МОНОПОЛ НАД ФОЛКЛОРОМ: Станковић преко културе гради политичку моћ у Аустрији

УПРКОС покушајима да се у јавности међу српским расејањем представи као добротвор и ујединитељ српског народа, као особа која „незапамћеном енергијом ради на очувању српске културе, традиције и идентитета“ и то волонтерски, Александар Саша Станковић годинама уназад заправо систематски гради лични утицај који је одавно превазишао домен културног активизма. А тај „волонтерски рад“ итекако се исплатио.

Foto: Printskrin

Његов рад, који на први поглед делује као обични фолклорни ангажман показује озбиљне амбиције за политички утицај унутар српске дијаспоре у Аустрији, али и Европи. Фолклор је овде постао само софистицирано средство за стицање  политичке и друштвене моћи.

Основа његове позиције није у шармантном ставу, лепом лицу, нити научном раду, него у приступу европским фолклорним структурама које омогућавају фолклорним удружењима учешће на свим међународним фестивалима. Станковић је, нејасно каквим везама и  каналима, практично једини добио лиценцу за сарадњу са европским организацијама које организују велике смотре фолклора, попут Европског удружења за фолклорна фестивале (EAFF) и сличних организација.

Преко те лиценце, он волонтерски регулише ко ће од удружења да добије позивницу, наступ и ко уопште може бити део европских програма. Тако је волонтерско ASSF добило монополска овлашћења за сва друга фолклорна друштва која желе да буду део међународне сцене, а то не само да му даје моћ над већином српских удружења, него она која нису у његовом систему практично остају ван свих значајних европских фолклорних манифестација.

Међутим, најмањи проблем би био да се мрежа утицаја Александра Станковића завршава само на контроли фолклорних догађаја. Оно што читаву ситуацију чини доста озбиљнијом јесте његов активни политички ангажман. Можда такође волонтерски, али свакако не занемарљив. Поред блиских односа са чувеним антисрпским политичарем Адреасом Шидером, који његови дежурни браниоци покушавају да релативизују, Станковић је још боље повезан са аустријским социјалистима, такозваним „црвеним“. Према речима наших саговорника из Аустрије, Станковић је у бечким круговима отворено најављивао своју кандидатуру за градски парламент и наводио како је његово име чак девето на листи.

Његове политичке амбиције нису остале само на разговорима. Према сведочењима више родитеља деце која наступају у фолклорним друштвима под окриљем ASSF-ом, Станковић је често сугерисао притисак појединцима да се укључе у политичке активности, подрже одређене политичке листе, а све уз индиректне поруке да би се у супротном могло десити да њихова деца буду гурнута на маргину фолклорних програма. Фолклор који би требало да буде изван политике, претворен је у инструмент за стварање политичког утицаја, и то за рачун аустријских политичара, унутар српске дијаспоре.

Посебан вид злоупотребе културног простора виђен је и недавно када је покушао да укључи децу из фолклорних друштава у политички обојену акцију дочека такозваних студената-блокадера из Србије који су бициклима ишли за Стразбур у оквиру протеста који паралишу Србију већ месецима. Том приликом је дошло до отвореног негодовања родитеља, који су одбили да њихова деца учествују у политичком перформансу.

Том приликом више родитеља је посведочило за наш портал  да је Станковић више пута покушавао да користи децу за симболичке политичке наступе под изговором културне промоције.

Посебно је индикативно што упркос отвореним притисцима, Станковић и ASSF у јавним саопштењима редовно оптужују друге да покушавају да поделе српску заједницу у Аустрији. У стварности, та подела долази управо из његовог деловања, јер његова структура функционише по систему политичке подобности, они који се прилагоде систему добијају наступе, подршку и позиције, а они који не пристају на то бивају маргинализовани и искључују се из фолклорних активности.

Иако ASSF у својим јавним наступима упорно покушава да представи све нападе на Станковића као „неосновану хајку“, све више доказа показује да се иза фолклорних догађаја крије дубоко политички систем утицаја у коме Александар Станковић контролише не само српску културну сцену у дијаспори, него и одређене сегменте политичког деловања у Аустрији и Европи. И уместо да култура спаја Србе у дијаспори, она је претворена у инструмент за стварање личне политичке базе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације