КО ШТИТИ БЛОКАДЕРЕ? Како је паралелни тужилачки систем омогућио насиље и гурнуо Србију ка сукобу

ОНО што се данас дешава на улицама Србије, а пре свега главног града – од отворених претњи, блокада главних улица, напада на институције, па све до врло озбиљних припрема насилних акција чији је циљ изазивање грађанског рата, није дело само групе радикално расположених блокадера, већ иза свега стоји паралелни тужилачки систем који их је временом довео у позицију моћи и потпуног одсуства свести о кажњивости. Напротив – управо они од њих праве „хероје“ који ће, наводно, „ослободити Србију“.

Фото Новости

Поменути систем не чине институције саме по себи, већ људи из самог врха правосудне гране власти који су плански и са јасним политичким циљем подржавали и створили оно што се сада претворило у отворену претњу опстанку државе.

Загорка Доловац, Бојана Савовић, Миша Мајић, Радован Лазић, Борис Мајлат, Бранко Стаменковић, Слободан Јосимовић, Ивана Поморишки, Бранислав Лепотић, то су само нека од имена паралелног правосудног система без којих блокаде не би трајале ни седам дана. Њихове одлуке, игнорисање закона или његова селективна примена створили су генерације „уличних хероја“ који верују да се закон не односи на њих. И то, наравно, није случајно, већ је део пројекта који је логистички и финансијски подржан од стране западних спонзора.

Заплењене белешке, оружје и план блокадера за Видовдан више не остављају простор за сумњу. Рушење куће власника једне од телевизија, упад у РТС, Информер, Пинк, РИК, затим насилни улазак у Пионирски парк где су стационирани студенти који желе да се врате на наставу, напад на Више јавно тужилаштво у Београду, хакерски напади и обрачуни с полицијом – само су неке од акција које су најављене за један од највећих српских националних празника.

У речима које су јасно уписане у „план рада“, али и у снимцима које је полиција и Безбедносно-информативна агенција прибавила са пленума неколико факултета у Београду, где се поред насилних акција предлажу и акције у којима се процењује која ће нанети највише штете буџету Републике Србије, види се да није реч о порукама револтираних студената, већ о очигледним инструкцијама терористичких група са јасно циљаним метама које припремају удар на државу.

Учесници планираних акција изражавају спремност и на обрачуне са полицијом и наводе да ће им тај сукоб ићи у корист, рачунајући пре свега на прозападне медије који ће од њих направити жртве, али и на исход десетина претходних поступака, где су сличне радикалне акције изводили блокадери и где су сви до једног пуштени на слободу управо захваљујући овом паралелном тужилачком систему.

Шеф Тужилаштва за високотехнолошки криминал Борис Мајлат и председник Високог савета тужилаштва само неколико дана раније јавно су одржали састанке са идеолозима ових блокадера, Динком Грухоњићем и Вераном Матићем, који нису само тајни шаптачи, већ активна логистичка подршка и учесници пленума. Зато не чуди порука попут:

„После Славије скидамо прслуке. Ако хоћете да правите срања – замаскирајте се.“

Ово је део интерне заплењене преписке. На друштвеним мрежама постоји низ налога који се представљају као студенти у блокадама и који јавно позивају на насиље. Али Тужилаштво за високотехнолошки криминал није поднело ниједну једину оптужницу. Поједини делови тужилаштва уопште не функционишу. Једино које ради јесте Више јавно тужилаштво у Београду – управо зато је мета. И управо зато се у свим плановима помиње као препрека која „мора бити блокирана“.

Бојана Савовић, тужитељка која је требало да буде инструмент закона, сада је инструктор отпора. У емисији „Утисак недеље“ објашњава како хапшења оснажују протестанте:

„Први пут их ухапсе – стрес. Други пут – мање. Трећи пут – знају шта да раде. Постају хероји.“

Када тужилац јасно заузме једну страну у поступку – и то осумњичене за кривична дела – и назове их „херојима“, ту више нема говора о било каквој правди, већ о отвореном политичком учешћу у рушењу уставног поретка.

Међутим, поменути тужиоци не би могли овако да иступају, захтевајући пуштање на слободу осумњичених терориста и глорификујући њихова дела, да се на челу Врховног јавног тужилаштва не налази Загорка Доловац. Након уставних промена – несмењива, и главни и одговорни актер овог државног удара изнутра.

Јер док једни хапсе, други саботирају. Док једни подижу оптужнице, други их правно гуше. И тај круг безвлашћа и самовоље довео је до садашње ситуације.

Недавна хапшења лица као што су Иван Матовић и Новица Антић само су површина. Унутар разоткривене мреже, поред планова за упад на институције, откривена је и намера коришћења ватреног оружја, напада на полицију и координације са самозваним ратним ветеранима.

Међу пронађеним порукама стоји чак и термин:

„Убиство Мурата на Видовдан“.

Све то је могуће само ако постоји гаранција заштите. А њу су добили од Доловац, Савовићке, Божовићке, Мајића, Мајлата, Стаменковића и осталих тужилаца и судија који су од правосуђа направили склониште за политичке терористе с улице.

И зато, немојмо више да се чудимо „отпору“. Он је организован. Има структуру, финансирање, медијску заштиту и – најважније – институционалну логистику.

На удару је држава. Али најтежа последица није хаос на улицама. Најтежа последица је подривање поверења у то да закон још постоји. А он неће постојати – док се паралелни систем не разбије. И док сви који су својим деловањем довели до овога не одговарају – по закону који су дужни да бране.

(Васељенска.тв)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације