Политика

ПОЛИТИЧКИ ПАРАЗИТИ СЕ ЗАКЛАЊАЈУ ИЗА МЛАДИХ ЉУДИ: Интервју - Др Бранко Ракић, професор Правног факултета

Милена Марковић

15. 04. 2025. у 16:24

ПОКРЕТ за народ и државу окупиће људе различитих схватања, из различитих сфера које повезује иста нит, а то је да желе добро, успех и просперитет Србије и свих њених грађана - порука је професора др Бранка Ракића, члана Иницијативног одбора за оснивање овог значајног изнадстраначког окупљања грађана Србије, мотивисаних осећајем патриотизма.

ПОЛИТИЧКИ ПАРАЗИТИ СЕ ЗАКЛАЊАЈУ ИЗА МЛАДИХ ЉУДИ: Интервју - Др Бранко Ракић, професор Правног факултета

Професор Правног факултета у Београду, експерт за међународно право и међународне односе, говори неострашћено, готово дипломатски. У фокус разговора за "Новости" ставља насушну потребу за превазилажење актуелне кризе и верује у њен скорији расплет, коме ће, уверен је, Покрет дати нови импулс и енергију.

- У Иницијативни одбор за оснивање покрета ушао сам на позив председника Вучића - каже нам.

- Ми се одавно знамо, заједно смо "ратовали" против Хашког трибунала, а ништа не зближи људе као заједнички непријатељ. Нисмо били превише у контакту откако је дошао на власт, јер ја не желим ни да сметам нити да оставим утисак да имам неких амбиција и очекивања.

* У чему, суштински, видите смисао Покрета?

- Смисао Покрета видим у потреби да људи који имају знање, ставове и мишљења о различитим друштвеним питањима, а који досад нису били у прилици, да те своје ставове и мишљења изнесу људима који су политички одлучиоци. Да знају да су саслушани и да ће, можда, бити и послушани. Реч је, углавном, о људима који немају амбиције да учествују у класичном политичком - партијском животу.

* Јесте ли уверени да је препозната потреба да се на овај начин превазиђу поделе и подстакне јединство, или је ово покушај да се изађе из једне уске политичке платформе?

- На нивоу државног врха, чини ми се, препозната је потреба да се овакви људи укључе у политички живот на начин и у мери који одговарају њиховом сензибилитету. Током 35 година вишестраначја у нашој земљи класична политика се помало смучила многим грађанима, посебно оним образованијим. Ово је, надам се, начин да се на мек начин укључе у политички живот, а да не постану политичари у пуном смислу речи, ако то не желе.

* Како ће Покрет бити организован?

- Биће регистрован као удружење грађана. Очекујем да он окупи људе различитих схватања, из различитих сфера, које повезује једна ствар: да желе добро, успех и просперитет Србији и свим њеним грађанима. Кад будемо писали статут, гледаћу да тамо на почетку, пре преамбуле, ставимо као мото Покрета стихове белгијског кантаутора Жака Брела:

"Нисмо били са

истог брода,
Нисмо пловили
истим путем,
али смо тражили
исту луку."

* Шта ће бити окосница програма?

- У њега би требало да буде унето оно што сматрамо да је оствариво у пракси. Рецимо, разговарао сам са колегиницом о једној од тема које ћемо кандидовати: реформа образовног система која треба да од својих ђака и студената прави мислећа бића, а не пуке машине за меморисање градива и репродуковање меморисаног. Такав школски систем би био и занимљивији и лакши за децу. Учење би требало да представља задовољство, а не муку.

Дијаспора шири истину

У тиму сте Програма "Српски национални интереси, јуче, данас, сутра" у чијем фокусу је наша дијаспора. Каква су очекивања?

- Програм има за циљ да помогне припадницима дијаспоре да се у срединама у којима живе лакше боре са тенденцијама искривљивања историјске истине на штету српског народа. И то како кроз живу реч, путем трибина у резличитим земљама, тако и кроз писану, у облику публикације. Мени је велика част да у пројекту учествујем заједно са таквим стручњацима. Иако су резултат две одвојене иницијативе, успостављање овог пројекта и оснивање Покрета за народ и државу имају заједничку карактеристику - и у једном и у другом се ради о ангажовању група истакнутих стручњака у активностима од државног значаја.

* Ви сте више од деценије омбудсман Београдског универзитета. Аутор сте Повеље о слободама и правима студената. Сматрали су вас многи за "студентску мајку". Шта се променило?

- Исто ме је питала једна студенткиња видевши да нисам међу потписницима подршке онима који блокирају Правни факултет. Објаснио сам, када су већ направили такво поређење, да је мајка та која безрезервно воли своју децу, али их не подржава у свему што раде и то управо зато што их воли. Такав мој однос према студентима, како онима који не учествују тако и онима који учествују у блокади је изнад тог односа подржавања и неподржавања.

* Како објашњавате оволику масовност међу младима који протестују? Бунт се очигледно прелива преко горње границе трпљења. Где је крај?

- Одређена мера незадовољства и на индивидуалном плану и на колективном плану је нормална и корисна, јер подстиче на деловање да би се оно због чега смо незадовољни променило и поправило. Незадовољство постојећим и тежња ка бољем су посебно својствени младима. Они су склони идеализму и тај идеализам често прелази границе реалног. Тек са стицањем зрелости и животним искуством почињемо да схватамо да је идеално недостижно и почињемо своје тежње и амбиције да смештамо у поље реалног.

* А у пољу реалног, млади можда и несвесно постају плен нечијих политичких амбиција?

- И ову децу која учествују у блокадама, или макар велику већину њих, покреће тај идеализам и тежња ка бољем. То су добра деца. Проблем је у томе што постоји превише политичких паразита који преко те деце и њиховог младалачког ентузијазма желе да умире своје политичке фрустрације и остваре своје политичке амбиције, које редовним средствима не успевају да остваре. То је ужасно нечасно. Заклањати се иза младих људи који деца могу да им буду, некима и унуци, да би остварили амбиције за чије остварење су иначе неспособни. Студенти осећају њихову тежњу да их искористе и покушавају да их ескивирају.

* Колико успевају у томе?

- Помало и успевају. Видели смо у Новом Саду како су се ограђивали од политичара који су им се умешали у митинг. Ипак, ухваћени су у клопку. Како иначе објаснити, рецимо, тврдњу да актом помиловања није испуњен захтев да се обустави гоњење одређених лица.

То није студентски закључак, то су им сервирали. Протест је отет од те деце, киднапован им је. Ако је уопште икада суштински био њихов.

* А какав је, заиста, суштински однос оних који "подржавају студенте"?

- То се најбоље видело 15. марта увече, када су студентски редари на протесту скинули своје флуоресцентне прслуке и прогласили крај протеста у њиховој организацији. Виђени су изливи беса, па чак и отворене мржње према тим студентима, од стране истих оних који су изражавали дивљење према њима само који сат раније. Оптужбе за издају. Шта је требало? Шта су очекивали? Да студенти провале у Народну скупштину, у РТС, у Председништво? Да се сукобе са полицијом? Да се повреде или још горе од тога?

* Имате ли сазнање који су бројнији: студенти који блокирају факултете и наставу или они који се томе противе?

- Мој утисак је да су они студенти који не подржавају блокаде знатно бројнији. Али то је прилично слојевито. Има и међу онима који учествују у блокади пуно оних који су забринути и једва чекају да се ствари врате у нормалу, па да могу да полажу испите. Има међу онима који не учествују у блокади оних који према блокади имају одређене симпатије.

Постоји веома широка сива зона. Разликује се и структура и профил студената са различитих факултета. У сваком случају, да закључим: Ми имамо јако добру омладину. То важи за обе групе у актуелној подели. Жао ми је што су се поделили, још више што се свађају. Посебно ми смета вређање и ниподаштавање неистомишљеника. Али верујем да ћемо то пребродити.

* Како у то што говорите да уверимо старије који сумњају у ововремену младост?

- Све оне који имају такве сумње у односу на младе желео бих да подсетим на стихове мог великог презимењака Милана Ракића, из песме "На Газиместану", објављене 1907. године:

"Данас нама кажу,
деци овог века,
Да смо недостојни
историје наше,
Да нас захватила
западњачка река,
И да нам се душе
опасности плаше.
Добра земљо моја,
лажу! ..."

Па ко су та тадашња "деца овог века" коју је Ракић бранио од оптужби да су недостојни српске историје? То је она генерација која је на својим леђима изнела Куманово, Брегалницу, Цер, Колубару, прелаз преко Албаније, Солун, Кајмакчалан.... Једна од најславнијих генерација у читавој српској историји. Која је и те како оправдала и испунила Ракићево обећање из последње строфе исте песме:

"И данас кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем."

Историјски суд о Милошевићу

КАО експерт за међународно право били сте део тима одбране Слободана Милошевића пред Хашким трибуналом. Да ли је историја дала коначан суд о његовој улози?

- За велике људе је често карактеристично да њихово дело постане нормалност која се подразумева. Мислим да ће историјска наука у будућности ставити ствари на своје место. Засад је далеко од свог места. Време ће то исправити, а ми морамо да се потрудимо да скратимо то време. Чини ми се да и данас, близу две деценије после смрти, Слободан Милошевић пружа оријентир где је и кад наступа слобода. Бићемо слободни тек онда када о њему буде јавно и свуда говорена истина.

* Срећом, није време за давање живота. На мир, као императив који баштини Србија кроз векове, сваког дана позива српско руководство?

- Да, није време за давање живота. Није, али сам сигуран да су деца овог нашег века достојни потомци својих великих предака из Ракићеве генерације и из његове песме.

11. 04. 2025. у 16:41 >> 18:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље

Друштво

0 10

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље

РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.

17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

Свет

0 10

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.

13. 04. 2025. у 15:34