БАЛТИЧКА ТРОЈКА БЛОКИРА НАШ ПУТ У ЕУ ЗБОГ РУСИЈЕ: У Бриселу још без консензуса око тога да Србија у децембру начини корак ка чланству

НИ други покушај Мађарске да се у ЕУ постигне консензус да се започне процедура за отварање кластера 3 са Србијом јуче није прошао, а рампу за ову одлуку опет су спустиле балтичке и скандинавске државе, уз подршку Хрватске, Холандије и Бугарске.

Foto: EU

Мађарска, као председавајућа ЕУ, најављује наставак дебате о овом питању следеће недеље, али, како сада ствари стоје, мале су шансе да ће бриселски врх дати "зелено светло" за наредни корак Србије ка чланству.

Јер, ако је и било дилема да ли ће у случају Србије нова гарнитура ЕУ - у којој су неке од кључних позиција заузели управо кадрови из Балтика и северноевропских земаља, које воде отворену антируску политику - инсистирати на испуњењу политичких критеријума, оне су после сусрета председника Александра Вучића са новом шефицом бриселске дипломатије, Естонком Кајом Калас - потпуно развејане.

Foto: EU

Каласoва је у уторак пред Вучића за бриселским столом ставила три захтева: да Београд уведе санкције Москви, убрза дијалог с Приштином и реши "случај Бањска". Другим речима, нема ништа од отварања кластера 3 у децембру.

У протеклој деценији, откад је Србија започела преговоре о чланству у ЕУ, Естонија, Литванија и Летонија у више наврата су кочиле наш напредак ка Бриселу, и то због сарадње са Русијом, али и косовског питања.

Дипломата Зоран Миливојевић каже, за "Новости", да је сада потпуно јасно да ће нова гарнитура ЕУ, на челу са Каласовом, инсистирати да испунимо два кључна услова - уведемо санкције Русији и нормализујемо односе са Приштином, на основу Охридског споразума, који подразумева дефакто признавање:

- Они томе дају предност у односу на копенхашке услове које смо у потпуности испунили, ево већ три године, и када је реч о кластеру 3, он уопште није споран. Из разговора Вучића са Каласовом, али и из понашања балтичких држава одраније, очекујем да ће то чврсто северноевропско језгро, балтичке земље, Шведска, Финска, уз подршку Немачке, инсистирати на испуњењу политичких критеријума.

Ту је, међутим, председник Вучић био јасан. Из Брисела је поручио да је на захтеве Каласове одговорио у складу са интересима и политиком Србије, која се неће мењати, ма шта нам из Брисела понудили: нема мера против Русије нити признавања Косова.

Страхиња Суботић, из Центра за европске политике, каже да је балтичким земљама највећи трн у оку то што Србија није увела санкције Москви:

- Када је реч о услову наставка дијалога са Приштином, ту Каласова наставља политику својих претходника на месту шефа дипломатије ЕУ, Ђозепа Бореља и Федерике Могерини, да је потребан свеобухватни правно обавезујући споразум. Наравно, Балтик има добре односе са Приштином, али Каласова није ту да заступа Естонију или балтичке земље, већ целу Унију. Верујем да ће је, уколико на било који начин изађе из свог мандата, упозорити да мало спусти лопту и буде актер који на неутралан начин приступа том проблему, поготово имајући у виду да је ЕУ статусно неутрална око питања статуса КиМ, које пет држава чланица не признаје - каже Суботић за "Новости".

То што балтичке земље инсистирају на увођењу санкција Русији да бисмо напредовали ка ЕУ, по Суботићу, није нужно неразрешив проблем.

- Видели смо да Пољска, која такође има тврд став према Русији и не свиђа јој се што им нисмо увели санкције, око нашег напретка ка ЕУ има другачији став. Недавно је у посети Београду био пољски премијер Доналд Туск, један од најзначајнијих евопских лидера, који заговара отварање кластера 3. Од 1. јануара Пољска преузима председавање Савету ЕУ и треба да играмо на ту карту, да користимо и тај канал комуникације и сарадње са земљама Балтика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације