ИНТЕРВЈУ - ТИТОВ ПИОНИР МИЛО СПРЕМАО "ОЛУЈУ" ЧАК И У ЦРНОЈ ГОРИ: Бећир Вуковић, песник, добитник Тринаестојулске награде

ПРЕЖИВЕО је српски песник из Подгорице Бећир Вуковић нову хајку монтенегрина који су данима покушавали да га омаловаже као Србина лауреата, добитника Тринаестојулске награде за дело "Куће бескућника".

Фото Скупштина ЦГ

Али, од те духовне беде није устукнуо Вуковић већ је беседом на светковини у Вили "Горица" након што је примио награду из руку председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића, послао снажну помиритељску поруку свима, па и онима који су га "каменом гађали". Занимљиво је да се све дешавало у време када су стопостотни Црногорци ћутали на усташлук у комшилуку који је демонстрирао певач Марко Перковић Томпсон на загребачком хиподрому, на језиве стихове који призивају ново клање Срба у Јасеновцу и Старој Градишки.

На питање како је поднео целу ову атмосферу, наш саговорник одговара:

- У свом обраћању после уручења највишег државног признања рекао сам како себе сматрам једним од учесника у ослобођењу Тринаестојулске награде. И то - ослобођење - награде значи и ослобођење укупног политичког и духовног и културног бића српског народа у Црној Гори. Попис јасно региструје колико Срба живи у Црној Гори, колико нас говори српским језиком, а све уоквирено Митрополијом црногорско-приморском Српске православне цркве, која је родила Црну Гору. И тај програм антисрпски није ни могао друкчије реаговати него како је реаговао, некаквим окупљањем и покушајем ремећења Дана државности. Не могу, дакле, да поднесу, да приме к свести, да и српски писац може да добије највеће државно признање. Хистерија је била типично антисрпска. Са друге стране, није им сметао ни Томпсон ни хистерија антисрпска по Загребу, ни отворено говорење да је Бока хрватска!

Али сте им ви зато постали "трн у оку". Да ли је Бећир Вуковић заиста песник који припада Црној Гори и њеном духовном бићу?

- Наравно да јесам. И то сведочим животом и радом, богатим стваралаштвом. Нисам ја једини српски стваралац у Црној Гори који преживљава ниске ударце од остатака бившег пропалог режима. Они који су газили државне институције, делили народ по разним шавовима, прогонили слободноумне људе, хапсили црквене великодостојнике, слали црногорску младост у рат за мир, ти и такви би да се и даље питају. Да одлучују ко је достојан неке награде, па и свог постојања.

Бити Србин у Црној Гори није било исплативо у време бившег режима. А, као што видимо на вашем примеру, није ни данас.

- И неће бити! Србин је онај ко се тако осећа, међутим постоје и Срби који се тако не осећају. Систем за који смо мислили да је отишао на депонију историје још је ту поред нас и као што видимо, жив је и траје. Његов пут скројен је по мери Секуле Дрљевића, а следио га је Титов пионир Мило Ђукановић.

Можемо ли завађени и непомирени у свет?

- Такви никоме нисмо добродошли. Морамо се пробудити из мртвог сна, изаћи из подела, окренути се једни другима и прихватити све наше разлике. Црна Гора је наша кућа и наш кров под којим има места за све. Колико могу и колико имам маха, промовишем Црну Гору, државу у којој сам рођен, у којој су гробови мојих предака који су је стварали и свуда сам је промовисао диљем света. Али, као српски писац из Црне Горе. Идеологија, комунистичка, залази за пучину, нема јој повратка, а она је била основа свих зала не само у Црној Гори, него је била и основно зло више од половине европског континента. У свету више нема места за комунистичку и нацистичку идеологију.

Управо због таквог односа према тој идеологији трпите нападе од острашћених следбеника тог поретка. Ипак, остали сте доследан њен критичар.

- А како другачије? Уосталом, шта се може замерити било којим антикомунистима у било којим временима, па и мени вазда декларисаном антикомунисти, ако је на крају комунизам дефинисан као једно од највећих зала које је снашло човечанство. Како, и коме ишта замерити ако је критиковао ту идеологију и њене последице до данас. Мене и данас прогоне зарад отвореног и јавног критиковања комунизма. А, у Црној Гори, још увек одређени слој квазиинтелектуалаца и комунистичких новинарских окласина, цркоше за комунизмом.

Фото Скупштина ЦГ

Како онда измирити Црну Гору?

- Моје цело обраћање током уручења награде било је посвећено помирењу. Тако је говорио и председник Скупштине Црне Горе и лидер Срба у нашој држави Андрија Мандић. Тако мисли већински народ. И, у том правцу сви морамо деловати, и у политици, и у култури, и свим сегментима друштва. Мржњу, давно посејану, и њено семе које још клија, поплевити са лица Црне Горе и кренути у свет који нас зове и чека. Верујем да ће нам умногоме свет, односно Европа, европска култура и цивилизација, и помоћи да поравнамо јазове подела.

Свети Петар Цетињски и даље плаче над непомиреном Црном Гором - и са неба се моли за нас.

Дуго је говор мржње у Црној Гори према Србима био званична политика. Онај ко би тај народ бранио био би проказан као "фашиста", "националиста" или верски фанатик.

- Дискриминација Срба у Црној Гори мора се привести крају, тога мора бити свесна и последња идеолошка пластика која се растаче. Тога морају бити свесни будући да је тога свестан народ у Црној Гори, и није дао поверење онима који су преко осамдесет година делили и уривали низ точила и продоле Црну Гору. Те ноћи гледао сам на свечаности озарена лица људи, жена, омладине, политичара, културних посленика, и нико, баш нико, није се бавио, ниједном речју онима који су били иза ограде и висили по њој. Жалосно је и трагично до чега је једна идеологија и један систем довео део народа. Са тим сценама и тим речником на крај не би изашао ни Кафка, или Орвел, Бекет, или Јонеско. Психологија и специјализоване социологије у будућности имаће посла са остацима и лишајевима једне идеологије по овим нашим кршевима.

Исто као што су у Украјини избацивали руске писце из културе, тако су и у Црној Гори избцивали српске писце.

- Оно што се дешавало у Украјини и дешава се још, и што се дешавало у хрватској "Олуји", испоставља се, спремало се и Црној Гори. Исти сценарио. Али, народ је устао, и кроз литије и изборе, срушио ту потоњу комунистичку диктатуру у Европи. Неће нас Европа онакве какви смо били, него овакве како сада делујемо и чему стремимо. То је јасно.

Европа тражи још штошта, и отварање полицијских досијеа, изношење на светлост дана и те литературе.

Током општенародне борбе за ослобођење Црне Горе 2020. казали сте да су лисице и пендреци једино што је остало од државе. На шта сте конкретно мислили?

- На диктатуру која на све начине удара на народ, на представнике народа, на противнике диктатуре. Диктатор навалио батинама да моделује народ. Не може се тући онај ко је једино власан. Свака диктатура има план да "мења" мишљење у самицама, иза зидова са жицом, да наноси слепе мрље али кад проради колективна свест, понос кад проради, кад обасја невиност, кад схватите да је исто - и са ове и оне стране затворског зида - дође освешћење и отрежњење, раскидају се ланци страха, и човек дугачким кораком крене.

Бивша власт је била произвођач хаоса у Црној Гори, произвођач државних удара, и локалних државних удара од Никшића преко Котора, до Будве... Кад би сви исто мислили, нико не би мислио.

Можемо ли очекивати да српски језик уђе у Устав Црне Горе као службени?

- Свакако, мора доћи до уставних промена и да српски језик коначно постане службени језик. Народ је то рекао на попису, и ту свака прича престаје. У супротном, кривотори се идентитет народа. Кад се кроз векове осврнемо на наше постојање, у свакој сцени видимо да је на првом месту белозуби српски језик. Српски језик са планине сишао. Српски језик је наше истинско тло, наша вера, цело наше памћење од Станише саморанца до Марка Миљанова, од Марка од Медуна до Косте од Пиве, од старца Милије до ровачког Матије.

Памћење које говори о нашој утемељености и моралној чистоти. Српски језик је наша жудња за смислом, лепотом жртве, слика која говори о величини радозналости.

Парадокс Јакова Милатовића

На свечаности уручења Тринаестојулске награде није био шеф државе Милатовић. Међутим, на пријему поводом Дана државности он је срдачно дочекао гитаристу Карадаглића који је одбио да прими највише признање.

- Црна Гора је земља парадокса. А овом приликом парадокс је доврхунио председник државе. Одушевљено је примио онога који је одбио Тринаестојулску награду, највећу државе на чијем је челу, а није позвао добитнике овог признања. Међутим, како ствари стоје, моји сународници и ја смо гласали за председника како би срушили дотадашње зло, а овај који је одбио награду, није гласао за председника који га одушевљено прима, него за оно пређашње зло. И то је без зазора рекламирао. Ето основе за још један могући текст позоришта апсурда. Са друге стране, зар није јасно да председник овим чином инсистира на поделама.

Препоручујемо

Политика

8 28

"У РЕГИОНУ КОРИСТЕ СВАКУ ПРИЛИКУ ЗА НАПАД НА СРБИЈУ" Вучић: То је њихова политика, само морамо да знамо како ствари стоје

11. 07. 2025. у 21:18

Црна Гора

0 3

НЕОКОМИТЕ СУ СИМБОЛИЧНО ОСТАЛЕ ЗАГЛАВЉЕНЕ У ШИБЉУ БЕОГРАДСКЕ УЛИЦЕ

09. 07. 2025. у 12:05

Црна Гора

0 2

ПРИТИСАК НА ПОЛИЦИЈУ ТРАЈЕ ДВЕ СЕДМИЦЕ: Бијелопољско тужилаштво тражи инспектора за привођење и саслушање митрополита Методија

08. 07. 2025. у 14:10

Црна Гора

0 10

СТРАНЕ АМБАСАДЕ ПРАВЕ НОВУ ВЛАДУ У ЦРНОЈ ГОРИ: Велико упозорење Медојевића, преговори трају недељама

07. 07. 2025. у 16:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације