Како су појединци из тужилаштва претворили убиство Мише Огњановића у инструмент притиска на Србију

КАДА је у јулу 2018. године Тужилаштву за организовани криминал, по налогу Загорке Доловац, додељен предмет убиства адвоката Мише Огњановића, јавности је тај потез представљен као одлучан корак ка расветљавању.

Фото: Танјуг

 Случај је означен као „напад на правосуђе“, ударац правосудном систему који захтева највиши степен институционалног одговора. Међутим, већ након неколико недеља постало је очигледно да је измештање случаја из Вишег јавног тужилаштва у Београду у Тужилаштво за организовани криминал јасан сигнал да је истрага стављена под надзор, временом потпуно утишана и истиснута из јавног и правног простора.

Миша Огњановић, један од најпознатијих београдских адвоката, заступник неких од најконтроверзнијих личности српског подземља, убијен је 28. јула у заседи испред свог стана у Улици антифашистичке борбе. У моменту ликвидације са њим се налазио и његов син, који је том приликом лакше рањен у руку.  Док су улазили у пролаз ка дворишту, иза бетонског стуба нападач је отворио ватру и усмртио Огњановића на лицу места. Упркос томе што је напад извршен на локацији покривеној видео-надзором, у присуству сведока, уз брзу реакцију полиције и активирање акције „Вихор“, до данас не постоји ниједна оптужница, осумњичени, нити било какав јавности познат конкретан резултат истраге.

Уместо тога, случај је ушао у систем  контроле Загорке Доловац, паралелну грану тужилаштва која постоји како би неугодни случајеви завршили у забораву дубоких фиока, далеко скривени од јавности. Кључна тачка контроле налази се у канцеларијама Тужилаштва за организовани криминал, чијим радом доминира Загорка Доловац, а оперативно га води специјални тужилац Младен Ненадић. Управо кроз ову институцију пролази шаблон који се већ препознаје - предмет добија велики медијски набој, затим бива формално преузет, после чега нестаје у процесној тами, без искрене намере да се икада заиста реши.

Истовремено, јавности се на овај начин подмећу и тезе о потреби за сарадњом са страним службама, спомињу се „међународни фактори“, наговештава се да је случај превише сложен за домаће ресурсе. Али све то служи само једној сврси, да се предмет удаљи од одговорности конкретних актера који су га преузели и ућуткали. Оваква пракса није нова у тужилаштву Младена Ненадића, врло сличан  шаблон примењен је у истрагама афера као што су Надстрешнице, ЕПС и бројни други који по одлуци врховне тужитељке бивају закључани, док не дође време да се изнова употребе и да се путем прозападних медија одговорност пребаци на државу.

Честе критике на рачун владавине права у Србији који се манифестовао као притисак запада и озбиљне примедбе Европске уније, јесте  резултат рада врховне тужитељке Загорке Доловац, која је више од 15 година на челу тужилаштва. Њен селективни приступ и контрола над политички осетљивим предметима, укључујући и случај Мише Огњеновића, систематски и намерно су урушавали кредибилитет ове установе и претварале га у зону институционалне неодговорности. Истрајност да се истраге не приводе крају него остају под велом заборава довела је и до реакције НВО сектора и европских званичника чији је епилог била и промена устава.  Иако главни генератор тог проблема нису били ни систем, а ни закони сами по себи, већ појединци који су злоупотребили позиције моћи, пре свих Загорка Доловац и Младен Ненадић. 

Адвокатица Зора Добрићанин, једна је од ретких која је о свему овоме јавно говорила. Својевремено у емисији „Озбиљно са Ђуком“ указала је да је цео првобитни тим, почевши од тужиоца из Вишег јавног тужилаштва у Београду и полицајаца који су радили на увиђају, убрзо уклоњени из процеса након што је предмет одузет, као и да јој је било јасно куда иде правац истраге након што еј случај измештен у ТОК.

"Није ми се то свидело, јер добро познајем ситуацију. Када су ме питали зашто сам скептична рекла сам да то неће бити ускоро расветљено јер је отишло тамо. Пре свега, јер сви који су били на лицу места склоњени су с тог предмета. Тужилац Милена Вукашиновић која је била на увиђају то би јој био последњи случај и отишла би у пензију, склоњена је. Познавала је Мишу и знала где да удари и шта да тражи. Полицајци који су радили на случају смењени су," рекла је Добрићанин.

Адвокат и бивши председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац, а који је сада отворено наклоњен блокадерском покрету,  тврди да је предмет практично мртав и да у њему није било ни најосновније истраге.  Међутим Гостиљац врло перфидно одговорност са Тужилаштва за организовани криминал пребацује на државу, наводећи да је недостајало политичке воље.  Још је јаснији када каже: „Изгледа да ће убиство Мише Огњановића морати да сачека промену власти.“

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације