ЂУРИЋ ПРЕД СБ УН: Курти јавно шамара међународну заједницу одбијањем да спроведе одлуке о формирању ЗСО

МИНИСТАР спољних послова Србије поручио је да ће Београд бити чврст у својим ставовима поводом предстојеће седнице СБ УН која ће бити посвећена ситуацији на Косову и Метохији на којој ће бити представљен редован извештај.

Foto: FOTO TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIĆ

*Сутра се одржава редовна седница Савета безбедности о Косово и Метохији. Биће представљен 600-месечни извештај. Каква су ваше очекивања од те седнице и шта ће бити ваше кључне поруке?

- Србија ће и на седници Савета безбедности Уједињених нација о Косову и Метохији бити чврста у заштити права српског народа на Косову и Метохији, у представљању најширој међународној јавности свега онога што се, нажало, дешавало у периоду између два извештаја, мисији Уједињених нација на Косову и Метохији, а оно што се дешавало је управо страшно. Дакле, Србима на Косову и Метохији су између два извештајна периода ускрећена додатна колективна права. Куртијев режим је упао у привремене органе у којима ради 5.800 наших сународника, али оно што је још горе од тога је што су упадом у ове привремене органе онемогућене неке од најосновнијих услуга за српско становништво на северу Косова и Метохије, чиме се доприноси стварању немогућих услова за живот за српски народ. И наша порука читавој међународној заједници је да се, на примеру, Срба на Косову и Метохији данас мери и види ко жели да стане на страну не само повеље Уједињених нација, него најосновнијих принципа хуманости. Јер је читав један народ у Европи у 21. веку, и то није фраза, то је живот који живе наши људи на Косову и Метохији, буквално изолован, ускраћен за најосновније услуге и нећу претарати када кажем гетоизиран.

Мисије међународне на Косову и Метохији наравно значе и њихово извештавање и евидентирање онога што се дешава, али оно што нам је потребно је нешто сасвим другачије. Дакле, нама је на Косову и Метохији неопходна нулта толеранција ка гажењу колективних политичких, економских, културних и других права не већинских заједница, српске заједнице највише, пошто су Срби највише на удару, али на удару су, морам да кажем, и Горанци, и муслимани, и Бошњаци, и Роми.

Дакле, сви они који се не уклапају у матрицу и у шаблон куртијеве етно-националистичке политике. То ћемо, дакле, овде у Савету безбедности и Уједињених нација потпуно да оголимо, да изложимо суду међународне јавности, да изнесемо бројне чињенице и конкретне примере и људске судбине које су погођене на Косову оваквим једностраним деловањем. Истовремено желим да се осврнем и на, и осврнућу се и у излагању сутра, без сумње, на све безочније и дрскије јавније иступе и господина Куртија и Свећље и осталих руководилаца привремених институција који сада већ јавно, као што смо и јуче од Куртија могли да чујемо, јавно говоре и хавале се тиме да не намеравају да успоставе Заједницу српских општина. Јавно се хавале тиме да не планирају да поштују члан девет Бриселског споразума којим је предвиђено да полиција на северу Косова и Метохије буде пропорционална станоништву. И овде се заправо ради о томе да они рекламирају чињеницу.

Да је нешто што је преузета међународна обавеза, да је нешто што је ратификовано чак са две трећине гласова у парламенту у Приштини. Ја подсетићу да је и Бриселски споразум, дакле Заједница српских општина и српска полиција на Северу, то је део Устава Косова. Дакле, то је ратификовано дво трећинском већином у парламенту у Приштини и самим тим је добило правну снагу њиховог Устава. Да они јавно говоре о томе да то неће да поштују, мислим да је то не само шамар у лице међународној заједници, већ би требало да послужи и као позив на акцију. Дакле, и оно што ће сигурно да буде део нашег сутрашњег обраћања је један аргументован, рационалан, разуман позив на акцију. Јер ми као Србија немамо проблем са албанским народом. Ми нисмо у сукобу са албанским народом.

Ми желимо на читавом Балкану, и то показујемо и кроз наш однос са Републиком Албанијом, један другачији, ка будућности оријентисан однос са албанским народом. А поготово то желимо у односу на људе који живе на Косову и Метохији, за које не желимо да буду таоци куртијеве етно-националистичке политике. Али истовремено ћемо врло чврсто инсистирати на томе да оно што јесу права Срба не сме да буде гажено. И оголићемо, раскринкаћемо народским речником речено све оно што се дешавало. Наравно, говорићемо и о политичким затвореницима. Дакле, имамо 86 српских политичких затвореника од којих многи су у правом смислу те речи политички затворници, дакле људи који су вансудски задржани или под монтираним процесима, или је она варијанта људи који дођу да траже своју имовину која је узурпирана, па онда нагло неко измисли да су тобоже учестовали у некаквим ратним злочинима и нечем сличном, оног момента када су затражили ту имовину, а оног момента ако повуку захтеве, е тог момента престају да буду ратни злочинци.

Дакле, ми имамо десетине и десетине ванправно ухапшаних људи, неке од људи само зато што су учестовали на барикадама и на протестима на миран начин, дакле невезано за било какво насиље, и то упркос чињеници да су постојале гаранције Европске уније и Сјединијих америчких држава у виду заједничке изјаве. Дакле, о свему томе ћемо говорити.

То ћемо настојати да урадимо на начин који није свађалачки, који не доприноси ескалацији или слично, већ на основу оног дубоког уверења које имамо, а то је да ако имамо чињенице на нашој страни да треба да добијемо и подршку.

И од Међународне заједнице јасно и јавно тражимо нулту толеранцију према једностраним и некоординисаним потезима који имају за циље етничко чишћење Срба на Косову и Метохији. Тражимо снажно спроводђење Бриселског споразума и формирање Заједнице српских општина. Захтевамо и тражимо повратак Срба у полицијске, правосудне и друге органе и одржавање фер, слободних и демократских избора на Косову и Метохији.

Сматрам да то, не да није много, већ је то минимум минимума који свако ко жели нормализацију односа, без обзира какав је мој поглед на статус Косова и Метохије, треба да подржи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације