НАРОД ПОРУЧИО - И СРПСКИ МОРА БИТИ СЛУЖБЕНИ: Након објављених резултата пописа у Црној Гори отворени позиви да се Устав прилагоди вољи народ

У ЦРНОЈ ГОРИ се сви језици говоре више него црногорски, али он је, по Уставу, ипак службени у тој држави. Утемељења за доминацију овог језика, осим политичког нема, јер су коначни резултати пописа из 2023. године показали да се у 17, од 25 општина, говори српским језиком, у четири босанским, а тек треће место, у по две локалне самоуправе, деле црногорски и албански.

В.К.

Број оних који говоре српским језиком скочио је у односу на попис из 2011. године. Тада је 42,88 одсто грађана рекло да говори српски, док је црногорски бирало 36,97 процената. Сада је резултат 43,18 према 34,52 процента у корист српског. У односу на пребројавање пре 13 година скочио је и број Срба са 29 на 32,9 одсто, док је број Црногораца пао - са 45 на 41,1 одсто.

Бројке која одсликавају живот јасно су рекле своје и да је по праву и правди, српски језик би требало да буде службени, а не као што је сада случај са епитетом "у службеној употреби", у истом кошу са босанским, хрватским и албанским. Но, пут до стављања српског на пиједестал који заслужује је дуг и води преко промена Устава, а за то у овом тренутку нема двотрећинске већине - 54 посланика, од укупно 81. Значи, судбину језика опет ће кројити политика.

Посланици ДПС који су заједно са Милом Ђукановићем урадили све да скрајну српски сигурно неће дати подршку да се он врати на место које заслужује. Они су 2007. практично на силу увели црногорски језик у употребу, а пре тога се у овој земљи говорило српским.

Посланик Уједињене Црне Горе др Владимир Добричанин рекао је за "Новости" да су се коначно стекли услови да српски језик постане службени у Црној Гори, што ће свакако утицати да Срби као народ не буду више дискриминсани, него равноправни део црногорског друштва.

- Осим свих мука које је српски народ у прошлости прошао у држави Мила Ђукановића, дочекали смо практично национално ослобођење, а тиме и могућност да српски језик уђе у Устав Црне Горе као службени. И овај попис је показао да су Срби уставотворан народ и да треба да заузме место које му припада. Памтимо прошла времена када су грађани који су се писали као Срби сматрани шовинистима, а, рецимо, национални Црногорци, Албанци и Хрвати грађанима првог реда. Све што је било српско било је непожељно и ретроградно по црногорско друштво. Надам се да су та времена коначно прошла. Ако не буду, спремни смо за отпор! - истакао је Добричанин.

У члану 13 Устава Црне Горе пише да је црногорски језик службени, а да су српски, босански, албански и хрватски у службеној употреби. Службени језик значи да се он користи у званичној коресподенцији државе, а на језицима у службеној употреби могу да се издају документа грађанима на основу њихове жеље.

Пут до уставних измена није кратак. Неопходно је да неко иницира уставне промене, а то може да уради шеф државе, председник Скупштине, премијер или најмање 25 посланика. Ако то не учине председник, као и представници законодавне и извршне власти, онда ће српска коалиција "За будућност Црне Горе" морати да осигура подршку још 12 посланика из других клубова. За предложене измене најпре Закона о језику потребно је да гласа двотрећинска већина у Скупштини, односно 54 од 81 посланика. Уколико се то догоди онда следи референдум и измена Устава.

Срби, осим језика, траже и измене државне химне "Ој свијетла мајска зоро" и увођење тробојке као државне заставе. Траже и повратак српских писаца. Од Светог Саве до Његоша и краља Николе, Алексе Шантића, Бранка Радичевића, Војислава Илића, Десанке Максимовић, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића и многих других.

Министар спорта и младих Драгослав Шћекић рекао је да очекује да власт на свим нивоима поступа у складу са реалном структуром становништва и уважи чињеницу са Срби чине значајан сегмент овог друштва.

- Пошто српским језиком говори 269.307 људи односно 43,18 одсто становника Црне Горе залагаћу се да српски језик буде службени језик. Људи који говоре српским језиком најмање што очекују је да добију право да свуда говоре, школују се на свом језику. Учинићемо све да се испоштују елементарна грађанска права свих грађана, па тако и Срба - јасан је Шћекић.

Из Праве Црне Горе саопштили су да већински део становништва користи српски као свој примарни језик.

- Попис служи као кључни инструмент за креирање дугорочних националних политика у различитим областима - од образовања и културе, до службене употребе језика и других важних друштвених аспеката. Кроз попис који се спроводи на десет година добијамо увид у кључне промене и трендове унутар наше државе, који би требало да се одразе и на јавне политике. Најновији подаци указују на континуирани раст броја грађана који се изјашњавају да говоре српским језиком, чиме се потврђује дугогодишњи значај српског језика у нашој држави - наведено је у саопштењу. - Иако црногорски језик, као службени, којим према овом попису говори скоро десет одсто мање грађана него српским језиком (34,52 одсто), ужива одговарајући статус, чињеница да српски језик до сада није био службени, упркос томе што га говори већина грађана, представља неправду коју је сада потребно исправити. Овај попис јасно показује да се положај српског језика не сме занемаривати, већ да се мора формализовати као службени језик уз црногорски како би се одразила стварна језичка слика наше земље.

Иначе, попис је спроведен крајем прошле године, а на коначне резултате по суштинским питањима - националности, језика и вероисповести, чекало се десет месеци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације