседану.

Према наводима наших представника, овим потезом награђени су "добро планирани, континуирани, систематски и широко распрострањени етнички мотивисани напади на српско цивилно становништво", због којих је 15 одсто Срба напустило територију КиМ у последњих годину дана - а 212.000 српских и других неалбанских интерно расељених лица никада се није вратило.

- Додатно су погоршани услови за живот сваком Србину на КиМ. Они већ живе у условима који су у потпуности неприхватљиви у данашњој Европи - живе као у гету. Награђен је Аљбин Курти за све једностране потезе које је спроводио током последњих неколико година, на које су га упозоравали ЕУ, НАТО и други међународни фактори. Додатно су охрабрене привремене институције у Приштини да не спроводе постигнуте договоре, укључујући и формирање Заједнице српских општина, што је обавеза од пре 11 година. Прекршена је и Резолуција 1244 Савета безбедности УН и сви досада постигнути договори у оквиру дијалога Београда и Приштине.

Курти је унапређење статуса искористио за нове провокације.

- Уочи 25. годишњице ослобођења Софија, главни град државе која је пре 25 година отворила ваздушни простор НАТО авионима у походу на Србију, сада је била место састанка на коме смо направили важан корак у евроатлантским интеграцијама, упркос кампањи Србије - навео је Курти.

Коментаришући ову одлуку, директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић упитао је Запад "какаве су то санкције против Приштине, када је од тренутка када су "уведене" добила визну либерализацију, учествује на свим међународним скуповима и напредује ка одређеним међународним организацијама.

- Да ли су унапређеним статусом награђени за упуцавање Срећка Софронијевића, Драгише Гаљка, браће Стефана и Милоша Стојановића? Да ли су овај статус заслужили због годишњице насилног упада и преузимања општина на северу КиМ, које држе противно вољи већински српског народа на северу, који даноноћно малтретирају и обесправљују или можда тај статус заслужују тиме што 12 месеци забрањују улазак српске робе на КиМ? Да ли је одбијање Приштине да више од 11 година не формира ЗСО заправо заслуга за статус придруженог члана у ПС НАТО? Као што смо на делу видели да никакве гаранције ни ЕУ ни НАТО не важе када су Срби у питању, тако сведочимо још једном суноврату вредности зарад нечијих геополитичких интереса на простору Западног Балкана - таксативно је побројао Петковић.

Парламентарна скупштина НАТО је институционално одвојена од Алијансе, али служи као важна веза између ове војне организације (чијем чланству Приштина тежи) и парламената земаља чланица. То је трансатлантска интерпарламентарна организација која окупља националне парламенте 32 земље чланице НАТО. Осим делегација држава НАТО, у њеним активностим учествују и делегати из 10 придружених држава, четири придружене медитеранске земље, као и осам парламентарних делегација посматрача. Придружени чланови, међу којима су и Србија и Босна и Херцеговина, могу да учествују у скоро свим активностима одбора и пленарним седницама, да износе резолуције и амандмане, али немају право да гласају о извештајима и резолуцијама, нити доприносе њеном буџету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације