МИНИСТАРКА ПОПОВИЋ У СБУН: Трибунал и Механизам довели до порицања злочина над Србима и глорификацију злочинаца у Хрватској, БиХ и на КиМ

МИНИСТАРКА правде Маја Поповић обратила се на седници Савета безбедности УН, на којој је представљен шестомесечни извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале.

Фото: Министарство правде

Поповић је истакла да је Механизам основан Резолуцијом Савета безбедности 1966 као мала, привремена и ефикасна структура, чије ће функције и величина временом опадати.

Иако је Механизам основан са циљем да његов мандат траје четири године, ови рокови су тенденциозно занемарени, а тренутно је разлог његовог постојања искључиво намера бирократије Механизма да обезбеди сопствену егзистенцију. У том смислу, министарка Поповић је изразила очекивање да ће Механизам ускоро завршити рад, јер је одавно изгубио своју примарну функцију и изашао изван сопствених надлежности, које је утврдио Савет безбедности.

Изјавила је да поздравља одлуку Механизма да уступи Републици Србији случај Војислава Шешеља и још четири оптужена, уз уверавања да ће судски поступак бити вођен у складу са прописима Републике Србије, уз гаранције правичног суђења. Инсистирала је да Механизам Србији уступи и случај Радета и Јојић и напоменула да поступање Републике Србије у вези са овим предметом не представља кршење њених међународних обавеза, већ настојање да се поступа у складу са Резолуцијом Савета безбедности 1966. Нагласила је да је одлука Механизма којом је преиначена одлука о уступању овог предмета Републици Србији заснована на неутемељеним ставовима, што је познато и Савету безбедности и Механизму.

Изразила је бојазан да ће инсистирање Механизма да се поступци за непоштовање суда воде у Хагу, довести до нових политичких напетости, те да је Механизам основан са циљем процесуирања најтежих облика повреде међународног хуманитарног права извршених на територији бивше Југославије, а не да води поступке за непоштовање суда.

Коментаришући изјаву званичника Механизма да „Механизам остаје посвећен борби против разједињујућих појава негирања геноцида, историјског ревизионизма и глорификације осуђених ратних злочинаца”, министарка Поповић је констатовала да резултат гласања Генералне скупштине Уједињених нација поводом резолуције о Сребреници јасно указује на потпуну разједињеност међународне заједнице по овом питању. У том смислу, Механизам није остварио своју пројектовану улогу и допринео је даљој дестабилизацији односа на подручју бивше Југославије и околностима које Савет безбедности квалификује као „претњу међународном миру и безбедности”.

Посебно је нагласила да су Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Механизам пасивним односом и негирањем српских жртава, довели до порицања злочина над српским цивилним становништвом и подстакао политику историјског ревизионизма и глорификацију ратних злочинаца у Хрватској, Босни и Хервеговини и Косову и Метохији. Ослобађајућим пресудама Трибунала и Механизма за Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја игнорисани су злочини за које постоје форензички и други докази у поседу тужилаштва, навела је Поповић.

За разлику од тога Република Србија је окончала велики број поступака, изрекла строге казне својим грађанима и сународницима за злочине извршене на подручју бивше Југославије. Због тога се Републици Србији не може приписати политика негирања злочина или глорификације злочинаца.

Министарка Поповић је истакла да је искључиви разлог пооштравања критеријума за превремено пуштање на слободу осуђених лица намера Механизма да продужи свој мандат. Указала је и на веома лош третман осуђених држављана Републике Србије који издржавају казне затвора које су изречене пресудама Трибунала или Механизма, посебно осврћући се на случај генерала Ратка Младића. Она је нагласила да ће Република Србија и даље инсистирати да сви њени држављани осуђени пред Трибуналом и Механизмом издржавају казне затвора у својој земљи. Услови у којима наши држављани служе затворске казне у иностранству су нехумани, а због немарног односа затворских управа према њима, често су им угрожени животи.

Такође је истакла да је недопустиво дугогодишње неодлучивање или негативно одлучивање о молбама осуђених држављана Републике Србије на условни отпуст. Непоступање по предметним молбама или њихово одбијање, за осуђене представља изрицање смртне казне, имајући у виду њихове године живота и здравствено стање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације