РЕАГОВАЊЕ СЕЛАКОВИЋА НА ПИСАЊЕ ДАНАСА: Њихова оданост гебелсовској логици да сто пута поновљена лаж постаје истина и овога пута је на делу

МИНИСТАР Никола Селаковић реаговао је на писање дневног листа Данас.

Фото: Printscreen RTS

Његову реакцију преносимо у целини:

"У писаном дневном гласилу познатом по вишедеценијској оданости ширењу бруталних лажи и дискредитецији свакога ко се залаже за јаку, стабилну и суверену Србију појавила се информација да сам лагао да је на мене 7. марта ове године извршен физички напад коме нисам дао никаквог повода. Тајкунска ђиласовско-шолаковска машинерија за ширење лажи одмах је преузета и ширена од стране добро познатих сарајевских и загребачких портала са вишегодишњим антисрпским стажом у своме деловању. Њихова оданост гебелсовској логици да сто пута поновљена лаж постаје истина и овога пута се види на делу када у истом сату објављују на десетинама адреса како смо и председник Вучић и ја лагали да сам био нападнут, а доследно се поштује правилник о обојеним револуцијама да када је присталица власти жртва, треба га истог трена криминализовати.

Са гнушањем одбацујем перфидне и циничне тезе о томе да на мене није извршен мучки физички напад као део насртаја који сам претрпео без икаквог повода и провокације са моје стране. Наравно, код оваквих тврдњи, конструкција и фалсификата никада није реч само о једној ствари, у овом случају о непобитној чињеници о томе да се физички напад одиграо. То је несумњиво потврђено и на званичан начин у медицинској установи која је свакако највиши ауторитет по том питању. Реч је о томе да се овај напад није догодио као последица некаквих узаврелих страсти или стицаја околности који би кулминирали сукобом. Напротив, напад на мене је био сасвим неизазван и из чиста мира.

Овај вербални и физички насртај без повода може деловати као најобичнији случај силеџијства, али то није заиста тако. Тај напад заправо је само логична и природна последица кампање и харанге која се безочно и бескрупулозно, без и мрвице људскости у ђиласовско-шолаковским медијима и на друштвеним мрежама већ дуго и континуирано води против председника државе, чланова Владе, чланова Српске напредне странке и свих који је подржавају, али и свих који на сопствену државу гледају са дужним поштовањем и обраћају јој се са достојанством које захтева. Ова прљава кампања против Србије у првом реду има за циљ да подстиче нестабилност и нормализује насиље. У довољно засићеној атмосфери линча само је питање времена када ће позиви и оправдавање насиља наћи на плодно тле код оних који верују у насиље као решење и који ће се на те позиве одазвати.

Та нормализација насиља, чија ни прва ни последња и свакако ни највећа жртва, на жалост вероватно нисам ја, у основи је уперена ка српској држави и интересима грађана и српског народа у целини, шта год иначе инспиратори, пропагандисти и заговарачи насиља говорили и одакле год да се радују невољама и искушењима нашег народа. То је јасно из објективних разлога, јер се из последица њиховог деловања, хаоса и губитака које бележи Србија најбоље виде и мотиви за такво деловање. То на жалост знамо и захваљујући здравом разуму, али и скупо плаћеном искуству.

Оно што је овде посебно подло и беспризорно је начин на који се ова насилничка и подмукла кампања спроводи. Са једне стране, реч је о нормализацији насиља кроз дехуманизацију политичких противника, о томе да се сви који бране и штите суверенитет српске државе, њену самосталну и независну политику и политику развоја дискредитују, опањкавају на најбесмисленије начине, укључујући и пресне и очигледне лажи. Тако се ствара атмосфера у којој је сасвим прихватљиво или пожељно на било који начин нанети зло свакоме ко је на страни српске државе, при чему он не сме ни да се брани. Са друге стране, реч је о томе да су насилници глорификовани и да се представљају као некажњиви, заправо као да би за своје насиље требало да буду и награђени. Једном речју, оно што већ деценијама на својој кожи осећа српски народ који често није имао право ни на правду ни на једнак третман као сви други, сада се спроводи управо над онима који стоје у одбрану интереса српског народа. У овој подмуклој игри замене жртве и учиниоца тако се безочним лажима још једном врши насиље над жртвама. У једној речи, у питању је културни и политички расизам. Насилницима је све дозвољено, жртвама, које у њиховим очима нису ни људи, забрањено је све, па и истина.

И томе као да нема краја. По опробаном рецепту оваквих такозваних медија у служби хаоса очигледно је потпуно у реду трудници бибер спреј прскати у очи, или се заправо она подметнула. По истом моделу, студенткиња у Пионирском парку је “напала” Немању Шаровића, а не он њу када јој је гурнуо микрофон у лице. По тој логици је, према њима, вероватно и посланица Јасмина Обрадовић сама себи изазвала мождани удар? А студенти који не желе блокаде својих факултета већ желе да уче не могу бити студенти и немају права ни да долазе у Београд, а камоли да студирају. Ево још једног примера, као погодне илустрације. Они који су тако спремно и располажући, као и увек „правим информацијама“ и који су на најбеднији начин пласирали бедну лаж о томе како је до напада на мене дошло због паркинг места које сам тобож заузео, промакла је ситница да ја нити возим кола, нити имам возачку дозволу (још само морају да се договоре да ли да лажу да до напада није ни дошло, или да лажу да је дошло због паркинг места, не могу износити истовремено обе лажи). Тврдње о наводном сукобу због паркинг места представљају само још један очигледан пример покушаја релативизације насиља и умањивања одговорности учиниоца. Више је него јасно да је покушај да се овакав чин насиља сведе на баналну свакодневну свађу креиран у истим кухињама где и све друге манипулације које гледамо данима.

Толико о томе. Како о овоме, тако је и у свим другим случајевима. Иако на жалост сумњам и да ће их ово очигледно раскринкавање спречити да наставе да обмањују јавност надаље. Продавци чаршијске и медијске магле, дезинформација ради узнемиравања јавности и рогова за свећу, са различитих страна, који се издају за боље од других. Нећемо дозволити и као друштво не смемо дозволити да гори буду бољи, при чему је тешко наћи нешто горе од јавних позива на линч, поткрепљених бесомучним лажима.

Овим путем поручујем свима који се залажу за насиље да је то једини пут којим не могу да остваре ама баш ништа. Ми знамо и за шта се боримо, за напредну, суверену и слободну Србију којом управљају искључиво наши грађани и српски народ, који је Србију и створио, и то искључиво на демократски начин. Зато и нећемо и не можемо и не смемо да устукнемо пред насиљем, јер би тиме Србија била изручена хаосу и јер нам наша дужност то забрањује."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације