18 ПИТАЊА АфД О ДЕЛОВАЊУ "ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА" Берлин да оцени: Да ли је Шмит и уздрмао регион?

ОСИМ из Бањалуке, која од почетка тврди да је Кристијан Шмит неовлашћено преузео позицију високог представника у БиХ, он се суочава и са све гласнијим прозивкама из своје матичне државе, Немачке, чија јавност тражи одговоре - ко га је послао, зашто и даље обавља функцију без одобрења Савета безбедности УН, да ли је и какву штету направио...

Кристијан Шмит, Фото Танјуг

Из Берлина је чак било информација да је његов случај завршио пред омбудсманом, који се налази при Бундестагу и преиспитује крше ли немачки држављани и дипломате људска права. Челници Српске и њени грађани уверени су да ће Шмита једног дана стићи заслужена казна за то што се сврстао на страну политичког Сарајева, с циљем да се РС развласти и сведе на празну љуштуру, а све газећи Дејтонски споразум. 

Кулминација његових непочинстава је процес који је "закувао" против председника РС Милорада Додика. Посланичка група странке деснице Алтернатива за Немачку (АфД), која је на недељним изборима освојила друго место, поставила је питања у немачком Бундестагу управо око легитимитета Шмита, указујући да је отишао на функцију у Сарајево без одобрења Савета безбедности УН, јер су Русија и Кина одбиле да потврде његово именовање. 

У захтеву, који су поднели посланик Јан Вензел Шмит и посланичка група АфД, стоји да је Кристијана Шмита, у мају 2021. године именовао Управни одбор Савета за имплементацију мира. То што одлуку није потврдио СБ УН, према ставу подносилаца захтева, доводи у сумњу међународноправну легитимност његове функције и одлука. Упркос томе, "високи представник", како истичу посланици АфД, донео је више одлука које дубоко задиру у уставни поредак БиХ. И износе озбиљне сумње да су тиме прекорачене надлежности високог представника. Они су зато Савезној влади поставили 18 конкретних питања. 

1. Да ли је Савезна влада формирала став о међународноправној легитимацији Кристијана Шмита, с обзиром на изостанак одобрења Савета безбедности УН, и ако јесте, какав је тај став? 
2. Које последице Савезна влада извлачи из чињенице да су Руска Федерација и Кина одбиле да потврде Кристијана Шмита као високог представника у Савету безбедности УН? 
3. Које је правно обавезујуће одлуке, према процени Савезне владе, Шмит донео у 2022. и 2023. години, да ли је Савезна влада формирала став о тим одлукама и какав је он?
4. Да ли Савезна влада у тим одлукама види прекорачење надлежности које Шмит има према Анексу 10 Дејтонског споразума, и ако не, зашто не?
5. Какве последице Савезна влада види по стабилност и суверенитет БиХ услед ових мера?
6. Да ли је Савезна влада предузела кораке да се именовање Шмита потврди у СБ УН, ако јесте, које, односно ако није, зашто није? 
7. Планира ли Савезна влада залагање за реформу механизама именовања Шмита како би се његова међународна легитимност ојачала, и ако да, на који начин? 
8. Да ли се Савезна влада бавила питањем јесу ли политички процеси у БиХ - посебно против представника Републике Српске - политички мотивисани, и ако јесте, каква су сазнања доступна и које мере предузима да осигура правичне и транспарентне процесе?
9. Да ли је Савезна влада формирала став о томе да ли одлуке Шмита могу довести до даље политичке дестабилизације региона, и ако јесте, какав је тај став? 
10. Да ли је Савезна влада формирала став о томе како оцењује деловање Шмита у контексту суверенитета и независности БиХ? 
11. Има ли Савезна влада став о томе да ли је деловање Шмита вредно подршке, чак и ако га локални актери и међународни партнери сматрају правно упитним?
12. Да ли је Савезна влада формирала став о различитим међународним позицијама у вези с именовањем и деловањем Шмита?
13. Води ли Савезна влада разговоре с међународним партнерима како би развила заједнички став о улози Шмита?
14. Да ли је Савезна влада формирала став о томе какве последице одлуке Шмита имају по економску стабилност БиХ? 
15. Види ли Савезна влада могућност економске подршке од ЕУ ради смањења напетости у региону, и ако да, какву? 
16. Планира ли Савезна влада кораке како би помогла БиХ у спровођењу реформи за интеграцију у ЕУ, и ако да, које? 
17. Да ли Савезна влада сматра да тренутна улога Шмита доприноси или омета дугорочни мировни процес и политичку стабилност земље, и ако да, на који начин? 
18. Да ли је Савезна влада формирала став о томе какав утицај одлуке Шмита имају на заштиту људских права у БиХ?

Адвокат Горан Петронијевић, из тима одбране председника РС, сматра да Влада Немачке и Бундестаг неће моћи да дају другачији одговор од онога који ми знамо, а то је да високи представник у БиХ у протеклом периоду, од 2021. године до данас није постојао: - Шмит је једноставно био самозванац који је себе представљао као високог представника. Он је указао и да Шмит, на конференцији за новинаре пре два дана, није себе потписао као високог представника, већ као председавајућег Савета за имплементацију мира (ПИК), "што говори да је свестан да његово именовање није било легално и легитимно, а самим тим и ниједна одлука коју је доносио у својству високог представника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације