ИНТЕРВЈУ - ЂУРО МАЦУТ: На изборе тек онда када се смире страсти; За мене је потпуно неприкладно појављивање ректора Ђокића у Бриселу

КАО друштво, у овом тренутку нисмо зрели за ванредне парламентарне изборе, јер су страсти подигнуте и немамо противтежу у стандардним партијама. Мора се најпре дефинисати политичка сцена, са страначким организовањем, које ће имати своје стандардне елементе, идеје, програме. Бојим се да не постоји политичка одговорност и разумевање како да се то изведе код оних који то прокламују, односно инсистирају на студентској лист.

Foto: Д. Миловановић

Овако, у интервјуу за "Вечерње новости" премијер Ђуро Мацут одговара на питање да ли би ванредни излазак на биралишта, који траже академци у блокади, део опозиције и грађани који их подржавају, смирио вишемесечну кризу или би је само продубио.

Председник Вучић у више наврата је понављао да ће избори бити расписани у складу са законом, али је недавно донекле одшкринуо врата за опцију да они можда буду одржани и до краја године?

- Нисам сигуран да би тако брзи избори довели до позитивног ефекта, јер смо и даље у стању одржаване тензије. Треба најпре да смиримо ситуацију, да бисмо успоставили нормалност у политичком смислу. Једва смо успели да стабилизујемо наш друштвени простор заустављањем образовне кризе. Образовање је један од стубова социјалног мира и одрживости унутар земље, али та основа је и даље нестабилна. По мени, треба најпре то у потпуности стабилизовати, да изађемо из кризе, па негде од наредне године да се планирају избори. Можда грешим, али је то ствар и председника Републике, који има највеће политички искуство да процени у ком тренутку би то било најбоље за земљу и грађане.

Настава на факултетима је нормализована, можете ли да будете опрезни оптимисти у том смислу или је то неки интермецо до нових потреса на јесен?

- Ситуација је била изузетно осетљива и компликована у моменту кад сам прихватио позив председника Републике да будем мандатар. Иако су разговори са универзитетима у почетку били са доста неповерења, мислим да је био добар пут да раздвојимо захтеве који су политички и оне које се односе на академске проблеме и одвијања наставе. Имали смо интензиван период, некад са неразумевањем, покушајима да се удовољи јавности, кроз непотребна медијска пласирања информација, што је по мени неколегијално. Као што је за мене потпуно неадекватно и неприкладно појављивање ректора Владана Ђокића на међународној сцени у Бриселу и на скуповима који су били у Београду. Политици нема места на универзитетима и то мислим и када говорим и о професорима и о студентима, које не делим на оне који желе или не желе да уче. Спреман сам са свима да разговарам. Не може се од студената очекивати да они буду мера свега, јер ипак су они млади људи који су тек стигли на факултете. Значи, морају се професори и наставници који раде на тим факултетима, као и ректори и проректори много динамичије ангажовати на спровођењу рада, јер без тога нема успеха.

Да ли су вам иницијативе попут оне да ће држава, уколико се не успостави ред, формирати неки нови универзитет, на неки начин одмагале током преговора?

- Мислим да смо превазишли кризни период. Високо образовање у Србији мора да постоји, Београдски универзитет је помогао да се развију сви други универзитети у Србији и не можемо да заборавимо тај историјски допринос. Наравно, и људи и институције знају да се уљуљкају, да све раде по инерцији, нису спремни да мењају и модернизују ствари. Треба да размишљамо како да реорганизујемо наставу на факултетима, да ли уводити неке нове групе... Али то мора да буде у служби националног образовања.

Јесте ли имали негативне коментаре на ваш јасан став да док сте ви премијер неће бити санкција против Русије?

- Не. То је наша позиција, која је логична, ми водимо јединствену државну политику, потпуно сам хармонизован и са председником Републике. Нисам политичар по вокацији, али потпуно разумем шта су наши приоритети поготово у овом тренутку. Влада свакако нема планове који се разликују од онога што је већ донета одлука. Као мала земља, која је у врло незахвалном региону, изложена утицајима са много страна, морамо да размишљамо о нашој будућности, па према томе увек морате да размишљате и о неким другим опцијама. Али, у овом тренутку, немамо бољу опцију од тога. Наравно, Србија је у Европи. Схватамо где нам је место и ко су нам сарадници и партнери.

Да ли је дошао тренутак да се преиспита стратешки циљ да Србија постане чланица ЕУ, с обзиром на то да Брисел према нашој земљи води политику двоструких аршина, поготово када је реч о КиМ, али и интеграцијама које су својеврсна покретна мета?

- Суштински, највећу економску размену имамо са земљама ЕУ, ми смо део Европе и стратешки циљ нам је да се придружимо Унији. Једна од представница ЕУ је ових дана коментарисала да је чланство за неке државе ЕУ било економско питање, да није политика толико играла улогу. То није тачно. Политика и економија увек иду заједно, најбољи пример је Кипар. Била је политичка одлука да та земља, у тренутку када је потпуно подељена, постане чланица. У разговорима са представницима ЕУ, увек потенцирам да ми јесмо за ЕУ, апсолутно идемо ка томе да постанемо чланица, то је наш циљ, ипсуњавамо критеријуме, укључујући медијске законе, али да Европа мора да нас разуме. И као што прави изузетке у неким ситуацијама, очекујемо то и за нас. Фасцинантно ми је да годинама нисмо одмакли од истог односа да ми морамо стално да одговоримо на нешто додатно и да се у том тренутку то сматра као приоритет.

Пример за то што говорите је кластер 3, са чијим отварањем се касни четири године...

- Да, то је фасцинантно и апсолутно нема никакве везе са тренутним саставом Владе. Мислим да ЕУ мора да постане много активнији играч на терену, да треба да услови и друге стране. Приштина мора да испуни Бриселски споразум, на који се обавезала пре 12 година.

Tо, међутим нити Приштина жели, нити је ЕУ на то приморава, Бриселски споразум је и због нечињења оних који су били гарант тог документа мртво слово на папиру. Да ли бисте Ви лично били за улазак Србије у ЕУ уколико би услов био да признамо независно Косово?

- Не. Поготово јер постоје и други примери, поменуо сам случај Кипра. КиМ је конститутивни део Србије, према Уставу, од кога не одустајемо. Ми јесмо за ЕУ, али морају се на конструктиван начин разматрати ствари.

Хоће ли ваша Влада наставити политику отпризнавања КиМ?

- То је потпуно природан процес, ствар билатералних договора Србије са другим земљама, а не одлука некаквих конгломерата, организација. ЕУ не утиче на те наше односе са другим земљама и то не постоји као услов, осим ако сад и то не уведу као критеријум за нас. Наша политика је разговор са другим земљама у свету, приказивање реалне ситуације у Србији, наш однос према КиМ, да објаснимо каква је ситуација на терену. На тој земљи је да одлучи да ли ће своје признање одржати или повући.

Критиковали су Вас што сте током посете Египту захвалили тој земљи на ставу о КиМ, која је признала Приштину?

- Египат је пријатељска земља са потпуним разумевањем позиције Србије, која је у једном врло специфичном тренутку признала КиМ, односно то је учинила одлазећа власт Муслиманске браће. Настао је вакуум и сада имамо ситуацију њиховог "замрзнутог признавања" КиМ. Односно, званични Каиро подржава Србију и не гласа за чланство Приштине у међународним организацијама. Другим речима, њихово признање Приштине је само формално.

Имаћемо најквалитетније уџбенике

КАДА ће нови Закон о уџбеницима бити усвојен у Скупштини?

- Надам се можда и до краја недеље. Измене су добар пут ка усмеравању читавог издаваштва у образовном систему. Треба да имамо најквалитетније уџбенике, и до сад смо имали добре ауторе, али разгранавањем на бројна издавачка предузећа која су била под контролом и монополом страног издавача, ширили смо ту мрежу непотребно и правили дисперзију знања, а било је и корупције. Ако имамо много издавача на исту тему, губимо фокус. Наш национални издавач, Завод за уџбенике је доста урушен и запуштен, а он је историјски гледано, основни издавач у нашем образовном простору. Треба да га оснажимо кроз штампање ове, релативно скромне, групе предмета, а погрешна је перцепција да ће се тако урушити образовни систем. То је заблуда, јер је то само између 10 и 15 одсто тржишта које је покривено националним уџбеницима.

Све развијене земље имају свој пакет националних уџбеника...

- Национални уџбеници нису само ствар Србије, то је ствар и развијеног запада, где се форсира да одређени елементи образовног система који су од националне важности као што су језик, култура, историја, географија или уметност буду покривени из једног издавачког центра који ће окупити људе који су били у мањим издавачима. Квалитет ће бити подржан конкурсним захтевом који ће бити јаван, потпуно контролисан и постојаће захтеви према самим ауторима који ће имати велику одговорност за оно шта штампају и биће условљени да поштују услове и буду одани том издавачу.

Како ћете искоренити корупцију у издаваштву?

- Коруптивност је ишла дотле да су у школама били присутни различити уџбеници за исту годину. То је невероватно и то смо чули током припреме закона, па смо имали ситуацију да у истој основној школи у истом разреду, у различитим одељењима имате различите уџбенике, што је апсолутно недопустиво, јер то не води никаквом квалитету те школе. Јер, ако имате школу са шест одељења трећег разреда који има три уџбеника, како ћете уједначити квалитет знања и представити ту школу у рангирању школа? Како ће та школа да се такмичи у одређеним областима? Сада ћемо да имамо концентрисана знања људи који су експерти и који су раније били у издавачким кућама, а сада ће имати прилику да постану чланови Савета за издавање уџбеника и тако ћемо добити квалитетне уџбенике. Такође, нису тачне тврдње да ће да ово допринети некаквом поскупљењу или елитизму, јер ће са једним, уједначеним програмом и садржајем у серији која ће бити дефинисана, појефтинити производњу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације