РУШЕ ГА ЈЕР НЕ КЛЕЧИ: Александар Вучић једини лидер у свету који је под опсадом у земљи без рата!

У времену свеопште нестабилности, док глобалне кризе букте, а Балкан улази у нову фазу геополитичке прекомпозиције, Србија је изложена константним, вишеслојним притисцима. Ти притисци долазе споља и изнутра – кроз институције, медије, дипломатске канале и регионалне механизме – све са једним циљем: ослабити државни врх, дестабилизовати политичку сцену и разбити национално јединство.

FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

У средишту тих удара налази се предсједник Србије Александар Вучић. И колико год неки то покушавали негирати, чињенице су неумољиве – да није њега, Србија би данас била суочена с озбиљном политичком, безбједносном и институционалном кризом.

Прва линија притиска: Регионална дестабилизација

Рашка област, вишедеценијски безбједносно осјетљив простор, поново је мета пажљиво оркестрираних провокација. Кроз вјерске инциденте, екстремистичке активности и перфидне политичке поруке, покушава се отворити унутрашњи фронт и тиме Београд довести у стање политичке дефанзиве.

У Војводини, уз асистенцију одређених НВО структура и подршку дијела страних амбасада, гура се наратив о посебном војвођанском идентитету, аутономији, па чак и латентној сецесији. Циљ је јасан – ослабити централну власт, изазвати уставни сукоб и отворити простор за ново унутрашње преуређење Србије под притиском спољашњих фактора.

Косово и Метохија остају кључни безбједносни изазов. Албанске власти у Приштини свакодневно врше притисак и репресију над српским становништвом, уз прећутну подршку дијела међународне заједнице. Вучић је под константним притиском да призна независност тзв. Косова, да пристане на „коначно рјешење“. Када то одбије – услиједи медијски линч и дипломатски притисци.

Друга линија: Притисци изнутра

Унутар самог државног апарата постоје отуђени центри моћи – појединци и групације у администрацији, безбједносним структурама, правосуђу и медијима – који не ђелују у интересу државе, већ по налозима приватних или страних интереса.

Кроз монтиране афере, цурење тајних информација, институционалне опструкције и синхронизоване нападе на Вучићеве најближе сараднике, покушава се произвести атмосфера хаоса, неповјерења и институционалног колапса. Циљ је поткопавање Вучићевог ауторитета и подршке коју ужива међу грађанима, како би се створили услови за политичко слабљење или принудни „трансфер власти“.

Трећа линија: Удар на српски фактор у региону

Притисак на предсједника Републике Српске Милорада Додика није изолован случај. Он је дио ширег регионалног инжењеринга који има за циљ слабљење српског националног фактора и прекид стратешке везе између Бањалуке и Београда. Оптужнице и пресуде против Додика, покушаји међународне изолације Српске и сталне провокације из Сарајева имају за циљ једну ствар – разбијање политичког јединства Срба с обје стране Дрине.

Вучић је, упркос свему, остао досљедан. Не одустаје од подршке Републици Српској, али то не чини кроз хушкање или радикализам, већ кроз политичку, дипломатску и институционалну стабилност. То је оно што му страни центри моћи никада неће опростити – што води националну политику, а да при томе не изазива сукобе.

И поред свега – Србија остаје стабилна

Упркос свему наведеном, Србија није пала. Нема рата. Нема економског слома. Нема урушавања институција. Напротив – инвестиције долазе, инфраструктурни пројекти се реализују, државна управа функционише, а народ је миран. Политичка стабилност постоји – и то није резултат инерције, већ конкретне политичке воље.

То је директна посљедица Вучићеве издржљивости, његове спремности да преузме личну одговорност, да трпи нападе, да не одговара емоцијом, већ разумом. Он не реагује импулзивно. Не води политику преко Тwиттера. Не пријети, не глуми вођу – он свакодневно управља.

У времену када многи прижељкују нестабилност, када регионалне и међународне силе гледају како да унесу пометњу, Србија има лидера који не пристаје на диктате. Александар Вучић не води политику да би био популаран, већ да би Србија опстала.

Његова улога данас није само политичка – она је стратешка. Док сви други провоцирају, он смирује.

Док му подмећу, он остаје сталожен. Док га оспоравају, он гради путеве, довози инвестиције и чува мир.

Зато се мора јасно рећи: Србија под Вучићем има лидера који зна шта ради. И који, упркос свим притисцима, не да земљу.

Јер док други прижељкују хаос – он бира мир.

(Пише: Дражен Живковић, главни и одговорни уредник ТВ ПРВА за Црну Гору и оснивач портала БОРБА)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације