1,6 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА ЗА АНТИКИНЕСКУ ПРОПАГАНДУ У ТРЕЋИМ ЗЕМЉАМА: Ето нашим вредним и независним НВО нових прихода и задатака

СТРАНО мешање у америчке изборе и грађанско друштво постали су централни део америчког политичког дискурса. Влада САД-а ово питање схвата изузетно озбиљно, али очигледно Вашингтон има другачији став када је реч о америчким пропагандним операцијама у страним земљама.

Фото: Новости

У понедељак је Представнички дом усвојио ХР 1157, „Фонд за сузбијање злонамерног утицаја Народне Републике Кине“, двостраначком већином од 351-36. Овај закон овлашћује више од 1,6 милијарди долара Стејт департменту и УСАИД-у у наредних пет година да, између осталог, субвенционишу медије и изворе цивилног друштва широм света који се супротстављају кинеском „злонамерном утицају“ на глобалном нивоу, пише responsiblestatecraft.org.

То је огромна потрошња - отприлике два пута, на пример, од годишњих оперативних трошкова Си-Ен-Ен-а. Ако се усвоји закон, то би такође представљало велико повећање федералне потрошње на међународне операције утицаја. Иако је тешко збројити сву потрошњу на операције утицаја САД у свим агенцијама, главно координационо тело за напоре САД у информисању, Глобални центар за ангажовање Стејт департмента (ГЕЦ), има годишњи буџет мањи од 100 милиона долара.

Очигледно је да нема проблема са америчком владом која представља свој јавни став о томе шта Кина ради широм света, и то онолико снажно колико је потребно. Али овај закон иде даље од тога субвенционисањем „независних медија и цивилног друштва“ и других информативних операција у страним земљама. Заиста, ово је већ рутина. Глобални центар за ангажовање, који ће вероватно имати снажну улогу у спровођењу закона, троши више од половине свог буџета на такве грантове, а УСАИД, који ће такође играти водећу улогу, чини грантове страним медијима и организацијама цивилног друштва кључним делом њених напора. ХР 1157 би појачао ове програме.

Оно што је најважније, чини се да ХР 1157 не садржи никакав захтев да финансирање страних медија америчке владе буде транспарентно за грађане страних земаља (иако постоји захтев да се грантови пријаве одређеним одборима америчког Конгреса). Стога је могуће да би се програм у неким случајевима могао користити за субвенционисање тајних антикинеских порука на начин сличан начину на који је Русија оптужена да тајно финансира антиукрајинске поруке од стране утицајних америчких медија.

Такве антикинеске поруке могле би да покрију широк спектар политичких питања у страним земљама. Дефиниција „малигног утицаја“ у предлогу закона је изузетно широка. На пример, програмска средства би могла да подрже сваки напор да се истакне „негативан утицај“ кинеских економских и инфраструктурних инвестиција у страној земљи. Или би могао да финансира политичке поруке против кинеских извођача који су укључени у изградњу луке, пута или болнице, на пример, као део Пекиншке иницијативе „Појас и пут“ која се протеже широм света.

Пример студије случаја

Документ пружа студију случаја (или „конкурентну вињету“) о томе како би интегрисани напори да се супротставе кинеском утицају могли изгледати у измишљеној афричкој земљи Наруву. На вињети, чланови тима за цивилне послове специјалних снага примећују билборд са сликом луке и кинеским словима. Брзо утврдивши да Кинези улажу у нову дубоководну луку у Нарувуу, 8. Псиоп група у Форт Брагг-овом центру за информационо ратовање (ИВЦ) ради са локалним и америчким владиним партнерима како би одмах развила кампању утицаја како би „дискредитовала кинеске активности“. Кампања утицаја „оснажила је ИВТФ [Оперативна група за информациони рат], у координацији са ЈИИМ [локалним и америчким владиним партнерима] да распламса дуготрајна трвења између нарувских радника и кинеских корпорација. За неколико дана, протести подржани од стране ЦФТ-ове ОДА [Одред за операције специјалних снага Алфа], избили су око кинеског пословног штаба и њихове амбасаде у Ајуби. Истовремено, кампања на друштвеним мрежама коју је водио ИВЦ осветлила је контроверзу."

Суочена са комбинованом пропагандном кампањом и интензивним радничким немирима, кинеска компанија је принуђена да одустане од планиране луке.

Ова студија случаја илуструје екстреме које информациони рат може да досегне. Али, наравно, то је измишљено, а већина операција које се финансирају да би се супротставиле кинеском утицају биће далеко свакодневније и мање кинематографске. Заиста, неке ће вероватно изгледати слично активностима које је америчка влада огорчено осудила када су их стране владе финансирале у америчком цивилном друштву, као што је куповина друштвених медија или финансирање организација које су наклоњене перспективи Вашингтона.

Али ипак вреди размишљати о последицама таквих напора. Они ће, наравно, вероватно учинити да амерички протести против сличних активности страних влада изгледају лицемерно. Осим тога, упумпавање поплаве потенцијално неоткривеног новца америчке владе у анти-кинеске поруке широм света могло би да се обори тако што би било какво органско противљење кинеском утицају изгледало као прикривено финансирана пропаганда владе САД, а не као истински израз локалне забринутости.

Будући да ће јавност у многим земљама вероватно бити сумњичава према америчкој и кинеској умешаности у њихове унутрашње ствари, то би лако могло да дискредитује истинско противљење кинеском утицају. Историјски пример је финансирање од стране Вашингтона група руског цивилног друштва које су критиковале интегритет руских парламентарних избора 2011. Ово се изјаловило тиме што је дозволило Путину да прикаже опозицију као оруђе у америчкој завери и резултирало оштрим ограничењима активности САД у Русији, укључујући избацивање УСАИД-а.

Други проблем који покреће предложени закон је могућност да се антикинеска пропаганда финансирана овим програмом врати у амерички медијски простор и утиче на америчку публику, без икаквог откривања првобитног извора финансирања. Заштите од циљања америчке владе на домаћу публику су већ слабе, а оне заштите које постоје готово је немогуће спровести у умреженом свету где су информације у другим земљама само једним кликом удаљене од америчке публике.

Лако је замислити да се страни медији које финансирају САД користе као доказ у домаћим дебатама о међународној улози Кине, или чак да се нападну гласови САД који се залажу за другачији поглед на Кину који пропагира јастребова влада САД. Током Трамповог председавања, Глобални центар за ангажовање Стејт департмента (ГЕЦ), који је вероватно прималац многих од ових средстава, подржавао је нападе на америчке критичаре Трампове политике према Ирану. Недавно су конзервативци у Конгресу тврдили да се ГЕЦ залагао за цензуру конзервативних гласова који се не слажу са Бајденовом спољном политиком.

Огромна двостраначка већина за ХР 1157 је снимак културе у Вашингтону која изгледа не види ризик за вредности и интересе САД када се упуштамо у исте тајне активности које критикујемо у другим земљама, закључује се у чланку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације