НОВА ПРАВИЛА ГЛАСАЊА У ЕУ "ГАСЕ" УЦЕНЕ: Немачка и Словенија предлажу систем против кочничара у ЕУ

Словенија и Немачка су покренуле иницијативу да се будуће одлуке око проширења доносе квалификованом већином, а не консензусом. То би требало да допринесе знатном олакшавању приближавања Западног Балкана Европској унији.

Фото: Танјуг/Зоран Жестић

Љубљана и Берлин су поднеле земљама чланицама ЕУ тзв. нонпејпер, односно незванични документ, којим се покреће ова иницијатива.

Министарка спољних и европских послова Словеније Тања Фајон је поручила да је тај поступак усмерен ка убрзању приступног процеса.

- Словенија, заједно с Немачком и многим другим државама чланицама, велику пажњу поклања идејама које би проширење учиниле ефикаснијим, а самим тим и бржим – истиче Фајонова за "Новости".

Шефица словеначке дипломатије наглашава да је једна од могућности и да се преговарачки кластери и поглавља, као и неки други кораци, отварају на основу квалификоване већине, а не консензусом, као што је то сада случај.

- Ова идеја има већ подршку половине земаља чланица, а надам се да и земље кандидати препознају њен значај. Морамо да урадимо што више заједно, што је пре могуће, а ово је један од начина – наглашава Тања Фајон за наш лист.

Србија се до сада пуно пута сусретала с ветом разних земаља. Ова реч редовно нас је пратила на путу ка ЕУ, још од када смо започели овај процес. Холандија је тражила сарадњу с Хагом, Немачка постизање свеобухватног споразума с Приштином, Францука побољшање владавине права, сада нас многе земље условљавају увођењем санкција Русији…

Суседи, а у првом реду Хрватска, посебна су прича. Прети нам да нас Загреб у поодмаклим фазама проширења због билатералне користи кочи практично кад му се прохте.

Најновији пример око отварања кластера 3 то најбоље показује. Уз три балтичке земље, Шведску, Финску и Холандију, којима највише смета што нисмо санкционисали Москву, у блокади се истичу – Хрватска и Бугарска.

Бугарима, очигледно, плаћамо данак због добрих односа са Скопљем, а Софија истовремено има и критике на положај њихове мањине у нашој земљи.

У ЕУ су одавно ставили до знања да процес проширења не треба користити за решавање појединачних међусобних проблема између бивших и садашњих чланица. Али, тај апел се мало слуша.

То је на својој кожи осетила и сама Хрватска, када се са Словенијом – која сада покреће иницијативу за изјашњавање квалификованом већином – дуго спорила око Пиранског залива, што је у једном тренутку утицало и на блокаду приступног процеса.

Ова иницијатива долази у тренутку и када би Хрватска могла да укочи Црну Гору због изјашњавања за геноцид у Јасеновцу.

Да се све ово не би даље догађало, решење би могло да се нађе у поједностављеном систему одлучивања који се све више користи у ЕУ, а који подразумева да за неку одлуку гласа 15 земља чланица са 65 одсто становништва.

Тако појединачне земље не би могле да лече своје фрустрације и решавају проблеме на месту које није за то предвиђено. Тиме би се предупредиле и честе блокаде, од којих неке могу да буду и вишедеценијске, попут оне коју је Северна Македонија доживљавала од Грчке све док није променила име.

Можемо само да замислимо шта би нас могло да чека око тзв. Косова, уколио се нека чланица заинати.

Иницијатива ће се сада разматрати, а онда би, уколико буде прихваћена, могла да буде уврштена у европско законодавство. Такву врсту одлучивања у Бриселу су већ у општем смислу оценили као пожељну, да би Европа могла да иде напред.

ПРИЛИКУ ДОБИЈА И УКРАЈИНА

Словеначка министарка је додала да проширење ЕУ пружа изванредну прилику, како земљама Западног Балкана, тако и Украјини и Молдавији, као и Украјини:

- ЕУ је веома озбиљна у погледу проширења, посебно након руске агресије на Украјину, такође смо у могућности да на то гледамо стратешки.    

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације