ТРАЖЕ ПРЕЛАЗНУ ВЛАДУ КОЈУ НЕ ПОЗНАЈЕ УСТАВ: Анализа "Новости" - Колико је у пракси примењив захтев прозападне опозиције

ЗАХТЕВ дела опозиције за формирањем прелазне владе, што државни врх види као покушај да се дође на власт без избора, не само да није у складу са уставним и законодавним нормама у Србији, већ захтева политички договор две стране који у овом тренутку није ни на видику.

Фото Н.Фифић

Овако саговорници "Новости" оцењују позиве који се ових дана могу чути од појединих прозападних опозиционара, а који одбијају сваку помисао да се политичка криза настала након трагедије на Железничкој станици у Новом Саду превазиђе изборима. Излаз из ње виде искључиво преко формирања прелазне владе.

Председник Александар Вучић категорички је поручио да тако нешто никад неће потписати - да опозиција дође на власт без избора, односно гласова грађана. Све и да премијер Милош Вучевић на то пристане, како је навео Вучић, он као председник земље неће дати било коме другом мандат да формира Владу осим коалицији окупљеној око СНС, а која је однела убедљиву победу на парламентарним изборима и има већину у Скупштини Србије.

Премијер Вучевић осврнуо се јуче на протест који су студенти у блокадама у недељу организовали на Славији и навео да му није до краја јасно шта су захтеви скупа, с обзиром на то да је испуњено све што су тражили:

- Мислим да ће се на крају све свести на то да ће бити тражена прелазна влада. Они хоће да прикажу да институције не функционишу, да паралишу државу и да је због тога излаз из овакве ситуације прелазна влада. Е сад ту има један проблем, неће никада добити мандат за састав прелазне владе од председника Републике, то им је и јасно речено, а ја додајем да ми из СНС никада нећемо гласати за такву владу - навео је он, указујући да је у последња два изборна циклуса листа око напредњака и Вучића однела убедљиве победе на свим нивоима и добила пун легитимитет да води државу.

Наши саговорници указују да Устав Србије не предвиђа могућност "прелазне владе" и истичу да она не значи исто што и "техничка", иако се ова термина често изједначују.

- Из угла уставног права, то је сасвим погрешно. "Техничка влада" је израз који се користи у свакодневном политичком говору, а њиме се означава влада којој је престао мандат и која обавља само послове одређене законом, до избора нове владе. Према нашем Уставу и законима, Влади престаје мандат и она постаје "техничка" престанком мандата Народне скупштине, изгласавањем неповерења Влади или премијеру, оставком Владе или премијера - објашњава професор уставног права Владан Петров.

С друге стране, израз "прелазна влада" није уставноправна, него чисто политичка категорија, наводи Петров. Указује да то нема никакве везе са нормалним или уобичајеним функционисањем демократског парламентарног система, него се "прелазна" влада формира после великих друштвених и политичких превирања, када је устав "суспендован". То је влада која се формира са унапред ороченим мандатом, најчешће је резултат привидног и политички "наметнутог" договора опозитних политичких струја. Она нема демократски легитимитет, јер не произлази из воље народа изражене на демократским изборима, иако формално настаје избором у парламенту.

Програмски директор ЦеСид-а Бојан Клачар сматра да није реална прелазна влада коју опозиција тражи, и то из три разлога.

- Први разлог је што се сада не види начин на који власт и опозиција могу да направе такав политички договоре јер се показало да је поверење међу њима толико да не могу да се усагласе ни око неке "мање" теме, а камоли око расподеле неких кључних министарстава - објашњава Клачар за "Новости". - Други разлог је политичке природе, јер до прелазних влада долази се најчешће када владајућа већина, у политичком смислу, буде притерана уз зид. Односно, када власт има проблем са одржавањем своје већине у парламенту и управљањем државом. Владајућа коалиција у Србији има релативно стабилну подршку, која је већа него подршка на коју могу да рачунају опозиционе странке.

Клачар додаје да би за прелазну владу морао да постоји много већи притисак међународне заједнице.

- Тренутно ми се не чини да постоји таква врста притиска на владајућу коалицију. Постоје захтеви око одређених тема, као што је дијалог са Приштином, изборних услова, владавине права али не постоји свеобухватнији притисак, да се иде на неко радикалније решење као што је прелазна влада - додаје наш саговорник.

Он подсећа да је Србија имала прелазну владу Миломира Минића, која је формирана крајем октобра 2000. на основу политичког договора СПС-ДОС-СПО која је трајала три месеца све док нису организовани ванредни републички парламентарни избори.

Немања Завишић из Центра за друштвену стабилност овај захтев опозиције оцењује као илузију и долазак на власт без избора.

- Свесни су да их народ неће и да и да на изборима немају шансе да победе, па излаз траже у формирању некакве владе којом би они руководили, а да их нико за то претходно није бирао. У Србији о томе ко ће бити власт, а ко опозиција, не одлучују ни странци, ни тајкуни, ни друштвене мреже, ни медији него искључиво грађани Србије - подвлачи Завишић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације