ЗАШТО „ЖУТО“ ТУЖИЛАШТВО И ДАЉЕ ЋУТИ? Метастаза насилништва и бахатости Горана Јешића

НЕКАДАШЊИ функционер војвођанске владе и предводник опозиционих протеста, Горан Јешић, поново је приведен након што је гађао јајима и фарбом полицијски кордон током окупљања испред Скупштине града у Новом Саду.

Фото: Принтсцреен

Некадашњи функционер војвођанске владе и предводник опозиционих протеста, Горан Јешић, поново је приведен након што је гађао јајима и фарбом полицијски кордон током окупљања испред Скупштине града у Новом Саду.  

Јешић је политички активан од 1996. године, када је основао Општинску организацију Грађанског савеза Србије у Инђији. Он је такође један од организатора Студентског протеста 1996/1997 године  на новосадском Универзитету и оснивача Студентског покрета „Отпор“ у Војводини. До 2000. године био је активан у раду на пројектима многих невладиних организација, а подржавао је политичке странке ДС, ЛСВ, Г17 Плус, а касније и ЛДП.

Горан је пре свега синоним за насилништво, па је тако 2014. године након вербалне расправеу алкохолисаном стању отвореном шаком задао супрузи неколико удараца по глави након чега га је пријавила. Наиме, супружници су требали да иду у кафану, а његова супруга је каснила, што је Јешића ражестило. Након овог инцидента Горану је уследила привремена мера забране приласка, јер је по процени полицајаца био у стању да понови дело.

Јешић је хапшен и 5-ог новембра током протеста у Новом Саду испред Градске куће, када је насрнуо на припаднике унутрашњих послова који су били на службеној дужности након чега му је одређен притвор од 48 сати.

Он је  такође упутио директну претњу декану Факултета Техничких Наука, Борису Думнићу, путем друштвене мреже X, која гласи:

“Декану ФТН Думнићу лако на кућу можемо доћи само длака са главе деци зафали.Није он Вучић па да не знамо где је! Да ово је претња!“

Поред излива беса и насиља, опозициони насилник је познат  и по злоупотреби свог положаја, па је тако заједно са својим тадашњим челним другом Петром Филиповићем задужио општину Инђија за чак 20 милиона евра приликом изградње спортске хале, која још увек није завршена. У вези овог случаја посебно је занимљива чињеница да се  2008. године када је посао склопљен, на челу фирме „Монтера“, која је радила овај пројекат, налазио Драган Копчалић, тадашњи Јешићев страначки колега из ДС-а.

И то није једина злоупотреба коју је Горан извршио.

Такође, док је био на функцији председника општине Инђија, он је заједно са одборником Сретеном Јовановићем познатим као „Срећко лопов“ и директором дирекције за изградњу зграда, Урошем Ћурувијом, извршио још једно нелегално дело. Наиме, зграда „ЗДОПА“ у Инђији третирала се током 2004. године као неизграђано грађевинско земљиште. Дружина на челу са Јешићем досетила се како да избегне обавезну сагласност и одлуку Владе у вези споменуте зграде. Они су објекат прогласили неизграђеним, издали у закуп, а потом срушили. На овај начин имовина се отуђује и претвара у неизграђено грађевинско земљиште, како би могло бити издато на 99 година од стране локалне самоуправе.

Након успешно обављеног задатка, Јешић је са истом екипом решио да направи сличан поход, и то на локацији у центру Инђије тачније на месту где се сада налази Трејђуникова зграда, у којој он иначе живи у стану од 240 квадратних метара. Парцела је издата у закуп предузећу „Трејд Јуник“ из Београда као неизграђено грађевинско земљиште на коме су постојећи објекти порушени, како би и могло да дође до преименовања у неизграђено. Да би постигли исти резултат најпре су претворили Раднички универзитет у једночлано привредно друштво чији је оснивач општина и то због зграде, иако је зграда већ била уклоњена, а заузврат општина је имала обавезу да купи том предузећу 500 квадрата простора и да делимично финансира Раднички универзитет, према којем дотад није имала никакву обавезу. Црна тројика се хвалила да је након овог пројекта у сарадњи са „Трејд Јуником“ зарадила више милиона евра, што у новцу, што у будућој некретнини.

Када је реч о приватној имовини, Горан Јешић је поред стана у згради „Трејд Јуника“ од преко 200 квадратних метара, који по тим ценама вреди преко пола милиона евра, власник и стана у центру Инђије од 120 квадрата који вреди преко 250.000 евра.

Списку некретнина додајемо и кућу са базеном у селу Путинци, у општини Рума, коју је Јешић саградио ујаку. Поред тога, сумња се да Горан има стан у Бечу, и у Хрватској до којих је дошао после 2000. године. Када сумирамо комплетну имовину некадашњег функционера војвођанске владе доћићемо до закључка да до толиког богатсва није могао да дође легитмним путем као нпр путем кредита, јер онда бисмо морали да поставимо питање из ког фонда је породица Јешић плаћала рате.

Јешић је иначе недавно основао политички покрет „Солидарност“, што се никако не уклапа у његов лик и дело.

Зашто „жуто“ тужилаштво и даље ћути, и не ради ништа по питању опозиционих насилника?!

Да ли ће након овог последњег хапшења најзад процесуирати Јешића и одредити му казну за сва досадашња злодела? Надамо се да ће поједини судије из редова опозиције коначно изаћи из својих оквира по којима штите припаднике бивше власти и процесуирати овакве случајеве. Тек када се то деси можемо засигурно да кажемо да је држава спремна да се бори јако против насилништва и корупције.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације