СРБИ ПЛАТИЛИ ЦЕНУ ШИРЕЊА НАТО НА ИСТОК: Широм земље комеморативни скупови поводом НАТО агресије

КОМЕМОРАТИВНЕ манифестације поводом 26 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију јуче су одржане широм Србије, али и у Републици Српској и Црној Гори. Полагањем венаца, паљењем свећа и минутима ћутања, грађани, представници власти и чланови породица страдалих одали су почаст жртвама свирепог бомбардовања које је трајало 78 дана и однело хиљаде живота.

Фото: N.Skenderija

Министар спољних послова Марко Ђурић, у име Владе Србије, положио је венац у београдском парку Ташмајдан, код споменика деци страдалој у НАТО бомбардовању СРЈ. Венце су положиле и делегације Војске и полиције, представници Града Београда, затим "Вечерњих новости", Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала, СУБНОР Србије, дијаспоре, као и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

- НАТО бомбардовање никад неће бити заборављено ни у Србији, а ни у Русији. Био је то војни напад на Србију - рекао је амбасадор Боцан-Харченко за "Новости". - Не може да се заборави да није било разлога за бомбардовање СРЈ, као ни то да деца која су настрадала ни за шта нису била крива.

A.Rovčanin

Амбасадор Русије је истакао да је бомбардовање СРЈ показало стварне намере и жеље Запада у Србији, у региону Балкана:

- Намера НАТО била је дезинтеграција Савезне Републике Југославије и да се од Србије одвоји Косово и Метохија и друге српске земље. Учествовао сам у много политичких дебата и моје мишљење је да Запад увек ради на томе да не дође до политичког решења. Русија ради све да дође до међународног реда, да се поштују Повеља Уједињених нација и међународно право, а не она правила која је НАТО измислио и на чијим основама је извршена агресија против тадашње СРЈ, односно Србије.

Церемонији је присуствовао и Мишел Чосудовски, професор економије на Универзитету у Отави и оснивач Центра за истраживање глобализације и аутор књига "Агресија САД и НАТО на Југославију" и "Глобализација сиромаштва". Он је истакао да је НАТО агресија на СР Југославију била први званични рат НАТО против једне суверене земље, али не и последњи:

- Та агенда касније је коришћена у разним ратовима, у чему је велику улогу имала и медијска пропаганда која је била одлично организована. Немилосрдна акција планирана је више година, што потврђује изградња америчке војне базе Бондстил.

Венац крај споменика у Ташмајданском парку положио је и министар Ненад Поповић, који је рекао да не заборављамо жртве, страх, бол и патњу српског народа. Као и ранијих година, комеморацији је присуствовао Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и некадашњи министар спољних послова.

- Овде се сећамо не само људи који су настрадали током 78 дана агресије, већ и оних који су изгубили животе од закаснелих последица због коришћења бомби са осиромашеним уранијумом и осталих средстава - рекао нам је Јовановић. - Прави број жртава ове злочиначке акције никада неће моћи да се утврди. Али, једино је сигурно да је број настрадалих много већи од броја погинулих. Глобални циљ напада на нашу земљу био је ширење НАТО на исток. У време бомбардовања СРЈ блок је имао 19 чланица, а сада има - 32. Као печурке после кише, ницале су нове америчке и НАТО војне базе. Прво је саграђен Бондстил, а затим још четири у Румунији, исто толико у Бугарској... Свака следећа НАТО база била је ближа руској граници. То говори шта је био циљ бомбардовања наше земље.

Споменик малишанима страдалим у НАТО агресији у Ташмајданском парку посвећен је успомени на децу која су погинула од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Непосредно по окончању бомбардовања СРЈ, подигле су га "Новости" и наши читаоци. "Незаборавник" са епитафом "Били смо само деца" израђен је по лику трогодишње Милице Ракић, која је настрадала у свом дому у Батајници, 17. априла 1999.

Град Нови Сад

Током 11 недеља бомбардовања, према подацима Министарства одбране, убијено је 89 деце. Међутим, прецизна листа свих жртава није утврђена, а разликује се и број малишана који су настрадали, у зависности од тога ко је водио евиденцију. Бомбе нису бирале жртве ни по узрасту, полу и националности. Погинуло је око 2.500 цивила и 1.031 припадник Војске и полиције. Рањено је око 6.000 грађана, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа води се као нестало. Најмлађа жртва је једанаестомесечна Бојана Тошовић, која је погинула уочи Васкрса, приликом бомбардовања Мердара код Куршумлије.

Сећање на злочин без преседана уприличено је и у Нишу, уз парастос и полагање венаца у Спомен-капели жртвама ратова и на Споменику жртвама НАТО агресије.

Уочи свечане академије, у Дому Војске у Нишу одржан је пријем породица настрадалих током бомбардовања. Весна Стефановић је током бомбардовања остала без млађе сестре, која је била болничарка на Косову и Метохији, а потом и без родитеља:

- Она је била болничар, погинула је у санитету, заједно са рањеницима, док их је спасавала и спуштала са Паштрика. Имала је 30 година - говори кроз сузе Весна.

Пригодна окупљања била су и у Новом Саду. На комеморативном, одржаном у касарни "Југовићево", одата је почаст погинулима.

Обраћајући се присутнима командант Гарнизона Нови Сад бригадни генерал Јовица Матић је истакао велики значај очувања сећања на жртве и страдање српског народа. У Историјском архиву града отворена је изложба "Страна пропаганда и Срби последњих деценија 20. века", аутора Дејана Крагића.

Скупови сећања одржани су и у Ужицу, Куршумлији, Сомбору...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације