НАРЦИЗАМ МАЛИХ РАЗЛИКА: Има ли разлике између блокадера који тероришу народ и Народних патрола које су ловиле мигранте

ГРАЂАНСКИ, либерални део друштва (како себе зову), тада је, с правом, о патролама говорио с гнушањем, и позивао државу и јавност да такво понашање, застрашивање појединаца у име политичких циљева и њихово "преваспитавање", осуде и зауставе. Али сви они данас исто понашање блокадера одобравају - или ћуте!

Фото: Printscreen

Сведоци смо последњих дана да групе блокадера шпартају градовима, највише у Београду и Новом Саду, и одлазе пред зграде у којима станују њихови неистомишљеници, а некад им и буквално долазе на кућна врата, као у случају новосадског градоначелника Жарка Мићина, коме су узели отирач и ритуално га растргли на улици.

Претња насиљем

Оно што се у режији блокадера дешава на нашим улицама у политичкој теорији, социологији и криминологији назива се терором. Терор се, наиме, дефинише као „употреба насиља или претњи насиљем у циљу застрашивања или присиљавања појединца или власти да предузму или не предузму одређене радње често са политичким или верским мотивима“.

Долазак на праг политичког противника је претња насиљем на више нивоа. Он представља поруку „знамо где живиш, увек можемо да те нађемо“; кад медији, као што то чине Шолакови, преносе такве скупове, адресу жртве чине јавном и доступном свима; претећи повици и пароле који се том приликом извикују акт су вербалног насиља; неконтролсиана и безобзирна руља која одлази у такве посете по природи ствари на ивици је од експлозије која би се манифестовала разбијањем прозора или упадом у стан…

Како смо дошли до овог степена насиља у политичкој борби?

Застрашивање неистомишљеника групама које им долазе на врата природна су еволуција досадашњих блокадерских метода: почело је стајањем на раскрсницама и засутаљањем саобраћаја, наставило се засипањем улица смећем и преврнутим контејнерима, демолирањем просторија СНС и државних институција… па сада прецизно адресиране претње. Са циљем заустављања државе Србије  безобразно и безобзирно су занемарени интереса њених грађана.

То најбоље илуструју речи Владане Путник Прице, предводнице групе која је у уторак увече у Београду долазила под прозоре Дејана Вука Станковића, министра просвете, Горана Весића, бившег министра, и Сузане Васиљевић, саветнице за медије председника Србије. У укључењу у програм Н1 са лица места, она је поручила:

"Зборови су одлучили да на овај начин преваспитавамо неодговорне функционере који немају свест о својој одговорности. Ми не таргетирамо чланове породица, већ одговорне појединце без самоодговорности, који су дозволили да људи изгубе животе", рекла је Пуртник Прица, иначе запослена као виши истраживач на Филозофском факултету у Београду.

А онда додала:

"Притисак на појединце би могао да буде и гори. Ово је само блажи начин да те појединце опоменемо", нагласила је она.

Очигледан цинизам

Тако је насилни каракатер ових "манифестација" с политичким циљевима још једном огољен, као и очигледан цинизам с којим се тврди да се не „таргетирају чланови породице“, него само појединци. Деца и остали укућани су само „колатералне жртве“.

Владана Путник Прица није једина која ових месеци учествује у насиљу маскираном "вишим" политичким и "патриотским" циљевима. А и немогуће је, кад се говори о најновијем таласу насиља блокадера, избећи паралелу са случајем сада скрајнутих Народних патрола.

Да подсетимо, у фебруару 2020. године Дамјан Кнежевић организовао је групу непознатих мушкараца која је у вечерњим часовима заустављала мигранте и избеглице у Београду и „преваспитавала их“. "Обавештавали" су их да им "забрањују кретање", уз поруку да ће "имати проблем" ако неко нападне "српске жене и мушкарце".

Грађански, либерални део друштва (како себе зову), тада је, с правом, о патролама говорио с гнушањем, и позивао државу и јавност да такво понашање, застрашивање појединаца у име политичких циљева и њихово "преваспитавање", осуде и зауставе. Али сви они данас исто понашање блокадера одобравају - или ћуте!

Сигмунд Фројд писао је о "нарцизму ситних разлика", и тај је концепт увелико коришћен у објашњавању крвавих ратова на простору бивше Југославије:

"Управо минорне разлике код иначе сличних народа чине основу за њихова међусобна непријатељска осећања“, писао је Фројд

Поједностављено, мрзимо се јер смо готово исти! Тако су Дамјан Кнежевић и Владана Путник Прица две стране истог новчића, два пола истог патолошког понашања какво, нажалост, буја јер налази погодно тле у мутним временима. И нажалост, може да има и врло озбиљне последице.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације