ТЕПИЋ ПОНОВО ДИКТИРА ЗАДАТКЕ ТУЖИЛАШТВУ: Нова мета Генералштаб

Најновија објава потпредседнице Странке Слободе и правде, Маринике Тепић, у којој се директно обраћа тужиоцу за организовани криминал Младену Ненадићу, постављајући питања и низ претпоставки у вези случаја „Генералштаб“, наставља већ познати образац који већ неко време изазива полемике у вези њених веза и утицаја у тужилаштву.

Foto: Printskrin Iks/LaziDetektor

Тај образац подразумева да Тепић, као политички актер, у јавном простору „најави“ или усмери пажњу на одређени предмет, прозападни медији попут Н1 и Нове С, ту тему преузму на чему израде причу, чак иако је нема, а потом део тужилаштва близак прозападним структурама предузима кораке у складу са постављеном медијском режијом.

Тепићки ово није први пут да наступа на начин којим јасно сугерише да располаже информацијама и да има увид у правосудне процесе пре него што они постану званични. Пре низа хапшења у вези финансирања железнице, ова опозициона политичарка је најавила "олују",а месецима раније је излазила са ексклузивним информацијама о појединим случајевима чији је процес у току, односно подацима којима није могла имати приступ уколико јој није дат из самог тужилаштва. 

Самим тим њене блиске везе са појединим тужиоцима сасвим сигурно нису на чисто пријатељској основи. Јавна је чињеница да је Ивана Поморишки, садашња шефица Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, у време када је Тепић била потпредседница Лиге социјалдемократа Војводине, обављала функцију председнице омладине исте странке. Такође, поједини медији наводе како врховна тужитељка, Загорка Доловац, и Тепић поседују станове у истој згради у Новом Саду. Све то наравно не доказује директну везу, али је свакако индикативно у контексту њеног приступа информацијама.

У свом најновијем иступу, Тепић не износи поверљиве податке, већ практично јавно формулише упутства шта тужилаштво треба да истражи и кога да испита. У објави на Твитер налогу она дословно захтева од тужиоца Младена Ненадића да јавно саопшти докле је стигла истрага о ‘Генералштабу’, затим да објасни наводну улогу министра културе Николе Селаковића и директора Завода за заштиту споменика у скидању заштите са те зграде, као и да открије детаље уговора са Џаредом Кушнером.

Овакав приступ,  у ком Мариника Тепић јавно упућује задатак, не само да представља вид притиска на рад тужилаштва, него на овај начин она креира и очекивање у ком је исход истраге већ завршен, али онако како она мисли да треба. У помоћ јој одмах пристижу прозападни медији који форсирају њен наратив и затим имамо ситуацију где уместо јасне институционалне дистанце, тужилаштво бива гурнуто у улогу у којој мора да потврди политички обликовану причу или да прихвати ризик да буде оптужено за опструкцију.

Најзад, када све саберемо, имамо један круг у ком су прича, политичари, медији и тужилаштво и игра која траје. Управо због тог континуитета, и овај последњи иступ о „Генералштабу“ у јавности се доживљава, не као изолована изјава, већ као наставак уиграног модела - јавна објава - медијска експлозија - институционална реакција.

Када се политички утицај и правосудни поступци овако испреплету, више се не може говорити о независности и самосталности тужилаштва, већ о политички режираним процесима у којима јавна сцена постаје једнако важно бојиште као и сама судница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације