СРПСКОЈ ЛИСТИ ОТИМАЈУ МАНДАТ, ДАЈУ ГА РАШИЋУ? - Oпасни постизборни маневри у Приштини, ЦИК од недеље не уписује гласове са 10 бирачких места

ПОСЛЕ хладног туша након затварања биралишта на Косову и Метохији, премијер лажне државе Аљбин Курти, чије Самоопредељење није добило довољну подршку бирача да самостално формира владу, започео је акцију "штимовања" изборних резултата. Циљ је, како упозоравају наши прваци у покрајини и Београд, да Српској листи отме један посланички мандат и додели га "својим Србима". Сумње додатно подгрева и то што се гласови за СЛ не поклапају са подацима Централне изборне комисије.

Фото Танјуг/АП/Vlasov Sulaj

Осим тога ЦИК, чији је сајт за који су издвојена огромна средства, био неколико сати ван функције током гласања, 9. фебруара, више од три дана не уноси гласове са последњих десет бирачких места, која укључују и већински српске Шилово и Сочаницу, а бројање условних гласова још није ни почело.

Основно тужилаштво у Приштини наложило је покретање истраге поводом потешкоћа са сајтом ЦИК, а Курти је брже-боље спровео маневар скретања пажње. Уместо да се огласи о све очигледнијој политичкој кризи која следи на КиМ и терору који годинама спроводи над Србима, премијер лажне државе послао је писмо европској шефици дипломатије Каји Калас у којем се жали на "системско угњетавање Албанаца у Медвеђи, Бујановцу и Прешеву" и тражи реакцију међународне заједнице. Парадоксално, у истом писму поручио је да "српска заједница на Косову ужива права и слободе", заборављајући да каже да је за само две године под његовом влашћу најмање 14 одсто Срба напустило север КиМ и да је током прошле године забележено 113 етнички мотивисаних напада.

Овај скандалозни "смоквин лист" у виду писма врху ЕУ очигледно треба да прикрије све већу нервозу Куртија због изборних резултата, јер је велико питање да ли ће било која од албанских опозиционих странака, чије је представнике назвао чудовиштима и стоком, пристати на постизборну сарадњу са Самоопредељењем.

Према подацима пребројаних 95 одсто гласова, ова партија освојила је 100.000 гласова мање него на изборима 2021, односно око 41 одсто, што им доноси 47 мандата, недовољно за потребну већину од 61 посланика. Следе три опозиционе партије, којима би у збиру требало да припадне 54 мандата - ДПК, коју је основао Хашим Тачи - 25, ДСК Љумира Абдиџикуа - 20 и Алијанса за будућност Рамуша Харадинаја - 9. Српској листи би према броју освојених гласова требало да припадне свих 10 посланичких мандата колико је загарантовано за представнике нашег народа на КиМ.

Међутим, како упозорава директор ЈП "Поште Србије" и некадашњи председник Извршног већа КиМ Зоран Анђелковић, Курти сада покушава да одузме бар један мандат Српској листи, како би Ненаду Рашићу, председнику странке За слободу, правду и опстанак обезбедио посланичко место и останак у фотељи министра за заједнице и повратак и у будућој влади. Подсећа и да Курти од почетка изборног процеса на КиМ прави проблем Српској листи:

- Најпре ЦИК није хтела да јој одобри учешће на изборима, а сада хоће да обезбеде да "Куртијев Рашић" добије посланичко место како би он касније био "представник" Срба.

Анђелковић је оценио да Курти нема никакав простор за формирање парламентарне већине, а затим и владе:

- Он треба да се спреми да иде код тужиоца јер је више пута позван да да изјаву за разне криминалне активности које је чинио, и да се спреми да изабере да ли ће казну служити у Липљану, у старијем затвору, или ће у нови.

И Предраг Ђорђевић из удружења "Млади актив Грачанице" не види ко би од опозиционих партија могао да прави договоре с Куртијем, посебно након што их је, како каже, у изборној ноћи назвао "марвом".

- Не верујем да ће они преко тога прећи. За формирање владе Куртију је потребно 14-15 посланика које он може да потражи из блока представника мањинских заједница. У протеклом сазиву парламента имао је подршку осам посланика из редова несрпских мањинских партија. С друге стране, опозиционе странке би могле да формирају владу и њима можда неће бити потребна подршка посланика из СЛ и других мањинских странака, али је питање колико би таква постизборна коалиција опстала - каже Ђорђевић за "Новости".

Сличног става је и Александар Рапајић из Центра за демократску културу у Косовској Митровици, који сматра да ће и међународна заједница инсистирати на формирању јаче владе, због важних одлука које следе, као што је коначно формирање Заједнице српских општина.

- Свакако ће бити одуговлачења око формирања владе, а не искључујем ни нове изборе. Председница Вјоса Османи има рок од 30 дана након објављивања коначних резултата избора да покрене консултације о мандатару.

Наши саговорници указују и да се, у случају да владу формирају опозиционе партије, може отворити питање међународне подршке таквом министарском кабинету, с обзиром на то да се оснивачу ДПК Хашиму Тачију суди пред Специјализованим већима за злочине на КиМ, са седиштем у Хагу, док се и против лидера Алијансе за будућност Рамуша Харадинаја такође водио процес пред овим судом, који су обележила убиства сведока. Подсећају и да ни Курти и Самоопредељење нису имали најбоље односе са ЕУ, али ни са новом америчком администрацијом, па га је недавно Ричард Гренел, специјални изасланик председника Доналда Трампа за кризна подручја, отворено оптужио да је урушио односе са САД.

Д. Милинковић - Д. Зечевић

ШЕФИЦА ДИПЛОМАТИЈЕ ЕУ КАЈА КАЛАС И КОМЕСАРКА ЗА ПРОШИРЕЊЕ МАРТА КОС О ИЗБОРИМА НА КиМ:

ЖИВАХНА КАМПАЊА И ДЕМОКРАТСКИ ПРИНЦИПИ

ВИСОКА представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас и европска комесарка за проширење Марта Кос послале су заједничко саопштење поводом избора на КиМ у којем ниједном речју не помињу Куртијеве покушаје да се прекроји изборна воља бирача и Српској листи отме један посланички мандат, али су зато кампању оцениле као "живахну" и навеле да је "целокупни изборни процес показао отпорност и посвећеност демократским принципима".

Каласова и Косова су поручиле да се од Приштине очекује да спроведе своје обавезе које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији односа, као и свих претходних споразума из дијалога "без даљих одлагања или предуслова".

- Не постоји алтернатива дијалогу који води ЕУ - нагласиле су и додале да је напредак у нормализацији односа са Београдом једини начин да Приштина напредује на европском путу.

Позвале су приштинске власти да се ангажују у одговорној регионалној сарадњи и да интензивирају своје напоре на јачању владавине права и јавне управе и заштите слободу изражавања. Додале су да су, према прелиминарном извештају мисије за посматрање избора, коју је распоредила ЕУ, избори протекли мирно и конкурентно, уз учешће свих заједница, док је примењен нови изборни закон. Навеле су и да ће ова мисија остати на КиМ да прати постизборне процедуре, као и да даје препоруке.

Оцене врха ЕУ да су избори прошли "мирно и демократски" иако је на њих изашло само 40 одсто бирача, Зоран Анђелковић овако коментарише:

- Да у Србији изађе 40 одсто људи на изборима већ бисмо имали заседање Европског парламента да се говори о нерегуларности. Када сте повлашћени и када вам се удовољава да тероришете српски народ, онда вам се повлађује и када је реч о изборном процесу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације