БЕЛИМ ЛУКОМ НА ЛИТИЈУМ: Опозиција плаши народ фантомима у рангу Саве Савановића

НЕКОЛИКО значајних историјских датума означавају етапе српског путовања у модерност.

Изградња рудника неће бити штетна по животну средину

Прва је започела 1804. године, па се преко Другог српског устанка експлозивно и експресно стигло до Сретењског устава, кратког трајања, али блиставе идеје. Овај успон прекидале су разноврсне светске и регионалне околности, понекад и унутрашње. Упркос комунистичкој епизоди, стање народног духа одређивали су част, слобода и рационално повезивање економског напретка са суверенитетом земље, што је нашу земљу на свим раскрсницама и у свим изборима стављало на праву страну историје. Темеље слободне Србије и српског народа у целини поставиле су генерације наших предака жртвом живота.

Али, снажна привреда је скелет друштва и државе, предуслов поузданих граница, просперитетне просвете и културе, угледа земље, физичког и моралног здравља нације и повезивања са светом. Први се у системском и теоретском смислу овом темом бавио крајем 18. века и на почетку индустријске револуције Адам Смит у делу под скраћеним насловом „Богатство народа”. Књига је први пут објављена 1776. године. Свега осам деценија касније, у Србији, тек изашлој из отоманске окупације, формира се Привредна комора Србије на идентично схваћеним циљевима и принципима и препознатом потребом да се на административно уређен начин организује национална економија. Тако је Србија стварала услове да се приближи народима који су, како се чинило, недостижно испред. Храбри и промишљени потези одговорних државника и привредника тог доба премостили су историјске хендикепе и смањили јаз који нас је делио од земаља са срећнијом историјом.

Данас се, међутим, води оштра борба око литијума. Осим класичне полемике ко је за, а ко против, постоји аспект ове борбе који надмашује сам проблем експлоатације јадарита. Већ је ноторно да су се првоборци борбе против литијума, пре свега Виола фон Крамон, изјаснили да не постоји ризик од његовог копања и прераде, него је интерес њених политичких кругова у међународној заједници да Александар Вучић не буде тај чија ће власт да упише огроман скок националне економије. У овој борби антилитијумске опозиције постоји један метапроблем, далеко дубљи и погубнији за Србију него што је њихово лицемерно опонирање ископавању скупоцене руде.

Елем, у прошлом столећу Карл Попер је написао трактат „Логика научног открића”. У епистемолошком трагању за критеријумом шта чини науку, а шта су фикције с привидом научне утемељености, он каже да озбиљни искази морају да буду „оповргљиви”. Постоје појмови, као што су астрологија или флогистон, о којима једноставно не постоји никакво позитивно знање и не могу бити ни оповргнути нити доказани. Наравно, ово је поједностављени приказ и само један аспект Поперове теорије, али недвосмислено примењив на начин на који опозиција представља ризик од копања литијума. У недостатку искуствених података или теоријски веродостојних аргумената, она плаши народ фантомима у рангу Саве Савановића. Уместо да мисија опозиције буде допринос напретку нације у сваком смислу, од економског до образовног и културног, она нас враћа у предрационално стање, не нудећи утемељену методологију која би се примерено бавила литијумом и евентуалним ризицима. Јасно је да избор начина на који се баве јадаритом открива који су њихови стварни циљеви. Њихова природа је политичка и нема никакве везе с еколошком бригом. Говорећи у поперовском духу – пошто су циљеви политички и немају везе с технолошким процесима експлоатације литијума, спољашњост циљева у односу на основно питање компромитује заснованост тврдњи опозиције. Не може се анализи литијумског ризика приступати с истраживачким принципом да се обори Вучић. Друге су то сфере, логички и онтолошки. Прави проблем очигледно није ризик од литијума, него од неутемељене опозиције... далеко већи и с несагледивим последицама по рационалност оног сегмента друштва који верује у вампире у архаичном или у модерном облику, буквално или у поперовском схватању неоповргљивости.

Није више проблем у вођама опозиције које користе забринутост дела грађана којима су потребне гаранције за еколошку безбедност у процесу обраде јадарита. Најзад, те вође су у увијеној форми гласног ћутања на недавним протестима поручиле да би по евентуалном доласку на власт кренуле у копање. Било би неупутно да данас на протестима говоре против литијума а после потрче да узму лопате у руке. Неко би их ипак подсетио шта су говорили. Дакле, били су на протестима, али нико не зна шта стварно мисле. Но, проблем је у ономе што популарно зовемо теорија завере и у шта један број људи верује... у вези са сваким питањем. Тај феномен најбоље је описао Умберто Еко у роману „Фукоово клатно”. Онај ко успе да повеже Кабалу с аутомобилском свећицом најуспешнији је заверолог. Проблем литијума је толико издашан за заверолошко свакојако повезивање и најразличитије пројекције и асоцијације. И свака могућност да се надгради завереничка прича већ је искоришћена. На тај начин се прикривају, заправо камуфлирају сасвим извесне чињенице да је претходна власт још пре петнаестак година отворила врата истраживању и експлоатацији литијума. Речју, оно што је непобитно и документовано измиче се од очију јавности док се фиктивни страхови и све могуће фантазмагорије, углавном међусобно противречне, представљају као реалност. А безброј пута је речено да ће ризици копања литијума бити егзактно и студиозно проучени и предочени јавности: научним насупрот политикантским исказима, ма какав закључак био.Грађани Србије не заслужују да их опозициони опсенари потцењују манипулацијама и да их, користећи њихову разумљиву забринутост, користе да компензују своју политичку бесадржајност и за своју неограничену алавост на власт. Србија је већ две стотине година демократско, рационално и модерно друштво. Ко игнорише ту чињеницу и сматра да је улични протест снажнији аргумент од науке и етаблираних института, превиђа две стотине година модерности овог народа. Литијама се не иде против литијума. Изгледа да ће литијум, сем економских добитака, допринети и препознавању тегова ретроградности који би да зауставе сваки успон Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације