БОМБАРДОВАЊЕ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА У ВОЈНОЈ ИСТОРИЈИ: Интервју - Јанис Енголфпоулос, вицеадмирал грчке морнарице у пензији

"НАТО бомбардовање 1999. се често посматра као кључни догађај у међународном систему након Хладног рата, посебно због начина на који је обликовао геополитику, међународно право и односе између НАТО земаља и Русије, и ако би било поједностављење рећи да је то директан окидач садашњих конфликата, то јесте допринело дугогодишњим тензијама које су евалуирале у данашњу глобалну динамику".

Foto: Printskrin

- У то време, био сам активно лице на дужности на позицији где сам имао приступ свим информацијама о целокупној политичкој, дипломатској и војној ситуацији. Учетвовао сам као Командир фригате АДРИАС на Јадранском мору за време југословенског ембарга, а 1999. био са службом у грчкој амбасади у Вашингтону, као поморки аташе и сведочио догађајима из те перспективе. 

Овако на питање "Новости" да ли је НАТО агресија на СРЈ 1999. године била окидач за оно што се дешава данас одговара Јанис Енголфпоулос, вицеадмирал грчке морнарице у пензији. Додаје да се бомбардовање Југославије десило без одобрења Савета безбедности Уједињених нација и да је то поставило контраверзни преседан, с обзиром да се Русија оштро противила посредовању, сагледавајући је као кршење државног суверенитета и међународног права. 

- Оно што се у Југославији десило 1999. била је једна од највећих грешака, како у глобалној политици тако и у војној историји и требало би је користити као пример за учење на дипломатксим и војним академијама попут Пелопонеског рата. Русија је чин бомбардовања доживела као знак НАТО да жели да заобиђе међународне норме и прошири свој утицај, често на рачун руских интереса. Ово неповерење се само продубљивало временом, посебно током накнадних криза као што су експанзија НАТО-а ка истоку, сукоб у Грузији из 2008. и анексија Крима 2014. 

Енголфпоулос истиче да је агресија на СРЈ 1999. године преседан који је покренуо дебате када је реч о акцијама великих сила у међународним оквирима када је у питању употреба тврде моћи.

- Оправдавање НАТО-а за бомбардовање – ''хуманитарном интервенцијом'' на Косову како би се спречило ''етничко чишћење'' - покренуло је дебате у вези са легитимитетом војних интервенција у сувереним државама критичара који тврде да је преседан који је НАТО поставио 1999. коришћен (праведно или не) да би оправдао друге интервенције или једностране акције од стране великих сила, укључујући недавне потезе Русије у Грузији и Украјини. 

Фото: Депоситпхотос/Википедија

- Интервенција НАТО-а је и довела до једностране дeкларације о независности такозваног Косова у 2008., потез који Србија (и Русија) настављају да одбацују. Овај нерешени проблем наставља да буде проблем на Балкану - додаје Енголфпоулос.

Истиче да је питање Косова и Метохије послужило као модел за отцепљивање других региона у свету, али и да је показало да доминација САД добија изазиваче на глобалном нивоу, првенствено у Москви и Пекингу.

- Русија је користила преседан на Косову да оправда признавање региона као што су Абхазија, Јужна Осетија и Крим, тврдећи да ако је такозвано Косово могло да се отцепи, могли би то да ураде и ови региони. Бомбардовање је истакло доминацију САД-а и НАТО-а у једнополарном свету 1990-их, али је такође посејало семе отпора земаља попут Русије и Кине, које су од тада настојале да оспоравају ту доминацију и промовишу мултиполарни светски поредак. 

Енголфпоулос наводи које су последице агресије на СРЈ и шта је то што је производ тога, а што је довело до садашње кризе у свету оптерећеном ратним сукобима и жариштима која представљају велики изазов за целокупно човечанство.

Иако бомбардовање СР Југославије није директан узрок актуелних глобалних сукоба, оно је, како истиче:

• Појачало неповерење Русије према Западу, доприносећи њиховој конфронтационој у спољној политици данас;

• Ослабило међународне норме око суверенитета и интервенције, чиме се ствара простор за настајање спорова;

• Обликовани су наративи везани за двоструке стандарде у међународној политици, које и даље користе државе попут Русије и Кине да критикују посредовања Запада.

Вицеадмирал у пензији констатује да је то један од догађаја који су обликовали данашње поделе у политичким односима на свету.

- Укратко, бомбардовање 1999. био је један од многих догађаја који су обликовали данашње геополитичке поделе, а посебно већ отежане односе између Русије и НАТО-а. То је била значајна прекретница али не и једини ''окидач'' за тренутне сукобе. 

Објаснио је како у то време закључио када се спрема агресија на нашу земљу:

- Када је почело бомбардовање Југославије, служио сам, као што је раније поменуто у Вашингтону, као морнарички аташе. Тог поднева имао сам заказан састанак у Пентагону, везано за грчке послове, са високим адмиралима у канцеларији министра одбране. Састанак је договорен за поподне у 17 часова. У 16 часова добио сам позив од секретара самог адмирала, да померамо састанак за други дан. Вратио сам се кући, и назвао да поручим храну из једне веома добре пицерије, и добио одговор да ће моја поруџбина бити испоручена за 4 сата јер имају пуно поруџбина. Позвао сам други, па трећи ресторан и добио исте одговоре. Затим сам питао у трећем ресторану ''шта се дешава'' и рекли су ми да имају много поруџбина за Пентагон. То је за мене био показатељ да је та ноћ била у којој се одлучивало о започињању операција у Југославији. Тих дана Југославија је била ''врућа тема'' у Вашингтону. Око 20 часова по њиховом времену, а 3 по београдском, пријатељ из Пентагона потврдио ми је оно што сам већ претпостављао - рекао је Енголфпоулос.

Фото АП

Како оцењујете инцидент на Косову и Метохији и експлозију на каналу Ибар-Лепенац, за коју албанска страна оптужује државу Србију да уништава сопствену имовину у својој јужној покрајини?

- Инцидент на Косову и Метохији, везан за експлозију на каналу Ибар- Лепенац представља наставак појачаних тензија у региону. И природа догађаја и оптужбе које долазе са албанске стране - сугеришући да је Србија уништила сопствену инфраструктуру - рефлектују сложено окружење - истиче он и наставља:

- Канал Ибар- Лепенац је кључан за водоснабдевање и наводњавање како српске тако и албанске заједнице. Србија је историјски улагала и одржавала ову инфраструктуру. Свака штета би подривала заједнички просперитет и стабилност, што сугерише да би такво уништавање могло да послужи као провокација или тактика да се кривица пребаци на Србију. Слични инциденти су се дешавали у прошлости где су тензије намерно екскалирале да би се створио политички притисак на Србију. Оптужбе без доказа одражавају текуће покушаје да се поткопа позиција Србије и њени напори ка мирним решењима - истиче Енголфпоулос и осврће се на тежак положај Срба на Косову и Метохији, а посебно након овог инцидента.

- Српска заједница на Косову и даље се суочава са изазовима, укључујући политички притисак и претње безбедности. Овај инцидент додатно наглашава потребу Србије да заштити свој народ, имовину и наслеђе у својој јужној покрајини. Србија треба и захтева непристрасну међународну истрагу како би се утврдила истина о експлозији. Транспарентност је кључна за разоткривање потенцијалних провокација и обезбеђивање да лажни наративи не наруше углед Србије - каже Енголфпоулос и додаје да је Србија доследна стабилности, као и да су оптужбе да је она креатор инцидента неосноване:

- Оптужбе су не само неосноване, већ и покушај да се изазове сукоб и дескридитује улога Србије у региону. Србија остаје посвећена дијалогу, стабилности и заштити интереса своје заједнице, упркос покушајима ескалације тензија и ширења дезинформација - каже он.

Да ли мислите да ће Грчка у будућности променити свој став када је реч о непризнавању лажне државе Косово?

- Грчка до сада није признала такозвано Косово и није вероватно да ће то урадити из много важних разлога. Србија је стратешки и историјски савезник Грчке. Грчка жели да одржи баланс између ЕУ (у којој је неколико чланица признало такозвано Косово) и својих интереса на Балкану. Ово је кључ грчке подршке Србији, што је и грчки премијер јасно изјавио током посете Београду. Као држава чланица ЕУ, Грчка мора да одржава дискретни баланс и неке дипломатске и економске односе са такозваним Косовом без званичног признања. Међутим, треба истаћи да као чланица ЕУ и НАТО, Грчка је под индиректним али јаким притиском да се приклони западној политици која нагиње према подршци независности Косова. Ово не може да се деси јер је позиција Грчке под јаким утицајем питања Кипра. Признање Косова могло би да постави преседан који би се могао искористити против Кипра. 

Како видите тренутне ратне конфликте у свету, примарно у Украјини  – да ли постоји бојазан од трећег светског рата?

- Горећи конфликти и геополитичке тензије глобално су појачане ратовима у Украјини и на Блиском истоку, па је логично запитати се шта то даље доноси. Светска економска криза која је почела 2008. као и пандемија ковида 19 имале су огроман утицај на светску економију, индустријску производњу, трговину и енергетски сектор.

Foto: Printskrin

- Сви ови фактори воде свет ка фази деглобализације која ствара нестабилност и несигурност људима широм света. Док ризик од ескалације тензија постоји, посебно због лоших процена и непредвиђених околности, тренутни конфликти, првенствено Украјини, не би требало да покрену трећи светски рат. Фокус остаје на регионалним динамикама више него на директним глобалним сукобима. Међутим, спремност и дипломатски напорни кључни су у превенцији. Нема сумње да је ситуација комплексна, посебно са претњама о употреби нуклеарног оружја које повећавају ризик од почетка рата. Несигурност коју људи осећају произлази из тога што има много несигурних области и мањих конфликта, али ниједан од њих није довољно велики да започне трећи светски рат.  

На који моменат у Вашој каријери сте најпоноснији и које карактеристике човек мора да поседује како био добар официр у својој земљи?

- Професија официра је једна од најизазовнијих и најзахтевнијих професија. Предати живот својој земљи и водити људе који такође служе земљи захтева неизмерну љубав и посвећеност према свом послу. Улога официра морнарице се може описати као професија са духом која захтева специјализовано знање и дубоку посвећеност дужности, правим вредностима и служби - истиче Енголфпоулос.

- Интегритет, искреност и праведност су основне карактеристике официра, као и сваког лидера. Едукација и искуство стечено током година донеће поштовање и признање колега и јавности. Први дан у Хеленској поморској академији био је одлучујући за мене, јер су постојала, и још увек постоје, два мермерна натписа који су ме обликовали као официра - подсећа Енголфпоулос на време када се школовао.

- На једном пише: “Ништа не учи толико као Пример и “Ништа не спроводи толико колико Децорум”. Други натпис је изрека старогрчког филозофа Агатона који изјављује да вођа мора да зна три ствари: “Лидер управља људима”, “Лидер влада у складу са законима” и “Лидер не влада заувек” - истиче он.

- Током своје каријере, поред школовања и војних и геополитичких питања, мој фокус био је на лидерство, јер је то централно питање када водите људе. Мој први покушај је био да се удубим у древна грчка учења која се још увек изучавају на врхунским универзитетима и војним академијама широм света. “Библију” вођства написао је неко ко се данас често потцењује, мислим на Ксенофонтово образовање Кира, написано 365. године пре Христа - каже Енголфпоулос и подсећа на мисао која га је инспирисала:

- Ксенофонт је рекао да лидери показују три различите особине личности рано у животу, чак и као деца: 

- Филотимија (амбиција): Љубав да вас други поштују и хвале; лидери уживају у признању, барем донекле јер их мотивише да истрају и преузму ризик.

- Филоматија (љубав према учењу): Страст за стицањем знања што укључује радозналост, страст и жеђ за сталним ширењем свог знања у служби и њиховим организацијама.

- Филантропија (љубав према људима): Истинска љубав према човечанству. У пракси то значи уживати у друшту и другарству, разумети њихове изазове, бринути се о њима, избегавати егоцентричност и показати љубав према свим људима, барем донекле. 

- Ове особине престављају основу на којој се гради лидерство, међутим то није довољно да се отворе врата лидерства, већ следи много тежи рад. Ксенофонт је тврдио да уметност лидерства укључује развој пет стубова на овој основи: самоограничавање, правда, захвалност, храброст и мудрост, а ове особине карактера и личности морају се развијати и усавршавати током времена кроз образовање, вођење и искуства. Оно што ме чини поносним је признање и поштовање које сам добио од грађана своје земље за свој рад - закључује Енголфпоулос.

БОНУС ВИДЕО:

РУСИ НА ПОЗИЦИЈИ: Виђени тенкови у Курској области

Препоручујемо

Свет

0 0

"САД НЕЋЕ ОДРЖАВАТИ ОБАВЕЗУ УЗАЈАМНЕ ОДБРАНЕ" Мерц: Европа мора сама да се штити

21. 02. 2025. у 15:09

Свет

0 2

РУСИЈА ПОЈАЧАЛА БЕЗБЕДНОСТ: НАТО напада на морском дну?

21. 02. 2025. у 12:42

Свет

0 8

КРАЈ НАТО ПАКТА И ОСТВАРЕЊЕ СТАЉИНОВОГ СНА: Да ли Трамп (не)свесно помаже Русији?

20. 02. 2025. у 15:40

Познати

0 0

"ИЗБОМБАРДОВАЛИ СМО СРБЕ САМО ТАКО": Певач служио на КиМ 1999. - јавност у неверици због његове изјаве (ВИДЕО)

27. 01. 2025. у 12:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације